Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra je od svog osnivanja (1976) do danas akcenat svoga rada stavila na autorske projekte i pozivne, koncepcijski osmišljene izložbe. Na taj način je i sama mogla da bude kreator određenog pogleda na dešavanja aktuelne umetničke prakse. Takvi projekti u osamdesetim su bili: Savremena skulptura u Srbiji (1980), Nova slika crteža (1984), Skulptura u Vojvodini danas (1984), Slikarstvo zrele strasti (1986), Nova apstrakcija (1983), a posebno treba izdvojiti poduhvat Bijenale skulpture (PIJS), koji je 1981. započet kao reprezentativna izložba jugoslovenske skulpture velikog formata i nastavio da se bavi istraživanjima na polju prostornih umetnosti, da bi od 2000. godine svoju vizuru proširio na sve medije vizuelnih umetnosti, a od 2006. na pozorište i film.

Od početka devedesetih nosilac je novih ideja i promoter nove atmosfere umetničkih zbivanja na prelazu vekova i to autorskim izložbama: Projekt galerija (1990), Skulptura u Vojvodini – nova situacija (1990), Nova skulptura (1992), U čast Mondrijana (1992), Pogled 93 (1993), Figura – pojave u figuraciji devedesetih (1993), Sećanje na osamdesete (1994), 17 tačaka linije (1992), da bi u toku i u drugoj polovini decenije svojim projektima Regionalno – univerzalno (1997), Otvorena osećajnost (1997), Novi umetnički eksperiment (1998), Fragmentarno I, II (1998), Sedam teza novije srpske skulpture (2000), Ambijentalizacija grafike (1999), Galerija predstavlja (1999), Bijenale Relacije (2000), Umetnička radionoca Staklo (2000, 2001, 2002, 2003), Prilog novijoj istoriji vojvođanske skulpture (2002), Bijenale vizuelnih umetnosti Ukršanja (2002), Bijenale vizuelnih umetnosti Vrednosti (2004), Projekat Drvo (2002), Internacionalni festival autorskog stripa GRRR! (2002, 2003), Internacionalni festival premijernog performansa (2003).

Galerija je, tokom svoga postojanja, dobila niz nagrada za pojedine projekte ili za ukupan rad (1985, 1987, 1990, 1995, 2001), među kojima su i nagrada Udruženja likovnih kritičara Srbije, Nagrada grada Pančeva i Zavoda za kulturu Vojvodine (2004), nagrada "Art magazina" za najbolju galeriju za 2009.

Od svog osnivanja Galerija savremene umetnosti je bila smeštena u okviru Štapske zgrade, čineći jedan od najvažnijih oslonaca likovne scene Pančeva, prepoznatljiv i van granica naše zemlje. Nakon donošenja Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama ovaj objekat je vraćen Katoličkoj crkvi, a Galerija savremene umetnosti pod okriljem Kulturnog centra Pančeva je od Grada dobila na korišćenje nov prostor na adresi Vojvode Živojina Mišića 1. Promena adrese na neobičan način povezuje budućnost ove kuće sa njenom prošlošću. Nekadašnji vlasnici kuće u kojoj će Galerija nastaviti sa radom, porodica Aleksić – Smederevac, obeležili su pančevački kulturni život tokom prethodnog veka, a četrdeset godina od zaveštanja Legata Olge i dr Stevana Smederevca Narodnom muzeju, umetnost se vraća u ovo zdanje.