CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 04
Terra 18
Noć muzeja 2020
Terra 23
Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2008
Dunavski dijalozi 02

Sponzor rubrike
Mihailo M. Petković - Metalne slike i skulpture Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNIŠ. Galerija savremene umetnosti, u prostoru Salon 77, predstavlja od 2. do 15. juna 2016. slike i skulpture Mihaila M. Petkovića. (1958, Beograd). Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Živojina Turinskog. Dobitnik je više nagrada: "Petar Lubarda" Fakulteta likovnih umetnosti, Otkupne nagrada Ministarstva kulture sa izložbe perspektive XI-XII, Otkupne nagrada Ministarstva kulture sa izložbe Samostalnog slikarskog sindikata.Image

Image

Diskusije o prirodi, namerama i vitalnosti  najrazličitijih  apstraktnih orijentacija u savremenoj vizuelnoj umetnosti poslednjih decenija odvijale su se najčešće u pravcu njihovog tumačenja u svetlu odnosa sa istorijskim primerima ili glavnim tokovima  posleratne evropske i američke apstrakcije. U tom smislu bi se novi talas enformela na domaćoj sceni prisutan od osamdesetih godina XX veka do danas, mogao shvatiti kao revidiranje postupaka i strategija izvornog  pokreta. Dalja istraživanja i eksperimenti  sa  materijalima kulminirali su brisanjem granica između medija i konačno sve invanzivnijim osvajanjem prostora  i sve direktnijim suočavanjem sa spoljašnjim/posmatračevim svetom. Osim jezičkih formalno-plastičkih kategorija linija kontinuteta se tražila i u odnosu na duhovnu i opštu ekonomsko-političku, pa na kraju i ratnu krizu koja bi rezultirala nekom  vrstom novog egzistencijalizma kao očekivanog simptoma takvog stanja. I dok postmoderni enformel iščekuje svoju valorizaciju ili barem potpuniju  istorizaciju, tek  na pojedinačnim primerima njegovih protagonista moglo bi se naslutiti šta se sve događalo, do kakvih je mutacija  dolazilo i kako su se kontekstualizovali ili baš naprotiv "formalizovali" ovi umetnički fenomeni.

Mihailo Petković, autor koji se već tri decenije konsekventno bavi razradom ideja i postupaka istorijskog enformela u slikarstvu, poslednjih godina predstavio je i svoj vajarski opus koji čine skulpture i reljefi od gvožđa nastali varenjem prefabrikovanih metalnih elemenata različitih  osobenosti. Eksperiment sa nasumičnim odabirom elementa i njihovim preklapanjem, sučeljavanjem ili ritmovanjem u asocijativne nizove započet u grafičkim radovima, nastavlja se u seriji skulptura kao intuitivna igra, sada sa odbačenim industrijskim materijalom. Istraživanje i eksploatacija  specifičnih hromatskih i taktilnih svojstava neobrađenih metalnih i limenih ploča, armature i žice odvija se rekombinovanjem geometrizovanih ploha, intervencijama probijanjem ili varenjem horoizontalnih šavova koji povezuju dva ili više elementa u jedinstvenu strukturalnu celinu. Dakle, suprotno načelu dezintegracije kao jednom od osnovnih načela enformela u ovim radovima se događa upravo suprotno, elementi se brižljivo biraju, a zatim se teži pronalaženju idealnih kompozicionih odnosa i disciplinovanom građenju konačne strukture. Ipak, čak i kada najdoslovnije korespondiraju sa slikarskim radovima, ili kada ih i sam autor naziva "metalnim slikama" plastički elementi vajarskih radova podležu specifičnoj unutrašnjoj logici i harmonizovanju gotovo pravilnih geometrijskih formi. Solidna i samo prividno neprecizna kompoziciona struktura u pojedinim slučajevima teži simetriji, a po pravilu rezultira stabilnom tektoničnošću skulptura bilo da su u pitanju one slobodne, grupisane u serije, ili  zidne, izložene u kasetnim ramovima. S druge strane, eksploatacija sirove ogoljenosti korodiranog metala nesumnjivo upućuje na amblematske primere srpskog slikarstva materije iz šezdesetih godina prošlog veka. Ali za razliku od svojih bližih ili daljih uzora koji postižu anti-estetske kvalitete radikalnim umetničkim intervencijama, Petković koroziju i patinu koristi i prisvaja kao već postojeći element i samo konzervira zatečeno stanje.

Iako je autor u svom prosedeu ostao dosledan intutivnom pristupu u istraživanju formalnih mogućnosti i pronalaženju idealnih kompozicionih  rešenja, u prilog pretpostavci da je ova serija radova nastala  kao iskaz o duhu vremena u kome nastaje ide činjenica da se, čak i u prividno najharmoničnijim strukturama ili onima gde jasno dominira simetrija, iščitava unutrašnja napetost. Naglašeni varovi na mestima gde se sečene i potom probijene ploče sastavljaju  podvlače možda pre dramu  prinudnog spajanja nego inicijalnu rascepljenost. Hromatska i taktilna raznorodnost metalnih ploča dodatno naglašava simbolički potencijal ovih dramatičnih i neočekivanih spojeva /šavova, a uprkos krajnje redukovanim odnosima teško je odupreti se asocijativnim poigravanjima koja sežu od pretećeg zatočeništva korseta do probijenih ili rastočenih vojničkih oklopa.

Nužnost za neprekidnim redefinisanjem ili čak preispitivanjem trenutne umetničke pozicije kako u odnosu na nasleđe apstraktne umetnosti, tako i u odnosu na sopstveno delovanje i iskustvo, manifestuje se u kontinuiranom eksperimentu bilo da je reč o reverzibilnom kretanju kroz različite medije ili suštinskom nepriznavanju samo jednog tipičnog, konačnog, prepoznatljivog vizuelnog izraza. U tome se Petković udaljava od nasleđa svojih istorijskih prethodnika i učitelja, a modernističkim postulatima apsolutne autonomije rada, autentičnosti i originalnosti suprotstavlja umetnički rad kao proces struktuiran od mnogih preobražaja jezičkih svojstava i tehničkih postupaka i procedura koje neprekidno usvaja i integriše u svoj rad. Čini se da je baš u vajarskim radovima najeksplicitniji ambivalentni karakter ove  umetničke prakse koja u duhu postmodernizma osvešćeno prisvaja sve raspoložive materijalne i idejne resurse u cilju izražavanja individualnog iskustva, ali i provocira projektovanje mnoštva mogućih interpretacija.

Sanja Todosijević

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog 7. novembra 2019. godine, sa početkom u 18 časova,...
NIŠ. U Paviljonu niške tvrđave, od 14. novembra do 5. decembra 2019, predstavljeni...
NOVI SAD. U okvriu programa saradnje i partnerskih realizacija Saveza udruženja likovnih umetnika...
BEOGRAD. Muzej cepter predstavlja od 7. novembra do 22. decembra 2019. izložbu Marka Crnobrnje...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Festival Videomedeja
Advertisement
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U periodu od 21. juna do 23. oktobra 2017. Centar Pompidu...
Nakon Beograda, Galerija Matice srpske predstavila je od 13. novembra 2015. do 9. januara 2016....
U Muzeju istorije Jugoslavije, baštiniku nasleđa jugoslovenskih umetničkih i...
IK Prometej preporučuje
Vitold Gombrovic - Kosmos
Vitold Gombrovič
Kosmos
 
Intervju
Predstavljati dr Jerka Denegrija, istoričara umetnosti i likovnog kritičara, detaljno i obimno...
Lazar Marković

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageU "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i "Vodeći liniju u šetnju". Ne bi se moglo reći da je svako putovanje slikara povod za novu stranicu istorije umetnosti ali se putovanje u…
Knjige i časopisi
  • ImageRubrika "Književni portret" uvedena je kao povremeno, a prepo- znatljivo obeležje našeg časopisa sada već pomalo daleke (i u sećanju ne sasvim jasne) 2005. godine: u broju 8 nove serije Gradine prvi takav portret bio je…
Intervjui
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom