Muzej Vojvodine, Novi Sad. Januar 2006.
Već nekoliko godina Aleksandar Pedović, umetnički direktor Iwano projekta, okuplja umetnike iz Srbije i šireg balkanskogh i evropskog regiona, te zajedno sa njima, proverava mogućnosti specijalnog ručno rađenog japanskog umetničkog papira.

Ovaj specijalni papir, rađen po drevnoj recepturi u manufakturi porodice Heizaburo Iwano-a, tradicionalno je pružao izvanredne mogućnosti za nastajanje umetničkih vizuelnih zapisa. Misija Iwano projekta je da "spoji" bogatu tradiciju Istoka sa duhom evropske kulture i da pokaže primenjivost ove hartije u aktuelnim tokovima umetnosti.

A sve do nedavno papir je, poput platna i drvene plohe, u evropskom slikarstvu, imao ulogu podloge. Međutim, u novijim stvaralačkim tokovima - negde od sedamdesetih godina prošlog veka - počele su se pojavljivati terminološke odrenice poput "rad na papiru", "rad s papirom", "papirni radovi", "skulpture od papir mašea"... Želja umetnika da ne bude tek svedok nego i aktivni učesnik svog doba, izmenila je status umetnika i umetnosti. Bojsovsko načelo "umetnost = život" je odreklo umetnike od ideje i namere dugog trajanja njihovih izdelaka. Ta ovovremenska efemernost umetnosti i njenog značenja u aktuelnim tokovima sveta i vremena u kome živimo zahtevala je drugačiji odnos prema umetničkom materijalu. Nametnuti su drugačiji estetski kriterijumi i shvatanje vrednosti u umetnosti, izmenjeno je značenje "poruke" koja sve više tendira da deluje u aktuelnom sociološkom (i političkom) trenutku... U tom smislu treba gledati na provokaciju postavljenu Iwano projektom: jedini zadatak postavljen pred učesnike ovog internacionalnog simpozijuma jeste da papir nastao po drevnoj recepturi "iskoriste" u ovovremenske umetničke svrhe...

Kakav je rezultat takve akcije?

Iwano papir stvaralačkim akcijama učesnika ovog umetničkog projekta, biva označen ovovremenskim senzibilitetom. U konceptualnom smislu taj čin označavanja sam po sebi zaslužuje pažnju. Iwano hartija odjednom prestaje da bude tek pasivna podloga kod koje su primarno značajni tehnički podaci (prirodna boja, zrnatost, struktura, sposobnost prijemčivosti boje) i pretvara se u aktivnu površinu koja poseduje zasebnu slojevitost (svest o tradiciji), taktilnost, plastičku ali i sadržinsko-simboličku delotvornost.

U određenom smislu papir gubi tehničku ulogu podloge i dobija funkciju likovnog elementa. Osim toga, neizbežno prizivanja tradicije (papirna podloga) se sintetiše sa činom ovovremenske umetničke reakcije i u tom spoju podataka različitog porekla moguće je naslutiti veličanstvenu dijalektičnost večnog kruženja duha i materije.

Sve to su, svaki na svoj način, osetili i umetnici koji su učestvovali u radu šestog saziva Iwano projekta.

Na osnovnu temu "Sve u crvenom" oni su odgovarali - individualno. Provokacija koju je postavio art direktor Aleksandar Pedović, razbuktala je u umetnicima sve one vrednosti koje simboilički u sebi objedinjuje crvena boja: "boja vatre i krvi, boja koja je najdublje povezana sa principom života"1. A upravo je na tom principom zasnovana aktuelna umetnost, uporna u svojoj težnji da stavi znak jednakosti između pojmova umetnost i život...

Sava Stepanov

Učesnici The Iwano Project-a VI

---

Jelena CRNOKRAK (BiH RS), Mina KRASIMIROVA DEČEVA, Milena VENELINOVA UZUNOVA, Borijana DIMITROVA PETRIČINSKA (BG), Maja BLAŽINČIĆ, Breza ŽIŽOVIĆ, Tea BIČIĆ (HR), Anita DORNER, Agneš GAZDAG (HU), Silvija MIHAJLOVSKA, Ilijana PETRUŠEVSKA, Nataša ANDONOVA (FJR MK), Suzana DAN, Mihaela KAVDANSKA (RO), Maja BUDŽAROV, Mirjana VUJKOV KOLMAN, Marija STOŠIĆ, Svetislav ŠLJUKIĆ, Tamara TERZIĆ (SCG), Jaroslav UHEL (SK), Joni ZAKONJŠEK, Majda SKRINAR, Fulvia ŽUDIČ (SLO), Nela VLAHOVIĆ STERIĆ, Marija TIŠMA (USA).

Ukupno ima 25 autora iz 10 zemalja sa 115 radova, od kojih je 8 autorki učestvovalo u "Workshop 04".