U ciklusu „Crvena skulptura“, nastalom tokom poslednje dve godine, Mira Brtka stvara oblike kojima insistira na primarnoj skulptorskoj formalnoj i jezičkoj autentičnosti. Osnovne karakteristike tih skulptura su plastička konceptualna razrađenost dišanovske ideje ready made-a, poštovanje osobenosti materijala (metal), svedenost do znakovne jednostavnosti, konstrukcija, naglašeni utisak monumentalnosti... Brtka pronalazi komade gvožđa preostale posle procesa izrade određenih proizvoda i najčešće ih, bez dodatne obrade, postavlja na postament „proglašavajući“ ih skulpturom. U tim komadima ona prepoznaje i afirmiše emancipovani skulptorski habitus – takvi oblici dejstvuju svojom vlastitom konstitucijom, poseduju snagu materijala, voluminozni su, deluju u prostoru ili ga obuhvataju kao „punovažnu“ plastičku činjenicu. U tim vajarskim ostvarenjima, vidljivim tragovima zavarivanja, jasno je naznačeno „prisustvo“ autora. „Varovima“ se „pamti“ direktna manuelna akcija, bogati se faktura oblika, „beleže“ se podaci koji razotkrivaju pozadinu mentalne aktivnosti u procesu realizovanja konačnog oblika.

No, ova serija skulptura Mire Brtke ima i svoje zasebno značenje. Naime, u karakteru ovih oblika jasne su reminscencije na monumetalnost spomeničke skulpture kojom su obeležavane ili veličane ideološko-političke karakteristike epohe komunizma. Eksplicitnost takvih reminiscencija potenciran je i tako što je oko postamenata ovih skulptura, na tlu, postavljen jednostavni ram od metala. Radi se o tankoj, jednostavnoj, geometrijskoj metalnoj lajsni koja je prefarbana intenzivnom crvenom bojom. Tim ramom se naglašava zasebnost izvajanog dela, a zbog karakteristične crvene - i njegova ideološka „obojenost“. Istovremeno, na ovoj izložbi umetnica izlaže i nekoliko drugačije koncipiranih skulptura u kojima se svesno prezentuju simboli jasnih (političkih) karakteristika i značenja, poput petokrake ili šestokrake zvezde, zastave... Dakle, Mira Brtka svoje skulpture i svoj izraz sadržinski problematizuje: njene forme poseduju određene političke konotacije. Namera umetnice je da kritikuje teme ideologije, nametnutih ideoloških koncepata i političkih sistema, obaveznost na režimsku disciplinu, politički totalitarizam... Iz svega toga jasno proizilazi da Brtka uspeva da autentičnom plastičkom mišlju, uspeva da iznedri jedan angažovan stav i odnos prema vitalnim životnim manifestacijama. Taj stav je ironijski: ovim pojednostavljenim oblicima samo se „imitira“ grandioznost nečijih ranijih namera.