CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2012
Noć muzeja 2014
Digital Art 07
Noć muzeja 2010
Terra 28
Noć muzeja 2011
Terra 25

Pandorina kutija - Neka druga fotografija viđena od strane Jan Dibbets-a Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji nude pariski muzeji i galerije izdvojićemo nekoliko izložbi koje ostavljaju dubok i specifičan utisak: Albert Marquet - Slikar zaustavljenog vremena, Jean Mishel Alberola - Avantura detalja i Pandorina kutija - Neka druga fotografija viđena od strane Jan Dibbets-aImage

Image
Jan Dibbets, 1986. (Wikipedia)

Istovremeno, paralelno sa izlozbom Margueta u Muzeju moderne umetnosti u Parizu otvorena je i izložba fotografija pod nazivom "Pandorina kutija - Neka druga fotografija viđena od strane Jan Dibbets-a" (25. mart - 17. jul 2016). Organizacija ove izložbe je specifična jer je fotograf Jan Dibbets pozvan od strane conservateura muzeja François Michauda da zajedno izaberu radove i naprave postavku izložbe. To je čini zaista zanimljivom, dva različita prilaza se prepliću i stapaju na jednoj izložbi: fotograf koji ima sasvim drugačiji pogled i koncept nego istoričar umetnosti. Jan Dibbets je značajan fotograf koji je više puta izlagao samostalno u ovom muzeju (1980, 1994. i 2010. godine).

Razvoj fotografije ima sasvim različit razvojni ritam nego slikarstvo, rađa se tek u 19. veku i mlada je umetnost. Organizator François Michaud kaže: "Reprodukcija je često uslov otkrića za one koji nemaju priliku da vide original", dodajući kako je Magritte voleo da vidi reprodukcije svojih radova na razglednicama ili plakatima. Ovo je još jedan važan aspekt fotografije koja omogućava svojim nastankom otkrivanje slikarstva široj publici.

Fotografija, "mlada" umetnost u svom razvoju dosta zavisi i od tehničkih dostignuća koji fotografu omogućavaju da ima različite tehničke prilaze i realizacije. Ipak, i dalje ostaje izbor objekta koji se slika, načina na koji se slika, izbor kompozicije, uhvaćenog trenutka ili realizacija umetničke ideje za koju se već ima koncept što čini da fotografija postane umetničko delo. Bez obzira na tehnički razvoj fotografi su uvek nalazili put ka umetničkom ali je neosporno da tehnički razvoj nameće različite poglede i realizacije a današnji numerički razvoj i višestruke kombinacije.

Izložba ne sledi striktno hronologiju (istoriju) fotografije, ali pokušava da izdvoji fotografije iz svih epoha kako bi dala što potpuniji pregled ove umetnosti od početka njene egzistencije do današnjih dana. U mnoštvu predstavljenih fotografija možemo ipak imati predstavu o različitim periodima u razvoju fotografije.

Izložba počinje reprodukcijom (fotografijom) "Portrait de la vicomptesse d’Haussonville" od Jean Dominique Ingres, platno slikano između 1842. i 1845. godine, a to je vreme kada započinje istorija fotografije. Slikarka je naručila fotografiju svog platna.

Obzirom da se radi o velikoj izložbi i ogromnom broju radova izdvojićemo samo jedan broj umetnika prisutnih na izložbi: Nicéphore Niépce, Gustave le Gray, Etienne-Jules Marey, Edward Muybridge, Wilson Alwyn Bentley i Etienne Léopold Trouvelot. Zatim Karl Blossfield, Man Ray, Alexandre Rodtchenko,Paul Strand, Berenice Abbott, Bruce Nauman... Među savremenim umetnicima: Liz Deschenes, James Welling, Thomas Ruff, Katharina Sieverding, Seth Price... Tu su i Walker Evans, Harold E. Edgerton, Beérénice Abbott Ana Atkins i Meret Oppenheim čija fotografija "Radiographie du crane – Rendgenski snimak lobanje" rad iz 1964. godine služi kao plakat za ovu izložbu.

Iz razgovora između Jan Dibbets i Erik Verhagena (dosije pres - izvodi iz kataloga izlozbe) pod nazivom "Prestanite da fotografišete" možemo otkriti razmišljanje fotografa i ovom prilikom i organizatora izložbe. Jan Dibbets smatra da umetnik ne treba da razmišlja o onom što je već stvoreno već o onom što još nije prikazano. Time je predlog za rad na ovoj izložbi bio prilika da sebi postavi pitanje koje fotograf sebi dok stvara ne postavlja: "Kad su mi predložili da uradim ovu izložbu, rekao sam sebi da je ovo možda trenutak da započnem takvo razmišljanje."

Čini se da se uprkos početnom stavu Jan Dibbets susreće sa velikim izazovom, jer organizovati izložbu fotografije kad si i sam fotograf tj. deo te istorije nameće ipak drugačije razmišljanje. On kaže: "Umetnik ne može da izbegne subjektivnu intuitivnu dimenziju. Ona je neizbežno lična. U tome nema sumnje. Istoričar ima istorijsku odgovornost. Ja je ne osećam." Na pitanje da li mu smeta što mora stalno da se adaptira na novu tehnologiju, on kaže: "Ne, naprotiv to je genijalno. Ti misliš da si na dobrom putu i sve se sruši ispred tvojih očiju. Fotografija je sasvim naviknuta na tu vrstu preokreta."

U današnjem vremenu fotografija postaje deo svakodnevnice jer joj tehnička dostignuća to omogućuju. Na svakom koraku vidimo ljude koji svojim mobilnim telefonima slikaju sve oko njih. Fotografija je danas dostupna svima što nije nekada bio slučaj. Možda i ta mogućnost menja odnos prema fotografiji. Razmišljajući o ovom fenomenu Jan Dibbets kaže "Prestanite da fotografišete" dodajući "Znam da je to nemoguće. Došli smo na stupanj neverovatne površnosti... Nemamo više vremena za razmišljanje..."

Šta je danas umetnička fotografija i u kojim sve oblicima nastaje je i pitanje koje se nameće nakon obilaska ove izložbe.

Prikaz: Vera Štulić

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanović

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
NOVI SAD. Galerija Bel Art predstavlja od 9. marta do 2. aprila 2017, u prostoru Muzeja savremene...
BEOGRAD. Prodajna galerija "Beograd" predstavlja od 25. maja do 12. juna 2017. ...
BEOGRAD. Galerija PRO3OR predstavlja od 23. maja do 6. juna 2017. slike Jagode Mićović (1984)....
VENECIJA. Najboljim paviljonom na 57. Bijenalu umetnosti u Veneciji proglašen je nemački,...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. Jun - jul 2006. Zbirka strane umetnosti, Novi Sad. Jul -...
Muzej primenjene umetnosti, Begrad. 4 - 14. septembar 2008.
Ljubomir Pavićević Fis,...
MP_art café galerija, Novi Sad. Mart 2007.
Ovo je problematika kojom se bavim...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Novembar 2005.
U potrazi i...
Galerija Vojvođanske banke, Novi Sad. Decembar 2006.
Za razliku od prethodnih...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj - jun 2007.
Mirko Bojadžijevski...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 15 - 27. mart 2010.
Može nam se učiniti da je...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna umetnika XX veka: Andre Derain-a (1880-1954), Balthus-a (1908-2001) i Alberta Giacometti-a (1901-1966). Razlog za ovakvu postavku je umetničko prijateljstvo među njima…
Knjige i časopisi
  • ImageOva dvotomna knjiga − azbučnik, predstavlja pokušaj da se na jednom mestu saberu znanja o srpskim slikarima i umetnicima (grafičari, drvoresci i bakroresci) koji su radili za srpske naručioce od XIV do XVIII veka. Pisana je…
Intervjui
  • ImageU brložnom vrtlogu društveno-političkih (ne)zbivanja, javnih tajni i "tajnih javnosti", u opštem apsurdu u kome je stvarnost postala nedodirljiva, te, sa druge strane, u kulturno-umetničkom glibu što će se rađe samim sobom ugušiti no zauzeti stav,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom