CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 28
Terra 17
Noć muzeja 2011
Digital Art 06
Digatal Art 01
Digital Art 03
Noć muzeja 2014

Albert Marquet - Slikar zaustavljenog vremena Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji nude pariski muzeji i galerije izdvojićemo nekoliko izložbi koje ostavljaju dubok i specifičan utisak: Albert Marquet - Slikar zaustavljenog vremena, Jean Mishel Alberola - Avantura detalja i Pandorina kutija - Neka druga fotografija viđena od strane Jan Dibbets-aImage

Image
Albert Marquet. 1916, Port of Marseilles, oil on canvas, 65 x 81 cm. Ohara Museum of Art (Wikipedia)

Muzej Moderne umetnosti u Parizu posvetio je veliku izložbu značajnom francuskom slikaru Albertu Marquetu. Izloženo je oko 100 slika i crteža, a organizator izložbe napravio je postavku dela hronološki ali i tematski te je posetiocu omogućen kompletan pristup njegovom stvaralaštvu. Šetnja izložbenim prostorom sa takvom postavkom dela čini da se posetilac oseća prijatno jer je dobio punu predstavu o velikom slikaru i na neko vreme je "uvučen" u njegov zanimljiv, neobičan, jedinstven stvaralački svet. Izložba je vredna pažnje kako za poznavaoce umetnosti tako i za ljubitelje umetnosti koji traže do tada neotkriveno ili nedovoljno poznato. Na izložbi su prisutni i radovi koji se po prvi put izlažu u Francuskoj. Izložba traje u periodu od 25. marta do 21. avgusta 2016. godine pod nazivom koji je već značajna naznaka šta A. Marquet kao stvaralac jeste: "Slikar zaustavljenog vremena".

A. Marquet je rođen u Bordou 27. marta 1875. godine u skromnoj porodici. Otac mu je radio na železnici. Sa 15 godina nastanjuje se sa majkom u Parizu. Tu se sele kako bi pohađao časove crtanja. Primljen je u "Nacionalnu školu za dekorativne umetnosti", a potom se (od 1898) usavrsava na univerzitetu Beaux art. Zahvaljujući poznanstvu sa Henri Manguinom i njegovom porodicom, redovno je leta provodio u Normandiji. Normandija će postati i ostati njegova velika ljubav. Od 1903. godine redovno učestvuje na izložbama "Jesenjeg salona".

Družio se sa poznatim slikarima svog vremena, ali se ističe njegovo prijateljstvo sa Henrijem Matisom. Živeo je u njegovom ateljeu nakon što ga je on napustio, zajedno su slikali pariska predgrađa, bili duhovno bliski. Ipak, vremenom će se njihov slikarski izraz u potpunosti razlikovati. I jedan i drugi izgradili su specifičnu originalnost, ali su ostali prijatelji. Često su viđani zajedno u gradovima (Marsej, Sent Trope) na jugu Francuske.

U periodu 1908-1909 godine Marquet slika seriju aktova. Njegov model je uglavnom Yvonne koja je u isto vreme i njegova ljubavnica. Albert Marquet slika pejzaže i gradove sa svojih putovanja, jer on je veliki putnik (jug Francuske, Normandija, Alžir, Italija, Nemacka...). Na jednom od svojih putovanja upoznaće i svoju buduću suprugu. Sa mladom spisateljicicom Marcelle Martinet upoznaće se u Alžiru 1920. godine. Ona mu je bila vodič. 1923. godine je ženi.

Izložba započinje aktovima, potom slede pejzaži i slike gradova. Izloženi su radovi koji slede njegov slikarski razvoj od klasičnog ka modernom izrazu.

Boja koju koristi na svojim slikama nije čista, jarka već pastelna, bledunjava ili jednostavnije rečeno Marquet voli umeren intenzitet boje. Svaka slika je specifično zapažanje, trenutak koji "beleži" tako da svaka slika postaje čitava priča. U jednom svom pismu rekao je kako ne ume da piše i priča već samo da slika. Dodaje: "Gledajte ono što radim. Ili sam uspeo da se izrazim ili nisam. U tom slučaju vi me razumete ili ne razumete. Greška je moja ili vaša. Više od toga ne mogu učiniti." (Figaaroscope, 23 mart 2016). Iz ove izjave jasno je da Marquet traži od slikarstva da iskaže svu njegovu unutrašnjost koja na jedinstven način spoznaje stvarnost.

Stvarnost viđena njegovom unutrašnjošću jeste "stvarnost" u kojoj je najvredniji mir pogleda te i mir življenja. Uz slične izbore motiva i ovakav stav, slike nastale u različitim gradovima, prirodi pa i rad na istom modelu u različitim kreacijama imaju u sebi ton sličnosti, ponavljanja... tek toliko da uvidimo i zapamtimo Marquetov duhovni zahtev koji postavlja slikarstvu jer je to jedini način kojim on može da nam se obrati i "saopšti" nešto što smatra da treba da "znamo".

Ono sto je karakteristično za aktove jeste harmoničnost, izbegavanje detalja, lica koja se naziru kao da ih senka prikriva... vremenom je uveo erotski momenat koji njegovim slikama daje posebnu draž jer je i njegovo "iskazivanje" erotskog blago uznemiravajuce.

Veliku pažnju posvetio je pejzažima i gradovima koje je viđao i slikao na svojim putovanjima. Voli reku, more, luke, dokove (puste ili pune ljudi), brodove, plaže, mostove... Iako oslikava različite predele i gradove izbor delova ali i način slikanja čine da nema neke značajne razike između njegovih slika. Poput Ravelovog "Bolera" Marguet slika u blagim i lepim varijacijama. Organizator izložbe Sophie Krebs  je istakla da se Marguet zadržava na pogledu kratkovidog, nema dalekih horizonata.

Pažnju nam zadržavaju slike odraza u vodi (dva drveta ogledaju se u reci). Dok sam posmatrala tu sliku setih se Miroslava Antića i njegovog zapažanja da planinu ne poznaje onaj ko joj nije video odraz u reci... Intrigantnost prozora na njegovim slikama je intenzivirana suptilnošću a ne bojom ili izborom spektakularnog prozora... jednostavan prozor, pogled sa prozora na njegove uobičajene motive "govore" o našem izlaženju - ulaženju u svet...

Marguet se posvetio i crtežu na kojima uz malo linije postiže pune i duboke efekte. Izbor za crtež je takođe neki zanimljiv trenutak, zaustavljeno vreme sa sadržajem koji nam najčešće izmiće. Pogled je zaustavljeno vreme koje samo vrstan slikar ume da zabeleži. Pogled nije bezazleno viđenje već čitavo bogatstvo koje čini život. Stoga se za svaku Marguetovu sliku mogu izdvojiti sati posmatranja jer, treba razumeti.

Prikaz izložbe: Slavica Štulić
Prevod izložbenog materijala: Vera Štulić

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2016

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
NOVI SAD. Srpska akademija nauka i umentosti, ogranak u Novom Sadu, predstavlja od 1. decembra...
PARRIZ / CACHAN. Specijalno za Art magazin. Izložba srpskog slikara Cileta Marinkovića otvorena je...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Značajan pariski muzej Orsay predstavio je veliku ...
BEOGRAD. Srbiju će na 57. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji – Bijenalu...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Galerija "FORMA" (UPIDIV), Novi Sad. Januar 2006.
Ratko Karanović svojim...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun 2007.
Na svojim crtežima i grafičkim...
Artmagazin i Galerija OUT/AUT (Toronto, Kanada). Avgust 2004.
Ova serija...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna umetnika XX veka: Andre Derain-a (1880-1954), Balthus-a (1908-2001) i Alberta Giacometti-a (1901-1966). Razlog za ovakvu postavku je umetničko prijateljstvo među njima…
Knjige i časopisi
  • ImageNajveći deo Gradine broj 17 rešili smo da posvetimo kraju koji je svetski poznat po tome što ne razvezuje čvorove, naprotiv, poznat je po umetnosti vezivanja čvorova. Reklo bi se da Pirot i čitav pirotski kraj…
Intervjui
  • ImagePoznati francuski umetnik Danijel Buren (1938), jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva i situacionizma s kraja šezdesetih, znan po doslednom i upornom korišćenju motiva vertikalnih pruga, dobitnik prestižnog Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu 1986, koji je…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Cara Lazara 25
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom