CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 28
Digital Art 09
Terra 18
Terra 26
Noć muzeja 2013
Digital Art 08
Terra 17

Albert Marquet - Slikar zaustavljenog vremena Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji nude pariski muzeji i galerije izdvojićemo nekoliko izložbi koje ostavljaju dubok i specifičan utisak: Albert Marquet - Slikar zaustavljenog vremena, Jean Mishel Alberola - Avantura detalja i Pandorina kutija - Neka druga fotografija viđena od strane Jan Dibbets-aImage

Image
Albert Marquet. 1916, Port of Marseilles, oil on canvas, 65 x 81 cm. Ohara Museum of Art (Wikipedia)

Muzej Moderne umetnosti u Parizu posvetio je veliku izložbu značajnom francuskom slikaru Albertu Marquetu. Izloženo je oko 100 slika i crteža, a organizator izložbe napravio je postavku dela hronološki ali i tematski te je posetiocu omogućen kompletan pristup njegovom stvaralaštvu. Šetnja izložbenim prostorom sa takvom postavkom dela čini da se posetilac oseća prijatno jer je dobio punu predstavu o velikom slikaru i na neko vreme je "uvučen" u njegov zanimljiv, neobičan, jedinstven stvaralački svet. Izložba je vredna pažnje kako za poznavaoce umetnosti tako i za ljubitelje umetnosti koji traže do tada neotkriveno ili nedovoljno poznato. Na izložbi su prisutni i radovi koji se po prvi put izlažu u Francuskoj. Izložba traje u periodu od 25. marta do 21. avgusta 2016. godine pod nazivom koji je već značajna naznaka šta A. Marquet kao stvaralac jeste: "Slikar zaustavljenog vremena".

A. Marquet je rođen u Bordou 27. marta 1875. godine u skromnoj porodici. Otac mu je radio na železnici. Sa 15 godina nastanjuje se sa majkom u Parizu. Tu se sele kako bi pohađao časove crtanja. Primljen je u "Nacionalnu školu za dekorativne umetnosti", a potom se (od 1898) usavrsava na univerzitetu Beaux art. Zahvaljujući poznanstvu sa Henri Manguinom i njegovom porodicom, redovno je leta provodio u Normandiji. Normandija će postati i ostati njegova velika ljubav. Od 1903. godine redovno učestvuje na izložbama "Jesenjeg salona".

Družio se sa poznatim slikarima svog vremena, ali se ističe njegovo prijateljstvo sa Henrijem Matisom. Živeo je u njegovom ateljeu nakon što ga je on napustio, zajedno su slikali pariska predgrađa, bili duhovno bliski. Ipak, vremenom će se njihov slikarski izraz u potpunosti razlikovati. I jedan i drugi izgradili su specifičnu originalnost, ali su ostali prijatelji. Često su viđani zajedno u gradovima (Marsej, Sent Trope) na jugu Francuske.

U periodu 1908-1909 godine Marquet slika seriju aktova. Njegov model je uglavnom Yvonne koja je u isto vreme i njegova ljubavnica. Albert Marquet slika pejzaže i gradove sa svojih putovanja, jer on je veliki putnik (jug Francuske, Normandija, Alžir, Italija, Nemacka...). Na jednom od svojih putovanja upoznaće i svoju buduću suprugu. Sa mladom spisateljicicom Marcelle Martinet upoznaće se u Alžiru 1920. godine. Ona mu je bila vodič. 1923. godine je ženi.

Izložba započinje aktovima, potom slede pejzaži i slike gradova. Izloženi su radovi koji slede njegov slikarski razvoj od klasičnog ka modernom izrazu.

Boja koju koristi na svojim slikama nije čista, jarka već pastelna, bledunjava ili jednostavnije rečeno Marquet voli umeren intenzitet boje. Svaka slika je specifično zapažanje, trenutak koji "beleži" tako da svaka slika postaje čitava priča. U jednom svom pismu rekao je kako ne ume da piše i priča već samo da slika. Dodaje: "Gledajte ono što radim. Ili sam uspeo da se izrazim ili nisam. U tom slučaju vi me razumete ili ne razumete. Greška je moja ili vaša. Više od toga ne mogu učiniti." (Figaaroscope, 23 mart 2016). Iz ove izjave jasno je da Marquet traži od slikarstva da iskaže svu njegovu unutrašnjost koja na jedinstven način spoznaje stvarnost.

Stvarnost viđena njegovom unutrašnjošću jeste "stvarnost" u kojoj je najvredniji mir pogleda te i mir življenja. Uz slične izbore motiva i ovakav stav, slike nastale u različitim gradovima, prirodi pa i rad na istom modelu u različitim kreacijama imaju u sebi ton sličnosti, ponavljanja... tek toliko da uvidimo i zapamtimo Marquetov duhovni zahtev koji postavlja slikarstvu jer je to jedini način kojim on može da nam se obrati i "saopšti" nešto što smatra da treba da "znamo".

Ono sto je karakteristično za aktove jeste harmoničnost, izbegavanje detalja, lica koja se naziru kao da ih senka prikriva... vremenom je uveo erotski momenat koji njegovim slikama daje posebnu draž jer je i njegovo "iskazivanje" erotskog blago uznemiravajuce.

Veliku pažnju posvetio je pejzažima i gradovima koje je viđao i slikao na svojim putovanjima. Voli reku, more, luke, dokove (puste ili pune ljudi), brodove, plaže, mostove... Iako oslikava različite predele i gradove izbor delova ali i način slikanja čine da nema neke značajne razike između njegovih slika. Poput Ravelovog "Bolera" Marguet slika u blagim i lepim varijacijama. Organizator izložbe Sophie Krebs  je istakla da se Marguet zadržava na pogledu kratkovidog, nema dalekih horizonata.

Pažnju nam zadržavaju slike odraza u vodi (dva drveta ogledaju se u reci). Dok sam posmatrala tu sliku setih se Miroslava Antića i njegovog zapažanja da planinu ne poznaje onaj ko joj nije video odraz u reci... Intrigantnost prozora na njegovim slikama je intenzivirana suptilnošću a ne bojom ili izborom spektakularnog prozora... jednostavan prozor, pogled sa prozora na njegove uobičajene motive "govore" o našem izlaženju - ulaženju u svet...

Marguet se posvetio i crtežu na kojima uz malo linije postiže pune i duboke efekte. Izbor za crtež je takođe neki zanimljiv trenutak, zaustavljeno vreme sa sadržajem koji nam najčešće izmiće. Pogled je zaustavljeno vreme koje samo vrstan slikar ume da zabeleži. Pogled nije bezazleno viđenje već čitavo bogatstvo koje čini život. Stoga se za svaku Marguetovu sliku mogu izdvojiti sati posmatranja jer, treba razumeti.

Prikaz izložbe: Slavica Štulić
Prevod izložbenog materijala: Vera Štulić

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2017
Iz kalendara art događaja
22.12.2017 - 31.12.2018 | 20.30
Galerija Matice srpske - Nova stalna postavka
12.01.2018 - 12.03.2018 | 19.00
Američki pop art
19.01.2018 - 19.03.2018 | 19.00
Irena Kelečević - Site-specific intervencija
06.02.2018 - 24.02.2018 | 19.00
CO-create - Videti sebe u delu drugoga
08.02.2018 - 26.02.2018 | 19.00
Biserka Petrović i Sonja Šurbatović - Slike

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
VENECIJA. Najboljim paviljonom na 57. Bijenalu umetnosti u Veneciji proglašen je nemački,...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. 100-ta godišnjica smrti slavnog francuskog vajara Ogista...
BEČ. Tokom jeseni 2017. godine u centru pažnje velikih izložbi u bečkim muzejima biće Piter ...
ZAGREB. Institut za istraživanje avangarde, Kolekcija Marinko Sudac i Valamar Riviera d.d. ...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun - jul 2004...
Galerija Matice srpske, Novi Sad. 6. februar 2009.
Pored 160 umetničkih dela iz fonda...
Galerija Matice srpske, Novi Sad. 20. decembar 2013 - 1. mart 2014.
Izložba ...
Novosadski Sajam - ulazni hol Master centra. Decembar 2006.
Projekat "Nova...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 19. decembar 2011 - 7. januar 2012.
Izložba ima svoj...
Savremena galerija, Zrenjanin. 6 - 31. jul 2009.
Na izložbi u Savremenoj galeriji može...
Mali likovni salon, Novi Sad. 20. april - 12. maj 2011.
Ako se oslobodimo predrasuda i...
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageNekoliko puta sam spremajući ovaj broj časopisa saradnicima i sagovornicima umesto reči bibliografija Gradine upotrebio reči biobibliografija Gradine i biografija Gradine.  Ovi lapsusi su me naveli na razmišljanje koliko život časopisa liči na život čoveka? Likovni…
Intervjui
  • ImageMartin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom