Zanimajući se za nove, inovativne umetničke prakse, na području vizuelnih umetnosti Jelena Trajković nastavlja svoj istraživački rad pomerajući granice umetničkog delovanja. Kroz izuzetno upečatljiv vizuelni svet, čija slojevitost otvara puteve komunikacije prema najširim krugovima publike, umetnica otkriva značenjsku i medijsku raznolikost sopstvenih interesovanja.

Koristeći se analitičkim metodama na vešt, i nadasve kreativan način otvara niz kompleksnih, univerzalnih pitanja slobode, života, smrti, sistema vrednosti ili snažnih, potresnih emocija.

Njeni radovi su izvedeni kombinovanjem različitih savremenih vizuelnih medija kroz metode interpetacije i reinterpetacije, kolažiranja ili montaže. Celokupna izložba je realizovana kao svetlosno ambijentalna instalacija koja se sastoji od nekoliko segmenata.

Prvi deo sačinjava platno monumentalnih dimenzija pod nazivom "Točak života" na kome su poput seizmografa registrovana traumatična emotivna stanja nizom nagih figura u pokretu u prirodnoj veličini. Ovaj rad je inspirisan snažnim utiscima koje stvara poznati uređaj tzv. zoetrop stvarajući fascinantnu iluziju pokretnih slika. Figure u Jeleninom slučaju sugerišu bivstvovanje čoveka u vremenu i prostoru sa jasnom asocijacijom na turbulentne periode naših života prikazujući telom kretanje emocija od straha, poniženja ka putu nade i poverenja.

Drugi deo pod nazivom "Bombardovanje” sačinjavaju crno-bele dokumantarne fotografije, srušenih repetitora, u različitim gradovima Srbije, tokom NATO intervencije 1999. godine, autora Branka Pelinovića. Ispred ovog dela su četri svetlosna crteža izvijenih figura u pokretu u crvenoj svetlosti koja se naizmenično pali i gasi, čime se postiže utisak da se figure gube i nestaju.

Žensko telo za Jelenu Trajković vremenom postaje značajan element koji stvara dinamičnu ne samo vizuelnu, nego i mentalnu igru kao nemi pokazatelj aktuelnih društvenih promena i pomerenih sistema vrednosti.

Poseban segment sačinjavaju fotografije portreta znamenitih žena naše istorije koje su kao vizuelni simboli snagom svoje ličnosti, prevazilazile i pomerale duhovne granice. Ispred ovih fotografija nalazi se ugraviran svetlosni crtež Nike sa Samotrake kao glorifikacija vere u pobedu nad tragičnim životnim izazovima.

Svedenim prikazom nutrine jednog bića kroz objekt/crtež čoveka u osam svetlećih delova ljudskih organa umetnica naglašava potrebu da se stvari vide ogoljene onakve kakve jesu bez ulepšavanja. Pri tome je evidentno prožimanje datih vizuelnih elemenata i prostora u dinamičnoj, uzajamnoj korespondenciji.

Odabravši tri emocije za sistemsko proučavanje /strah/nada/poverenje Jelena Trajković ukazuje na probleme savremenog društva u kome sve manje ima mesta za iskrena, duboka osećanja.

Kroz celkupan projekat provlače se upečatljive slike ljudske sudbine koje otkrivaju potisnute strahove i nadanja stvarajući odlučujuće impulse za kreiranje izuzetno zanimljivog i upečaljivog opusa.

Kontinuiranim radom na prezentaciji i afirmaciji kvalitetnog, svežeg savremenog pristupa koji povezuje čoveka, sliku, medij u interaktivnom i uzročno-posledičnom odnosu umetnička produkcija Jelene Trajković daje značajan doprinos vidljivosti važnog dela savremene umetničke scene.

Radmila Kostić