CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vlado rancic

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 07
Digital Art 02
Digital Art 09
Digital Art 03
Terra 18
Digatal Art 01
Terra 26

Sponzor rubrike
Mira Brtka - Skulpture Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageCentar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Januar - februar 2007.
Ova serija skulptura Mire Brtke ima i svoje zasebno značenje. Naime, u karakteru ovih oblika jasne su reminscencije na monumetalnost spomeničke skulpture kojom su obeležavane ili veličane ideološko - političke karakteristike epohe komunizma.


Crvena skulptura Mire Brtke
Sava Stepanov

Skoro celokupni opus Mire Brtke zasnovan je na analitičkom konceptu umetničkog dela (slike, skulpture, kolaža, tapiserije, objekata, filma, videa). Čistota formalnog dejstva, neekspresivnost, problematizovanje i filozofiranje slikarske ili skulptorske forme te jezička doslednost, u njenoj umetnosti, međutim, nikada nije remetila socijalnu funkcionalizaciju njenog izraza. Iskaz Mire Brtke je blizak primarnim modernističkim načelima, onim načelima koji se potvrđuju u tezi Filiberta Menne koji piše da modernistička umetnost nema nameru da se izdvoji iz društvenog miljea nego da svojom plastičkom konstitucijom životnom okružju nametne principe „primenjljive“ za spoznaju i tumačenje sveta u kome umetnik živi i stvara.

U ciklusu „Crvena skulptura“, nastalom tokom poslednje dve godine, Mira Brtka stvara oblike kojima insistira na primarnoj skulptorskoj formalnoj i jezičkoj autentičnosti. Osnovne karakteristike tih skulptura su plastička konceptualna razrađenost dišanovske ideje ready made-a, poštovanje osobenosti materijala (metal), svedenost do znakovne jednostavnosti, konstrukcija, naglašeni utisak monumentalnosti... Brtka pronalazi komade gvožđa preostale posle procesa izrade određenih proizvoda i najčešće ih, bez dodatne obrade, postavlja na postament „proglašavajući“ ih skulpturom. U tim komadima ona prepoznaje i afirmiše emancipovani skulptorski habitus – takvi oblici dejstvuju svojom vlastitom konstitucijom, poseduju snagu materijala, voluminozni su, deluju u prostoru ili ga obuhvataju kao „punovažnu“ plastičku činjenicu. U tim vajarskim ostvarenjima, vidljivim tragovima zavarivanja, jasno je naznačeno „prisustvo“ autora. „Varovima“ se „pamti“ direktna manuelna akcija, bogati se faktura oblika, „beleže“ se podaci koji razotkrivaju pozadinu mentalne aktivnosti u procesu realizovanja konačnog oblika.

No, ova serija skulptura Mire Brtke ima i svoje zasebno značenje. Naime, u karakteru ovih oblika jasne su reminscencije na monumetalnost spomeničke skulpture kojom su obeležavane ili veličane ideološko-političke karakteristike epohe komunizma. Eksplicitnost takvih reminiscencija potenciran je i tako što je oko postamenata ovih skulptura, na tlu, postavljen jednostavni ram od metala. Radi se o tankoj, jednostavnoj, geometrijskoj metalnoj lajsni koja je prefarbana intenzivnom crvenom bojom. Tim ramom se naglašava zasebnost izvajanog dela, a zbog karakteristične crvene - i njegova ideološka „obojenost“. Istovremeno, na ovoj izložbi umetnica izlaže i nekoliko drugačije koncipiranih skulptura u kojima se svesno prezentuju simboli jasnih (političkih) karakteristika i značenja, poput petokrake ili šestokrake zvezde, zastave... Dakle, Mira Brtka svoje skulpture i svoj izraz sadržinski problematizuje: njene forme poseduju određene političke konotacije. Namera umetnice je da kritikuje teme ideologije, nametnutih ideoloških koncepata i političkih sistema, obaveznost na režimsku disciplinu, politički totalitarizam... Iz svega toga jasno proizilazi da Brtka uspeva da autentičnom plastičkom mišlju, uspeva da iznedri jedan angažovan stav i odnos prema vitalnim životnim manifestacijama. Taj stav je ironijski: ovim pojednostavljenim oblicima samo se „imitira“ grandioznost nečijih ranijih namera.

Na jedan instantni skulptorski način umetnica prepoznaje i označava osobenosti i namere one umetnosti koja je primenjivana, prisvajana, manipulisana, hotimično politizovana... Svoju serioznu umetničku akciju ova umetnica je, ovoga puta, shvatila i usmerila ka jednoj relaksiranoj, duhovitoj raspravi o temama koje su izazvale sudbinske posledice u prošlosti. Mnogo su ozbiljnije naznake koje ova umetnica svojom skulpturom prepoznaje i indukuje u aktuelnom trenutku, u tranzicijskom okruženju. U tom smislu ova ostvarenja i ovu izložbu treba shvatiti kao upozorenje o mogućim sličnim posledicama, kao kritiku jednog kriznog vremena, kao svesno i savesno upozorenje jednog istinskog stvaraoca...
Dosadašnja umetnost Mire Brtke je zasnovana na permanentnom stvaranju forme kao nosioca autentičnih plastičkih načela i univerzalnih značenja i „poruka“. Takvim ostvarenjima ova umetnica je uključena u internacionalni pokret Arteideologia čija je centrala u Italiji, a koji potiče još od vremena delovanja Biroa za preventivnu imaginaciju osnovanog u Rimu 1970. godine, u kojem je Brtka delovala zajedno sa internacionalnom grupom umetnika (među kojima su bile i velike umetničke ličnosti poput Bojsa, Kristoa, Pistoleta i drugih). U tom smislu ova izložba Mire Brtke odražava tu angažovanu notu „izvedenu“ iz autentičnog umetničkog delovanja ali i nudi nove mogućnosti za dalje kontinuitetno delovanje jednog autentičnog i zrelog stvaraoca.


Mira Brtka je rođena u Novim Banovcima. Završila je Akademiju za pooizorišnu i filmsku umetnost (odsek režije) u Beogradu 1953. i Akademiju likovnih umetnosti u Rimu 1963. godine. Izlagala je na velikom broju samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bila je član internacionalne grupe Ilumination. Učestvovala u aktivnostima Biroa za preventivnu imaginaciju (pokrenut u Rimu, 1970) a u Staroj Pazovi vodi jednu od „filijala“ tog pokreta: Biro za balkanizaciju umetnosti. Učestvovala je u radu nekoliko umetničkih kolonija.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEČ. Umetnici Bečke moderne, stvaralaštvo austrijskog umetnika Kristijana Ludviga Aterzea ...
NOVI SAD. Prvi deo petog međunarodnog simpozijuma Art Links održaće se tokom maja 2019. godine u...
NOVI SAD. Francuski reditelj i fotograf Valentin Peti rođen je 1990. u Buržu. Završio je...
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1998.
Saša Pančić doista prima svoj...
Centar za likovnu i primenjenu umetnost "Terra", Kikinda. 6. jul - 1. avgust...
Galerija TERRA, Kikinda. Jul - avgust 2007.
Uticaj koji je Internacionalni...
Savremena galerija, Zrenjanin. Februar - mart 2007.
Kada se radi o...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Mart 2007. godine
Raduje nas ipak...
Savremena galerija, Zrenjanin. Novembar - decembar 2007.
Na izložbi će biti...
Mali likovni salon, Novi Sad. 2 - 23. jun 2010.
Na ovoj izložbi, nevelikom serijom...
Reportaže
  • ImageIGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2006.
    "Sve kolege su pričale da je ovde feno­menalno, ali i pored te priče nisam bio pripremljen na ono što sam doživeo kada sam do­šao na Pogon dva. Sve…
Knjige i časopisi
  • ImageNarodna biblioteka Srbije u saradnji sa "Plavim jahačem" i "Novim magazinom" objavila je knjigu "Kad Marina Abramović umre" Džejmsa Vestkota, biografiju svetske zvezde performansa. Recenzent srpskog izdanja Miško Šuvaković rekao je da je detaljna biografija nastala…
Intervjui
  • ImageIzložbom u Umetničkom paviljonu u Zagrebu, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog napravila je ključni iskorak u svom radu: remek-dela kolekcije srpskog diplomate, birana i sakupljana sa istančanim ukusom, vizijom i strašću, prvi put su predstavljena van granica Srbije.…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom