ZENIT, osnovni forum avangardnog zenitističkog pokreta i njegovih programskih ideja, bio je međunarodno glasilo leve orijentacije, s velikim brojem saradnika kako iz Beograda, Zagreba i Ljubljane, tako i iz gotovo svih evropskih sredina, Severne i Južne Amerike, pa i Japana, s jasnim opredeljenjem za novu umetnost, za koju se verovalo da će doprineti stvaranju novog čoveka XX veka. Zenitistički aktivizam reflektuje antiratnu atmosferu nakon strahota Prvog svetskog rata participirajući u težnji za stvaranjem neformalnog međunarodnog bratstva umetnika okupljenih oko ideje radikalnog "prevrednovanja svih vrednosti".

U različitim fazama postojanja časopisa i pokreta prisutna je aktivna razmena i recepcija ideja i iskustava evropskih umetničkih pokreta, od ekspresionizma, postkubizma, futurizma i dadaizma, do ruske avangarde i socijalnih tendencija. U svojoj levoj orijentaciji ZENIT takođe nedvosmisleno podržava Oktobarsku revoluciju i marksističke ideje. Svoju oštru kritičku orijentaciju protiv konzervativne (malo)građanske svesti i kapitalističkog društva, autoriteta političke vlasti i crkve, socijalne nepravde i okoštalih institucija, izražavao je kroz polemičke i programske tekstove, manifeste, prozu i poeziju već od prvog broja. Upečatljivi vizuelni efekti – dizajn časopisa i drugih zenitističkih izdanja, reprodukcije, tipografska i grafička rešenja – odražavali su taj borbeni aktivizam.

Uporedo sa oštrom kritikom evropskog kapitalizma, njegove političke i kulturne prakse, sažetom u Micićevom programskom sloganu Antievropa, zenitizam je ponudio vlastiti projekat balkanizacije Evrope koju treba da izvede barbarogenije ("decivilizator"), "nosilac nesentimentalne i sirove vitalnosti – čiste vere – neizveštačene duše – otvorenog i dobrog srca".

Uz krilaticu "Istok – Zapad" i afirmaciju novih stvaralačkih formi i postupaka kao što su "reči u prostoru", alogičnost, paradoksalnost, korišćenje kolokvijalizama, reklama, novinskih i radio vesti, ZENIT je bio otvoren prema novim medijima i modelima izražavanja u prozi i poeziji, filozofiji i kritici, pozorištu i filmu, likovnim umetnostima i vizuelnoj kulturi, arhitekturi i primenjenoj umetnosti. Podržavao je i propagirao nova dostignuća nauke i tehnike poput radija, telegrafa, aeroplana, električne energije, Teslinih otkrića ili Ajnštajnove teorije relativiteta.

Marginalizovani i ignorisani u vremenu i u lokalnim sredinama svog delovanja, ZENIT i zenitizam imaju visoko referentno mesto na mapi evropskih istorijskih avangardi dvadesetih godina.

Časopis ZENIT je osnovao i prvi broj izdao februara 1921. godine u Zagrebu književnik i kritičar Ljubomir Micić (Sošice, Jastrebarsko 1895 – Kačarevo kod Pančeva 1971). Od maja 1923. godine redakcija se nalazila u Beogradu, sve do definitivne policijske zabrane decembra 1926. zbog teksta nepoznatog autora dr M. Rasinova (verovatno samoga Micića) "Zenitizam kroz prizmu marksizma". Ukupno je izašlo 43 broja.

Irina Subotić

Tokom trajanja izložbe organizovano je stručno vođenje:

• 21. maj u 12.30 h / Stevan Vuković
• 28. maj u 12.30 h / Irina Subotić
• 4. jun u 12.30 h / Slobodan Mijušković