CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 04
Noć muzeja 2009
Digital Art 08
Digital Art 06
Digital Art 03
Digatal Art 01
Noć muzeja 2013

Mihal Đurovka - Slike Štampaj E-pošta
(184 glasanja)
ImageNOVI SAD. Galerija SULUV predstavlja od 26. aprila do 14. maja 2016. slike Mihala Đurovke (1972, Novi Sad). Slikarstvo je diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Halila Tikveše i profesora Jovana Rakidžića. "Njegovo aktuelno slikarstvo nastaje iz tihe strasti koja podrazumeva kako intuitivno reagovanje tako i racionalističke reakcije na impulse stvarnosti u kojoj živi i stvara." (Sava Stepanov)Image

Image

U tokovima vojvođanske umetnosti Mihal Đurovka se afirmisao apstrakcijskim slikama čiji je izgled podsećao na cirade sa "maskirnim flekama". To slikarstvo jednostavne a likovno dobro struktuirane plastičke celine, izvanredno je korespondiralo sa atmosferom sveta u doba globalne nesigurnosti. U tim  je  slikama metaforički "sačuvano" sećanje na nesretne devedesete godine proteklog stoleća, na preživljenu i proživljenu traumatičnu atmosferu bombardovanja iz 1999. godine, ali i na sve one potonje neuralgične situacije kojima je bio opterećen svet u kome živimo. Dakle, Đurovka nam se tokom predhodnog perioda svog slikarstva predstavio kao umetnik koji je sposoban da impulse savremenog sveta pretvori u autentični i uverljiv slikarski i umetnički iskaz.

Još u vremenu bavljenja apstrakcijskim slikarstvom Mihal Đurovka je započeo ciklus posvećen pejzažu. Očito, u jednom trenutku se kod ovog umetnika pojavila potreba da se vrati prirodi i zavičajnim predelima. Đurovka se, od 2012. godine, sasvim posvetio slikanju bačkih pejzaža, viđenih u ravničarskom kisačkom okružju koje za njega ima i specifično "autobiografsko" značenje. Istorija umetnosti ukazuje da su vojvođanske predele slikali i brojni Đurovkini predhodnici te da su, upravo iz pejzaža, iskoračivali u slikarsku modernost – u asocijativni pejzaž i apstrakciju, u geometrizaciju i čistu geometriju, u slikarstvo materije i enformel, u ekspresionističku a potom i drugačije karakterisane interpretacije,  koncepte i poetike…  Koncept aktuelnih pejzaža Mihala Đurovke je, takođe, usmeren ka formiranju autentične slike zasnovane na primarnom dejstvu likovnih elemenata. Uz to, ovaj umetnik, čini se, ima na umu Velflinovu misao da "prirodu treba znati posmatrati da bi se sačuvala ideja o njoj u slici". Tu ideju vaskolike prirode Đurovka očigledno poštuje i nastoji da je slikarski verifikuje u vlastitom pejzažnom ostvarenju, nastojeći, kako je to govorio veliki Sava Šumanović "da stvori novi svet u granicama platna, koji ima tek toliko veze sa vanjskim što ga je pravio čovek i što je primenio u svojoj slici one zakone koji su i u kosmosu". Rezultat takvog Đurovkinog nastojanja je slika u kojoj vladaju dobro konfrontirani, logično i harmonično uređeni odnosi. Polazeći od realnog izgleda predela, on svoje pejzaže ne nastoji da precizno i realistički interpretira. Jer, predeo u ovom slikarstvu jeste tek podsticaj umetnikovoj slikarskoj akciji: slikajući  prirodu Mihal Đurovka dospeva do autentične prirode slike, do slike koja poseduje svoju vlastitu strukturu, svoj autonomni pikturalni organizam zasnovan na nervaturi linije, krvotoku boje, tkivu materije… Đurovka je školovan slikar koji insistira na činjenici da modernistička teorija površinu smatra glavnom osobinom slike, to jest karakteristikom koju slikarstvo ne deli ni sa jednim  drugim  sistemom slika. Stoga insistira na plošnosti, te u njegovim prizorima pejzažnog porekla nema perspektive, iluzije o prostoru i dubini. Kompozicija je svedena na pojednostavljena plošna rešenja – u donjem pojasu je površina sazdana od titravog mnoštva ponavljajućih horizontalnih  poteza ili kompaktnih izduženih bojenih polja; dok je u gornjem delu slike najčešće koherentna monohromatska površina, sublimna i mirna. Očigledno, u ovom  slikarstvu se radi o dobro organizovanim i raspoređenim pikturalnim celinama u kojima je sve zasnovano na primarnom dejstvu  čiste likovne strukture.

Mihal Đurovka u ovom ciklusu slika radikalno apstrahuje slikani motiv da bi se potpuno posvetio  zasebnostima slikarskog prostora, površine, boje, materije... U tako definisanoj pikturalnoj strukturi – boja deluje širokim dijapazonom, ali slikom vlada jedinstvena koloristička atmosfera koja nas upućuje na karakter umetnikove senzibilnosti i personalne osećajnosti. To je naročito vidljivo u onim slikama u kojima se umetnik ponajviše približuje apstrakciji (Svetlost ravnice, 2015; Prolećno osveženje, 2016; Letnja vrućina, 2016). Tu je umetnik autentičnom pikturalnošću dospeo do autohtone strukture kojom definiše vlastiti "doživljeni osećaj" (termin Maksa Bekmana) iz kojeg se rađa autentična likovna ekspresija. Uz to, ove slike nisu samo plod subjektivnog iskustva ili nekog ličnog otkrića, nego prerastaju u šire saznanje, u simbološki sistem, u značajnu kulturološku činjenicu. U tom smislu izuzetno su zanimljive Đurovkine slike u kojima postoji koloristička bliskost sa tradicijom slovačkog etno nasleđa. Indikativan naslov slike Ravnica kao šlingeraj (2012)  otvara jednu sasvim drugačiju i novu vizuru ovog  slikarstva. To, makar i intuitivno, čuvanje svesti o korenima postoji, osim kod Đurovke, i u opusima još nekolicine umetnika vojvođanskih Slovaka, jer su se slične reminiscencije pojavljivale u moderno koncipiranim tkanicama i slikama Mire Brtke, te u slikarskim ostvarenjima Pavela Čanjija, Martina Kizura, Rastislava Škuleca, Marije Gaško, Jana Agarskog i drugih... Takođe, bilo bi interesantno istu tu problematiku sagledati i u širem vojvođanskom umetničkom kontekstu.

Na kraju valja zaključiti da je Mihal Đurovka u ovom trenutku – umetnik u punom stvaralačkom zamahu. Njegovo aktuelno slikarstvo, bilo da se radi o karakterističnoj simboličkoj apstrakciji ili o svedenom pejzažizmu, nastaje iz neke tihe strasti koja podrazumeva ne samo intuitivno reagovanje nego i racionalističke reakcije na impulse stvarnosti u kojoj živi i stvara. U tom svom opsesivnom bavljenju slikom umetnik Mihal Đurovka je dospeo do autentičnog pikturalnog izraza, do iskaza koji efikasno funkcioniše u aktuelnom trenutku sveta, u ovovremenskoj stvarnosti, takvoj kakva je.

Sava Stepanov

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2016
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
NIŠ. U Salonu 77, izložbenom prostoru u tvrđavi Savremene gaerije Niš, od 11. do...
U martu 2017. godine video festival "Traverze" u francuskom gradu Tuluzu doživeo je svoje...
BEOGRAD. Galerija PRO3OR predstavlja od 23. maja do 6. juna 2017. slike Jagode Mićović (1984)....
NOVI SAD. Sedmo Svetsko bijenale studentskog plakata u organizaciji Akademije umetnosti u Novom...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1999.
Bez obzira na širok opseg...
Savremena galerija, Zrenjanin. 24. novembar - 12. decembar 2008.
Započeti 1980. godine...
Galerija savrmene umetnosti, Pančevo. 20. maj – 5. jun 2009.
Prilikom...
Galerija Matice srpske, Novi Sad. Jul - septembar 2007
Povodom 125 godina od Pikasovog...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Oktobar 2007.
Kompjuterske igre su u...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Mart 2008.
Čini se da je Agošton Lorant vrlo...
Mali likovni salon, Novi Sad. Novembar 2006.
Pojava da dva autora zajedno izlažu...
Reportaže
  • ImagePre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard Munk. Svoju najpozantiju sliku "Krik" je uradio u četiri verzije i svaka od njih je i dalje obavijena mističnim tajnama, a zamisao slikara do…
Knjige i časopisi
  • ImageKako piše inženjer Vukadinović ova Gradina predstavlja naj­obuhvatniji panoramski izbor savremene rumunske književnosti u poslednjih četvrt veka na bilo kom jeziku. Obuhvaćeno je stotinak autora, od čega sedamdeset pesnika. Brod je krenuo Nišavom, Moravom, Dunavom, a…
Intervjui
  • ImageEdvard Lusi Smit posetio je Jugoslaviju u septembru mesecu, na poziv i u pratnji svoga prijatelja slikara Radovana Kragulja. Kragulj je ove jeseni otvarao izložbe u domovini - u Beogradu i u Novom Sadu. Gospodinu Edvardu…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom