CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 17
Digital Art 06
Digital Art 04
Digital Art 05
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2008
Digital Art 08

Pandorina kutija - Neka druga fotografija viđena od strane Jan Dibbets-a Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji nude pariski muzeji i galerije izdvojićemo nekoliko izložbi koje ostavljaju dubok i specifičan utisak: Albert Marquet - Slikar zaustavljenog vremena, Jean Mishel Alberola - Avantura detalja i Pandorina kutija - Neka druga fotografija viđena od strane Jan Dibbets-aImage

Image
Jan Dibbets, 1986. (Wikipedia)

Istovremeno, paralelno sa izlozbom Margueta u Muzeju moderne umetnosti u Parizu otvorena je i izložba fotografija pod nazivom "Pandorina kutija - Neka druga fotografija viđena od strane Jan Dibbets-a" (25. mart - 17. jul 2016). Organizacija ove izložbe je specifična jer je fotograf Jan Dibbets pozvan od strane conservateura muzeja François Michauda da zajedno izaberu radove i naprave postavku izložbe. To je čini zaista zanimljivom, dva različita prilaza se prepliću i stapaju na jednoj izložbi: fotograf koji ima sasvim drugačiji pogled i koncept nego istoričar umetnosti. Jan Dibbets je značajan fotograf koji je više puta izlagao samostalno u ovom muzeju (1980, 1994. i 2010. godine).

Razvoj fotografije ima sasvim različit razvojni ritam nego slikarstvo, rađa se tek u 19. veku i mlada je umetnost. Organizator François Michaud kaže: "Reprodukcija je često uslov otkrića za one koji nemaju priliku da vide original", dodajući kako je Magritte voleo da vidi reprodukcije svojih radova na razglednicama ili plakatima. Ovo je još jedan važan aspekt fotografije koja omogućava svojim nastankom otkrivanje slikarstva široj publici.

Fotografija, "mlada" umetnost u svom razvoju dosta zavisi i od tehničkih dostignuća koji fotografu omogućavaju da ima različite tehničke prilaze i realizacije. Ipak, i dalje ostaje izbor objekta koji se slika, načina na koji se slika, izbor kompozicije, uhvaćenog trenutka ili realizacija umetničke ideje za koju se već ima koncept što čini da fotografija postane umetničko delo. Bez obzira na tehnički razvoj fotografi su uvek nalazili put ka umetničkom ali je neosporno da tehnički razvoj nameće različite poglede i realizacije a današnji numerički razvoj i višestruke kombinacije.

Izložba ne sledi striktno hronologiju (istoriju) fotografije, ali pokušava da izdvoji fotografije iz svih epoha kako bi dala što potpuniji pregled ove umetnosti od početka njene egzistencije do današnjih dana. U mnoštvu predstavljenih fotografija možemo ipak imati predstavu o različitim periodima u razvoju fotografije.

Izložba počinje reprodukcijom (fotografijom) "Portrait de la vicomptesse d’Haussonville" od Jean Dominique Ingres, platno slikano između 1842. i 1845. godine, a to je vreme kada započinje istorija fotografije. Slikarka je naručila fotografiju svog platna.

Obzirom da se radi o velikoj izložbi i ogromnom broju radova izdvojićemo samo jedan broj umetnika prisutnih na izložbi: Nicéphore Niépce, Gustave le Gray, Etienne-Jules Marey, Edward Muybridge, Wilson Alwyn Bentley i Etienne Léopold Trouvelot. Zatim Karl Blossfield, Man Ray, Alexandre Rodtchenko,Paul Strand, Berenice Abbott, Bruce Nauman... Među savremenim umetnicima: Liz Deschenes, James Welling, Thomas Ruff, Katharina Sieverding, Seth Price... Tu su i Walker Evans, Harold E. Edgerton, Beérénice Abbott Ana Atkins i Meret Oppenheim čija fotografija "Radiographie du crane – Rendgenski snimak lobanje" rad iz 1964. godine služi kao plakat za ovu izložbu.

Iz razgovora između Jan Dibbets i Erik Verhagena (dosije pres - izvodi iz kataloga izlozbe) pod nazivom "Prestanite da fotografišete" možemo otkriti razmišljanje fotografa i ovom prilikom i organizatora izložbe. Jan Dibbets smatra da umetnik ne treba da razmišlja o onom što je već stvoreno već o onom što još nije prikazano. Time je predlog za rad na ovoj izložbi bio prilika da sebi postavi pitanje koje fotograf sebi dok stvara ne postavlja: "Kad su mi predložili da uradim ovu izložbu, rekao sam sebi da je ovo možda trenutak da započnem takvo razmišljanje."

Čini se da se uprkos početnom stavu Jan Dibbets susreće sa velikim izazovom, jer organizovati izložbu fotografije kad si i sam fotograf tj. deo te istorije nameće ipak drugačije razmišljanje. On kaže: "Umetnik ne može da izbegne subjektivnu intuitivnu dimenziju. Ona je neizbežno lična. U tome nema sumnje. Istoričar ima istorijsku odgovornost. Ja je ne osećam." Na pitanje da li mu smeta što mora stalno da se adaptira na novu tehnologiju, on kaže: "Ne, naprotiv to je genijalno. Ti misliš da si na dobrom putu i sve se sruši ispred tvojih očiju. Fotografija je sasvim naviknuta na tu vrstu preokreta."

U današnjem vremenu fotografija postaje deo svakodnevnice jer joj tehnička dostignuća to omogućuju. Na svakom koraku vidimo ljude koji svojim mobilnim telefonima slikaju sve oko njih. Fotografija je danas dostupna svima što nije nekada bio slučaj. Možda i ta mogućnost menja odnos prema fotografiji. Razmišljajući o ovom fenomenu Jan Dibbets kaže "Prestanite da fotografišete" dodajući "Znam da je to nemoguće. Došli smo na stupanj neverovatne površnosti... Nemamo više vremena za razmišljanje..."

Šta je danas umetnička fotografija i u kojim sve oblicima nastaje je i pitanje koje se nameće nakon obilaska ove izložbe.

Prikaz: Vera Štulić

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Lepa i specifična izložba pod nazivom "Dega, ples...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Grand Palais organizovao je grandioznu izložbu ...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš predstavlja od 30. avgusta do 15. ...
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 17 - 29. maj 2010.
Diplomirao u Beogradu na Akademiji...
Narodni muzej, Zrenjanin. 23. jun - 23. jul 2009.
Martin Jonas (1924 - 1996) je jedan...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 6 - 18. april 2009.
U izloženom ciklusu akvarela situirane...
Mali likovni salon, Novi Sad. 15. decembar 2010 - 11. janurar 2011.
Jelena Sredanović...
Savremena galerija, Zrenjanin. Jun - jul 2007.
U Savremenoj galeriji u Zrenjaninu...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun - jul 2006.
Prava umetnost ne...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. April 2007.
Telo je metafora (često...
Reportaže
  • ImageTERRA, Pogon II, Kikinda. Jul 2009.
    Simpozijum "TERRA" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare industrijske arhitekture koji je izgrađen 1895.…
Knjige i časopisi
  • ImageNOVI SAD. Knjiga "Evropski konteksti umetnosti XX veka u Vojvodini" predstavlja nastavak istraživanja istorije umetnosti u vojvođanskim kulturama XX veka, započetih izložbom i publikacijom Centralnoevropski aspekti vojvođanskih avangardi 1920 – 2000. Granični fenomeni – fenomeni granica…
Intervjui
  • ImageVajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom 35. internacionalnom simpozijumu "Terra" prvi put upustio u rad s glinom. Pariz mu je zanimljiv zato što ljudi tamo…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom