Marija Dragojlović je Fakultet likovnih umetnosti i post-diplomske studije završila u klasi profesora Radenka Miševića. Od 1985. do 2010. radila na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnica je većeg broja nagrada, među kojima se izdvajaju: 1982. Sombor, XXII likovna jesen, Trenutak jugoslovenskog slikarstva 82 (otkupna nagrada); 1984. Čačak, Velika nagrada Memorijala Nadežde Petrović; Beograd, Nagrada XXV Oktobarskog salona za slikarstvo (sa Dragoslavom Kneževićem); 2007. Beograd, Nagrada iz Fonda Ivan Tabaković; 2010. Beograd, Politikina  nagrada za likovnu umetnostiz Fonda Vladislav Ribnikar (sa Rašom Todosijevićem).

Tokom svog kontuniranog stvaralačkog delovanja od kraja sedamdesetih godina proteklog veka pa sve do danas, Marija Dragojlović je logično, skladno i kontinuirano izgrađivala jedan izuzetno koherentan slikarski opus, konstantno uspevajući da impulse stvarnosti transponuje u autentični svet slike. Na nekadašnjoj velikoj jugoslovenskoj umetničkoj sceni, a potom i u srpskom umetničkom okruženju, slikarstvo Marije Dragojlović se izdvajalo sasvim personalizovanim figuracijskim iskazom. U njenim slikama predmet je sistematski redukovan do pojednostavljene forme i čiste površine, što je umetnici omogućavalo uspostavljanje modernističke konstituciji slike i njenog bića. Formalna ćistota, jezička doslednost, neekspresivnost, seriozno problematizovanje, promišljanje i filozofiranje sadržaja slike – glavne su odlike slikarskog stava Marije Dragojlović. Takav iskaz blizak je onom mišljenju Filiberta Mene po kojem moderna umetnost nema nameru da se izdvoji iz društvenog miljea nego nastoji da autentičnom konstitucijom slike posmatraču nametne principe bitne za spoznaju i tumačenje sveta u kome egzistira i deluje.

Početkom aktuelne decenije u opusu Marije Dragojlović pojavile su se zanimljive i radikalne promene. U fenomenološkom smislu radi se o promeni medija – umesto slikarstvu umetnica se posvećuje osobenom kombinovanju crteža, akvarela i pastela sa fotografijom, digitalnim printovima, kontakt kopijama i projekcijama. Tim prepletom materijala i postupaka u svojim novim, ovovremenskim ostvarenjima, umetnica spaja onaj duh intime koji je u njenom slikarstvu bio vezan za stvari i predmete, sa intimom prizora, situacija i sećanja. Uz to, ovi razglednički prijemčivo predočeni motivi oplemenjeni autobiografskom verodostojnošću, istovremeno prizivaju prizore elegičnog kolektivnog sećanja – što u okružju permanentne krize društva nikako ne treba shvatiti tek kao elegičnu napomenu - nego kao podsticaj jednom drugačijem i humanijem shvatanje sveta.

Sve to je eksplicitno umetnica prikazala na izložbi održanoj u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, tokom juna i jula 2015. godine. Zavodljiva tiha lepota prizora na tim naknodno bojenim crno-belim fotografijama, kompjuterskim printovima i monumentalnim projekcijama, ovde je dobila novi smisao – jer je u tim ostvarenjima Marije Dragojlović potvrđeno vitgenštajnovsko mišljenje o mogućem prerastanje estetskih vrednota u etički čin i poruku.

Članovi ovogodišnjeg žirija za dodelu Nagrade "Sava Šumanović" su: Nela Tonković - istoričarka umetnosti i direktorka Savremene galerije Subotica, Vesna Latinović - galerista, direktor Galerije Bel Art u Novom Sadu i Sava Stepanov - likovni kritičar iz Novog Sada (predsednik).

Dosadašnji dobitnici Nagrade "Sava Šumanović" su Dragomir Ugren (1999), Mrđan Bajić (2000), Zdravko Mandić (2001), Dušan Otašević (2002), Miodrag B. Protić (2003), Živko Grozdanić (2004) - 2014 objavio da se odriče Nagrade, Milan Blanuša (2005), Mileta Podanović (2006), Balint Sombati (2007), Raša Todosijević (2008), Mira Brtka (2009), Vladimir Veličković (2010), Radomir Damnjanović Damnjan (2011), Zvonimir Santrač (2012), Olga Jevrić i Jerko Denegri (2013), Slobodan Kojić (2014) i Čedomir Vasić (2015).