CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i izabrane arhive Art magazina

Noć muzeja 2009
Digital Art 09
Dunavski dijalozi 06
Noć muzeja 2014
Digital Art 08
Digital Art 03
Noć muzeja 2020

Sponzor rubrike
Jelena Guga - Digitalno Ja: Kako smo postali binarni Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageJelena Guga je teoretičarka novih medija i umetnosti. Nakon što je doktorirala na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, radila je kao postdoktorand-istraživač na naučnim projektima o kognitivnom unapređivanju čoveka (University of West Bohemia, Češka) i problemu telesnosti u okruženju virtuelne realnosti (University Pompeu Fabra, Španija). Monografija "Digitalno Ja: Kako smo postali binarni" objavljena je na srpskom i engleskom jeziku (Digital Self: How We Became Binary, University of West Bohemia, Pilsen, 2015).Image

Image

Dr Jelena Guga je na osnovu rukopisa doktroske disertacije "Telo i identitet u digitalnom prostoru", koju je odbranila na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, priredila rukopis za svoju prvu naučnu monografiju "Digitalno Ja: Kako smo postali binarni".

Naučna monografija Jelene Guge "Digitalno Ja: Kako smo postali binarni" komponovana je u četiri poglavlja. Dr Guga je u prvom poglavlju "Novi mediji: teorijsko istorijski kontekst" u pet potpoglavlja analizirala definicije, status i istoriju "novih medija". Raspravu je razvila u više smerova ka pitanjima o tehnickim i tehnološkim osnovama novih medija, te o ulozi novih medija u umetnosti i popularnoj kulturi. Posebno je istakla pionirski rad teoretičara kulture i medija Maršala Makluana i Rajmonda Vilijamsa.

U drugom poglavlju "Identitet u sajberprostoru kroz prizmu studija kulture" u četri potpoglavlja "Opšta teorija identiteta: esencijalistički i antiesencijalistički pristup", "Rodni identitet u sajberprostoru", "Rasa u sajberprostoru" i "Seksualnost u sajberprostoru" razvijena je opšta kulturalna teorija identiteta. Iz opšte teorije identiteta razrađeni su slučajevi rodnog, seksualnog i rasnog identiteta u specifičnom prostoru digitalne tehnologije, kulture i umetnosti.

U trećem poglavlju "Terminalno stanje postojanja u digitalnom okruženju" razvila je koncept terminala i ponudila je izvođenje ontološkog uvida u terminal kao mesto mogućeg postojanja u digitalnim sistemima. Na osnovu pojma terminala ušla je u raspravu "terminalskih identiteta" tumačeći koncepte, uloge i pojavnosti primaoca, uloge slike, potencijalnosti interakcije i izvođenja kibernetskog prostora kao novog urbanog pejzaža. Ovim indeksacijama i tumačenjima je naglašen fenomenološki karakter novih digitalnih medija i njihovih identitetskih, a time kulturalnih i društvenih potencijalnosti. Nova "digitalna ontologija" je omogućila da se koncept i interpretativna slika tela redefiniše u odnosu na digitalno okružje što je autorku usmerilo ka diskusiji "hiperterminalskih identiteta". Reč je o složenim identitetima koji se ne mogu pronaći u pred-digitalnom iskustvenom svetu.

U četvrtom poglavlju "Kiborg: ukrštanja fikcije, teorije i prakse" razvijena je teorija kiborga (cyborg) ukazivanjem na interpretativne mogućnosti teorije digitalne kulture, prakse digitalne proizvodnje, upotrebe i recepcije. Posebno su razmatrani efekti fikcionalizacije ostvareni novim medijima, odnosno, efekti fikcionalizacije ostvareni u tradicionalnim umetnostima (proza) koje referiraju ka digitalnom i kibernetskom okružju. U prvom potpoglavlju je pružen uvid u teorijske spise Done Haravej i njenu filozofiju/teoriju biologije, kiborga i feminizma. Ukazano je na njenu teoriju "kiborga kao metafore" u politici, feminizmu i svakodnevnoj kulturi izvođenja ženskih identiteta. U drugom potpoglavlju je razmotrena kiberpank književnost, te uloga kiborg-metafore u savremenoj popularnoj kulturi. Trećim potpoglavljem je ponuđen niz studija slučajeva koji se odnose na pojave koncepta i fenomena kiborga u naučnim i umetničkim rešenjima.

Dr Jelena Guga je naučnom monografijom "Digitalno Ja: Kako smo postali binarni" postavila i realizovala problemski razrađen interdisciplinarni naučni rad o najsavremenijim pojavama u umetnosti, kulturi i nauci.

dr Miško Šuvaković

Izdavač: Centar za savremenu kulturu i komunikaciju ArtKult, Novi Sad. 2015. 276 strana. Ilustrovano. 20 cm. Tiraž 300. ISBN 978-86-80224-01-5. COBISS.SR-ID 302036999

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Iz kalendara art događaja
22.10.2020 - 27.12.2020 | 13.00
Marijana Vaščić - Delatnost grupe Život
24.10.2020 - 17.01.2021 | 19.00
Danilo Vuksanović - Doktorska izložba
06.11.2020 - 12.12.2020 | 18.00
Nikola Džafo - Crteži, instalacije i video
06.11.2020 - 03.12.2020 | 19.00
Predrag Blagojević - Skulpture
06.11.2020 - 02.12.2020 | 19.00
Vladan Joler, Stevan Kojić - Novi ekstraktivizam

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
SUBOTICA. Multimedijalnu izložbu umetnice Korine Gubik "Same Different" čini više...
GORNJI MILANOVAC. Jubilarni 15. Međunarodni bijenale umetnosti minijature, najveća i...
MILANO. Kako predstaviti uspeh? Posebno mladog čoveka. Izgleda da je naše društvo...
NOVI SAD. Američki kutak u Novom Sadu predstavlja od 30. oktobra do 30. novembra 2020. slike,...
Budimo odgovorni
covid-19
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Reportaže
KIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava...
NOVI LUVAN. Specijalno za Art magazin. U belgijskom gradu Novi Luvan (Louvain-la-Neuve) od 6....
Zarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid...
IK Prometej preporučuje
Peter Handke - Popodne pisca
Peter Handke
Popodne pisca
 
Intervju
Milica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se ...
Korina Gubik

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageZarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid Hokni izijavljuje o virusu korona. "Volim život, ali imam 83 godine, i umreću. A razlog smrti će biti datum rođenja". Ovako se u…
Knjige i časopisi
  • ImageKnjigom "Rembrant - slikarski genije iz Lajdena" profesor dr Kamenko M. Marković, predavač opšte istorije umetnosti novog veka na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, simbolično obeležava 410 godina od rođenja Rembranta i četrdeset godina bavljenja životom…
Intervjui
  • ImageIzložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće otvorena panel diskusija Art Parlamenta 17. oktobra 2016. u 20:00 u galeriji "Progres" u Beogradu. Umetničke vizije Zorana Grebenarovića, Nikole Žigona, Branka Miškovića, Gale Čaki,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom