Dušan Janković (1894 - 1950) je bio je izuzetno svestran autor, autentični protagonista vremena u kome je živeo, obrazovan i dinamičan, čije se stvaralaštvo ispolјavalo u raznovrsnim aspektima umetničkog delovanja. Sve do izložbe organizovane u Beogradu 1965. godine, njegov rad je kod nas bio manje poznat, s obzirom da je znatan deo života proveo van zemlјe, u Francuskoj, i da je umro veoma rano, 1950, sa svega 56 godina. Poslednja izložba ovog umetnika održana je pre skoro trideset godina.

Dušan Janković u Francuskoj deluje kao slobodan umetnik, bavi se grafikom i crtežom, u prvim godinama svog umetničkog stvaralaštva i slikarstvom, kao i različitim disciplinama primenjene umetnosti. U Parizu dobija angažmane od velikih izdavača, Flamariona (Flammarion), Larusa (Larousse), Mond Moderna (Monde Monderne). Postaje saradnik čuvene manufakture za izradu porcelana i umetničke keramike u Sevru (Manufacture nationale de porcelaine de Sèvres) i fabrike porcelana "Bloš i sinovi" (Bloch et Fils). Između ostalog, projektuje vilu u Sen Kluu kraj Pariza, kao i celokupnu unutrašnju dekoraciju i nameštaj. Prema Jankovićevom nacrtu realizovan je enterijer jedne sale Mulen Ruža. Paralelno sa ovom produkcijom, nastaju crteži i grafički listovi u tehnici drvoreza, bakropisa i litografije, u kojima preovlađuju predstave grada i predstave prirode.

Dušan Janković je rođen 1894. godine u Nišu. Zbog izbijanja rata prekida studije arhitekture, i priklјučivši se 1915. godine srpskoj vojsci, prelazi Albaniju i dospeva u Francusku. U Parizu upisuje privatnu školu za arhitekturu Arkej (Arcueil, 1917-1918), i potom kao državni pitomac studira na slikarskom odseku Nacionalne škole dekorativnih umetnosti (École Nationale Supérieure des arts Décoratifs) od 1918-1921. Osim crtežom i grafikom, Dušan Janković se bavio grafičkim oblikovanjem različitih vrsta publikacija, među kojima se izdvaja oprema i ilustracija knjiga, oblikovao je plakate, projektovao je enterijere i nameštaj, kreirao odevne predmete, scenske kostime i nacrte za tkanine, izrađivao nacrte za porcelan i keramiku.

Na Međunarodnoj izložbi modernih dekorativnih i industrijskih umetnosti održanoj 1925. u Parizu, izlagao je i u našoj i u francuskoj selekciji, i bio potpredsednik međunarodnog žirija za oblast keramike. Po povratku u Beograd 1935. godine, uglavnom se posvetio primenjenoj grafici i povremeno se bavio grafikom. Bio je umetnički instruktor Državne štamparije, tehnički direktor izdavačkog preduzeća "Novo pokoljenje", umetnički urednik časopisa "Jugoslavija". Godine 1948. postaje predavač primenjene grafike i dekorativnog pisma na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Osim u zemlji, njegove grafike su bile zastupljene na grupnim izložbama u Poljskoj, Americi, Danskoj, Češkoj. Umro je 1950. godine u Beogradu. Odlikovan je Ordenom Svetog Save V reda.

Autor izložbe je kustos Muzeja savremene umetnosti Žaklina Ratković.