CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2014
Digital Art 02
Terra 17
Terra 28
Digital Art 08
Terra 25
Digital Art 03

Sponzor rubrike
Jelena Guga - Digitalno Ja: Kako smo postali binarni Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageJelena Guga je teoretičarka novih medija i umetnosti. Nakon što je doktorirala na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, radila je kao postdoktorand-istraživač na naučnim projektima o kognitivnom unapređivanju čoveka (University of West Bohemia, Češka) i problemu telesnosti u okruženju virtuelne realnosti (University Pompeu Fabra, Španija). Monografija "Digitalno Ja: Kako smo postali binarni" objavljena je na srpskom i engleskom jeziku (Digital Self: How We Became Binary, University of West Bohemia, Pilsen, 2015).Image

Image

Dr Jelena Guga je na osnovu rukopisa doktroske disertacije "Telo i identitet u digitalnom prostoru", koju je odbranila na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, priredila rukopis za svoju prvu naučnu monografiju "Digitalno Ja: Kako smo postali binarni".

Naučna monografija Jelene Guge "Digitalno Ja: Kako smo postali binarni" komponovana je u četiri poglavlja. Dr Guga je u prvom poglavlju "Novi mediji: teorijsko istorijski kontekst" u pet potpoglavlja analizirala definicije, status i istoriju "novih medija". Raspravu je razvila u više smerova ka pitanjima o tehnickim i tehnološkim osnovama novih medija, te o ulozi novih medija u umetnosti i popularnoj kulturi. Posebno je istakla pionirski rad teoretičara kulture i medija Maršala Makluana i Rajmonda Vilijamsa.

U drugom poglavlju "Identitet u sajberprostoru kroz prizmu studija kulture" u četri potpoglavlja "Opšta teorija identiteta: esencijalistički i antiesencijalistički pristup", "Rodni identitet u sajberprostoru", "Rasa u sajberprostoru" i "Seksualnost u sajberprostoru" razvijena je opšta kulturalna teorija identiteta. Iz opšte teorije identiteta razrađeni su slučajevi rodnog, seksualnog i rasnog identiteta u specifičnom prostoru digitalne tehnologije, kulture i umetnosti.

U trećem poglavlju "Terminalno stanje postojanja u digitalnom okruženju" razvila je koncept terminala i ponudila je izvođenje ontološkog uvida u terminal kao mesto mogućeg postojanja u digitalnim sistemima. Na osnovu pojma terminala ušla je u raspravu "terminalskih identiteta" tumačeći koncepte, uloge i pojavnosti primaoca, uloge slike, potencijalnosti interakcije i izvođenja kibernetskog prostora kao novog urbanog pejzaža. Ovim indeksacijama i tumačenjima je naglašen fenomenološki karakter novih digitalnih medija i njihovih identitetskih, a time kulturalnih i društvenih potencijalnosti. Nova "digitalna ontologija" je omogućila da se koncept i interpretativna slika tela redefiniše u odnosu na digitalno okružje što je autorku usmerilo ka diskusiji "hiperterminalskih identiteta". Reč je o složenim identitetima koji se ne mogu pronaći u pred-digitalnom iskustvenom svetu.

U četvrtom poglavlju "Kiborg: ukrštanja fikcije, teorije i prakse" razvijena je teorija kiborga (cyborg) ukazivanjem na interpretativne mogućnosti teorije digitalne kulture, prakse digitalne proizvodnje, upotrebe i recepcije. Posebno su razmatrani efekti fikcionalizacije ostvareni novim medijima, odnosno, efekti fikcionalizacije ostvareni u tradicionalnim umetnostima (proza) koje referiraju ka digitalnom i kibernetskom okružju. U prvom potpoglavlju je pružen uvid u teorijske spise Done Haravej i njenu filozofiju/teoriju biologije, kiborga i feminizma. Ukazano je na njenu teoriju "kiborga kao metafore" u politici, feminizmu i svakodnevnoj kulturi izvođenja ženskih identiteta. U drugom potpoglavlju je razmotrena kiberpank književnost, te uloga kiborg-metafore u savremenoj popularnoj kulturi. Trećim potpoglavljem je ponuđen niz studija slučajeva koji se odnose na pojave koncepta i fenomena kiborga u naučnim i umetničkim rešenjima.

Dr Jelena Guga je naučnom monografijom "Digitalno Ja: Kako smo postali binarni" postavila i realizovala problemski razrađen interdisciplinarni naučni rad o najsavremenijim pojavama u umetnosti, kulturi i nauci.

dr Miško Šuvaković

Izdavač: Centar za savremenu kulturu i komunikaciju ArtKult, Novi Sad. 2015. 276 strana. Ilustrovano. 20 cm. Tiraž 300. ISBN 978-86-80224-01-5. COBISS.SR-ID 302036999

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

15 Bijenale minijature
Iz kalendara art događaja
19.05.2020 - 25.07.2020 | 19.00
Milan Konjović (1898 - 1993) - Rretrospektivna izložba
11.06.2020 - 30.07.2020 | 19.00
Milomir Kovačević - Fotografije
11.06.2020 - 30.07.2020 | 19.00
Vreme 233’44’’ - Grupna izložba
17.06.2020 - 08.07.2020 | 18.00
Mladen Đurović - Slike
18.06.2020 - 23.08.2020 | 20.00
Petar Dobrović, Zora Petrović, Ivan Radović i Ivan Tabaković

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Galerija Radio televizije Srbije predstavlja od 13. februara do 15. marta 2020. slike...
NIŠ / SIĆEVO. Sićevačka likovna kolonija, jedna od najstarijih u regionu, traje od 2. do 11....
BANATSKI BRESTOVAC. U Galeriji Doma kulture, Vatrogasni dom, od 18. do 31. oktobra 2019. biće...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš, u prostoru Oficirski dom, predstavlja...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. 100-ta godišnjica smrti slavnog francuskog vajara Ogista...
NOVI LUVAN. Specijalno za Art magazin. U belgijskom gradu Novi Luvan (Louvain-la-Neuve) od 6....
IK Prometej preporučuje
Vitold Gombrovic - Kosmos
Vitold Gombrovič
Kosmos
 
Intervju
Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju...
Korina Gubik

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageZarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid Hokni izijavljuje o virusu korona. "Volim život, ali imam 83 godine, i umreću. A razlog smrti će biti datum rođenja". Ovako se u…
Knjige i časopisi
  • ImageGradina broj 11 u duhu koncepcije koju je zacrtalo Uredništvo da priređuje i temate koji predstavljaju balkansku književnost, donosi tekstove posvećene grčkoj književnosti. Za razliku od drugih temata ovaj nije zamišljen da bude panoramsko predstavljanje proze…
Intervjui
  • ImagePoznati francuski umetnik Danijel Buren (1938), jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva i situacionizma s kraja šezdesetih, znan po doslednom i upornom korišćenju motiva vertikalnih pruga, dobitnik prestižnog Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu 1986, koji je…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom