CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2008
Terra 23
Noć muzeja 2011
Noć muzeja 2010
Digital Art 06
Terra 28
Digital Art 05

Albert Marquet - Slikar zaustavljenog vremena Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji nude pariski muzeji i galerije izdvojićemo nekoliko izložbi koje ostavljaju dubok i specifičan utisak: Albert Marquet - Slikar zaustavljenog vremena, Jean Mishel Alberola - Avantura detalja i Pandorina kutija - Neka druga fotografija viđena od strane Jan Dibbets-aImage

Image
Albert Marquet. 1916, Port of Marseilles, oil on canvas, 65 x 81 cm. Ohara Museum of Art (Wikipedia)

Muzej Moderne umetnosti u Parizu posvetio je veliku izložbu značajnom francuskom slikaru Albertu Marquetu. Izloženo je oko 100 slika i crteža, a organizator izložbe napravio je postavku dela hronološki ali i tematski te je posetiocu omogućen kompletan pristup njegovom stvaralaštvu. Šetnja izložbenim prostorom sa takvom postavkom dela čini da se posetilac oseća prijatno jer je dobio punu predstavu o velikom slikaru i na neko vreme je "uvučen" u njegov zanimljiv, neobičan, jedinstven stvaralački svet. Izložba je vredna pažnje kako za poznavaoce umetnosti tako i za ljubitelje umetnosti koji traže do tada neotkriveno ili nedovoljno poznato. Na izložbi su prisutni i radovi koji se po prvi put izlažu u Francuskoj. Izložba traje u periodu od 25. marta do 21. avgusta 2016. godine pod nazivom koji je već značajna naznaka šta A. Marquet kao stvaralac jeste: "Slikar zaustavljenog vremena".

A. Marquet je rođen u Bordou 27. marta 1875. godine u skromnoj porodici. Otac mu je radio na železnici. Sa 15 godina nastanjuje se sa majkom u Parizu. Tu se sele kako bi pohađao časove crtanja. Primljen je u "Nacionalnu školu za dekorativne umetnosti", a potom se (od 1898) usavrsava na univerzitetu Beaux art. Zahvaljujući poznanstvu sa Henri Manguinom i njegovom porodicom, redovno je leta provodio u Normandiji. Normandija će postati i ostati njegova velika ljubav. Od 1903. godine redovno učestvuje na izložbama "Jesenjeg salona".

Družio se sa poznatim slikarima svog vremena, ali se ističe njegovo prijateljstvo sa Henrijem Matisom. Živeo je u njegovom ateljeu nakon što ga je on napustio, zajedno su slikali pariska predgrađa, bili duhovno bliski. Ipak, vremenom će se njihov slikarski izraz u potpunosti razlikovati. I jedan i drugi izgradili su specifičnu originalnost, ali su ostali prijatelji. Često su viđani zajedno u gradovima (Marsej, Sent Trope) na jugu Francuske.

U periodu 1908-1909 godine Marquet slika seriju aktova. Njegov model je uglavnom Yvonne koja je u isto vreme i njegova ljubavnica. Albert Marquet slika pejzaže i gradove sa svojih putovanja, jer on je veliki putnik (jug Francuske, Normandija, Alžir, Italija, Nemacka...). Na jednom od svojih putovanja upoznaće i svoju buduću suprugu. Sa mladom spisateljicicom Marcelle Martinet upoznaće se u Alžiru 1920. godine. Ona mu je bila vodič. 1923. godine je ženi.

Izložba započinje aktovima, potom slede pejzaži i slike gradova. Izloženi su radovi koji slede njegov slikarski razvoj od klasičnog ka modernom izrazu.

Boja koju koristi na svojim slikama nije čista, jarka već pastelna, bledunjava ili jednostavnije rečeno Marquet voli umeren intenzitet boje. Svaka slika je specifično zapažanje, trenutak koji "beleži" tako da svaka slika postaje čitava priča. U jednom svom pismu rekao je kako ne ume da piše i priča već samo da slika. Dodaje: "Gledajte ono što radim. Ili sam uspeo da se izrazim ili nisam. U tom slučaju vi me razumete ili ne razumete. Greška je moja ili vaša. Više od toga ne mogu učiniti." (Figaaroscope, 23 mart 2016). Iz ove izjave jasno je da Marquet traži od slikarstva da iskaže svu njegovu unutrašnjost koja na jedinstven način spoznaje stvarnost.

Stvarnost viđena njegovom unutrašnjošću jeste "stvarnost" u kojoj je najvredniji mir pogleda te i mir življenja. Uz slične izbore motiva i ovakav stav, slike nastale u različitim gradovima, prirodi pa i rad na istom modelu u različitim kreacijama imaju u sebi ton sličnosti, ponavljanja... tek toliko da uvidimo i zapamtimo Marquetov duhovni zahtev koji postavlja slikarstvu jer je to jedini način kojim on može da nam se obrati i "saopšti" nešto što smatra da treba da "znamo".

Ono sto je karakteristično za aktove jeste harmoničnost, izbegavanje detalja, lica koja se naziru kao da ih senka prikriva... vremenom je uveo erotski momenat koji njegovim slikama daje posebnu draž jer je i njegovo "iskazivanje" erotskog blago uznemiravajuce.

Veliku pažnju posvetio je pejzažima i gradovima koje je viđao i slikao na svojim putovanjima. Voli reku, more, luke, dokove (puste ili pune ljudi), brodove, plaže, mostove... Iako oslikava različite predele i gradove izbor delova ali i način slikanja čine da nema neke značajne razike između njegovih slika. Poput Ravelovog "Bolera" Marguet slika u blagim i lepim varijacijama. Organizator izložbe Sophie Krebs  je istakla da se Marguet zadržava na pogledu kratkovidog, nema dalekih horizonata.

Pažnju nam zadržavaju slike odraza u vodi (dva drveta ogledaju se u reci). Dok sam posmatrala tu sliku setih se Miroslava Antića i njegovog zapažanja da planinu ne poznaje onaj ko joj nije video odraz u reci... Intrigantnost prozora na njegovim slikama je intenzivirana suptilnošću a ne bojom ili izborom spektakularnog prozora... jednostavan prozor, pogled sa prozora na njegove uobičajene motive "govore" o našem izlaženju - ulaženju u svet...

Marguet se posvetio i crtežu na kojima uz malo linije postiže pune i duboke efekte. Izbor za crtež je takođe neki zanimljiv trenutak, zaustavljeno vreme sa sadržajem koji nam najčešće izmiće. Pogled je zaustavljeno vreme koje samo vrstan slikar ume da zabeleži. Pogled nije bezazleno viđenje već čitavo bogatstvo koje čini život. Stoga se za svaku Marguetovu sliku mogu izdvojiti sati posmatranja jer, treba razumeti.

Prikaz izložbe: Slavica Štulić
Prevod izložbenog materijala: Vera Štulić

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Konkurs - Škola velikog srca

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Muzej savremene umetnosti potvrdio je da će posle deset godina renovirana zgrada MSU...
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog predstavlja od 16. novembra do 24. decembra 2017. izložbu...
BEOGRAD. Kuća legata predstavlja od 30. marta do 15. aprila 2018. retrospektivnu izložbu Dragana...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Mali salon Narodnog muzeja, Zrenjain. 7 - 17. novembar 2011.
U Malom salonu Narodnog...
Mali likovni salon, Novi Sad. Jul 2006.
Nakon niza godina bogatog grafičarskog i...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun 2004.
U...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Mart - april 2007.
Međunarodna autorska...
Savremena galerija, Zrenjanin. 6 - 31. jul 2009.
Na izložbi u Savremenoj galeriji može...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 28. avgust – 24. septembar 2014.
Galerija "Prometej", Novi Sad. 3 - 15. decembar 2009.
Slikarstvo Dragana...
Reportaže
  • ImageKIKINDA. Simpozijum "TERRA" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare industrijske arhitekture koji je izgrađen 1895. godine. Na simpozijumu "TERRA" svake…
Knjige i časopisi
  • ImageDok pišem ovu "Reč urednika" napolju nema snega. U snegu se najbolje vide tragovi. Lovci klimaju glavom. "Svaka divljač, obavljanjem svojih životnih aktivnosti, ostavlja dokaze svog postojanja. Te dokaze nazivamo tragovima divljači... Tragovi ostavljeni u šumi,…
Intervjui
  • ImageOd šest decenija postojanja Likovnog kruga, slikaru Vladislavu Šešliji pripadaju poslednje dve, otkad se naselio na Petrovaradinskoj tvrđavi, najpre u zajedničkom ateljeu grupe «Sedam patuljaka», a nedavno se i osamostalivši u sopstvenom prostoru. Rođen je 1965.…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom