Prilikom osnivanja, Galerija je dobila zadatak da "organizuje javno izlaganje umetničkih dela iz oblasti slikarstva, grafike, skulpture i drugih oblika savremene jugoslovenske likovne umetnosti" i da "organizuje predavanja, razgovore sa umetnicima i likovnim kritičarima, kao i druge oblike popularizacije umetničkog stvaralaštva". Ovim zadacima dodat je još jedan: formiranje stalne kolekcije savremene vizuelne umetnosti.

Tokom protekle 54 godine, Galerija je ispunjavala zadatke koji su joj povereni u skladu sa prilikama u kojima se nalazilo društvo unutar kojeg je delovala: šezdesetih je umetnički život u gradu i zemlji oživljavao, sedamdesete su još uvek bile godine poleta i entuzijazma, osamdesete godine novih umetničkih pokreta i začetaka drugačijih kustoskih praksi, devedesete veoma teške i obeležene nestašicom svega (od sredstava za produkciju i otkup radova do ideja), dvehiljadite su bile godine obnavljanja saradnje sa srodnim ustanovama, a poslednja decenija je donela više slobode u prikazivanju recentnih umetničkih praksi i novih umetničkih imena.

Tokom 54 godine rada, Galerija je priredila više stotina izložbi, kolekcionisala 1463 umetnička rada za svoje zbirke, komunicirala vrednosti savremene umetnosti svojoj publici i bila tačka promišljanja i preispitivanja fenomena savremene umetnosti.

Njen rad obeležili su pojedinci koji su svoje znanje, veštine i veliki deo života posvetili Galeriji: njen prvi direktor i osnivač Imre Dević, njen stalni saradnik i kustos nekih od najznačajnijih izložbi Bela Duranci, kao i dugogodišnji direktori Gabor Silađi i Olga Šram.