CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Terra 17
Digital Art 04
Dunavski dijalozi 08
Digital Art 06
Digital Art 08
Dunavski dijalozi 04
Dunavski dijalozi 05

Sponzor rubrike
Mihailo M. Petković - Metalne slike i skulpture Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNIŠ. Galerija savremene umetnosti, u prostoru Salon 77, predstavlja od 2. do 15. juna 2016. slike i skulpture Mihaila M. Petkovića. (1958, Beograd). Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Živojina Turinskog. Dobitnik je više nagrada: "Petar Lubarda" Fakulteta likovnih umetnosti, Otkupne nagrada Ministarstva kulture sa izložbe perspektive XI-XII, Otkupne nagrada Ministarstva kulture sa izložbe Samostalnog slikarskog sindikata.Image

Image

Diskusije o prirodi, namerama i vitalnosti  najrazličitijih  apstraktnih orijentacija u savremenoj vizuelnoj umetnosti poslednjih decenija odvijale su se najčešće u pravcu njihovog tumačenja u svetlu odnosa sa istorijskim primerima ili glavnim tokovima  posleratne evropske i američke apstrakcije. U tom smislu bi se novi talas enformela na domaćoj sceni prisutan od osamdesetih godina XX veka do danas, mogao shvatiti kao revidiranje postupaka i strategija izvornog  pokreta. Dalja istraživanja i eksperimenti  sa  materijalima kulminirali su brisanjem granica između medija i konačno sve invanzivnijim osvajanjem prostora  i sve direktnijim suočavanjem sa spoljašnjim/posmatračevim svetom. Osim jezičkih formalno-plastičkih kategorija linija kontinuteta se tražila i u odnosu na duhovnu i opštu ekonomsko-političku, pa na kraju i ratnu krizu koja bi rezultirala nekom  vrstom novog egzistencijalizma kao očekivanog simptoma takvog stanja. I dok postmoderni enformel iščekuje svoju valorizaciju ili barem potpuniju  istorizaciju, tek  na pojedinačnim primerima njegovih protagonista moglo bi se naslutiti šta se sve događalo, do kakvih je mutacija  dolazilo i kako su se kontekstualizovali ili baš naprotiv "formalizovali" ovi umetnički fenomeni.

Mihailo Petković, autor koji se već tri decenije konsekventno bavi razradom ideja i postupaka istorijskog enformela u slikarstvu, poslednjih godina predstavio je i svoj vajarski opus koji čine skulpture i reljefi od gvožđa nastali varenjem prefabrikovanih metalnih elemenata različitih  osobenosti. Eksperiment sa nasumičnim odabirom elementa i njihovim preklapanjem, sučeljavanjem ili ritmovanjem u asocijativne nizove započet u grafičkim radovima, nastavlja se u seriji skulptura kao intuitivna igra, sada sa odbačenim industrijskim materijalom. Istraživanje i eksploatacija  specifičnih hromatskih i taktilnih svojstava neobrađenih metalnih i limenih ploča, armature i žice odvija se rekombinovanjem geometrizovanih ploha, intervencijama probijanjem ili varenjem horoizontalnih šavova koji povezuju dva ili više elementa u jedinstvenu strukturalnu celinu. Dakle, suprotno načelu dezintegracije kao jednom od osnovnih načela enformela u ovim radovima se događa upravo suprotno, elementi se brižljivo biraju, a zatim se teži pronalaženju idealnih kompozicionih odnosa i disciplinovanom građenju konačne strukture. Ipak, čak i kada najdoslovnije korespondiraju sa slikarskim radovima, ili kada ih i sam autor naziva "metalnim slikama" plastički elementi vajarskih radova podležu specifičnoj unutrašnjoj logici i harmonizovanju gotovo pravilnih geometrijskih formi. Solidna i samo prividno neprecizna kompoziciona struktura u pojedinim slučajevima teži simetriji, a po pravilu rezultira stabilnom tektoničnošću skulptura bilo da su u pitanju one slobodne, grupisane u serije, ili  zidne, izložene u kasetnim ramovima. S druge strane, eksploatacija sirove ogoljenosti korodiranog metala nesumnjivo upućuje na amblematske primere srpskog slikarstva materije iz šezdesetih godina prošlog veka. Ali za razliku od svojih bližih ili daljih uzora koji postižu anti-estetske kvalitete radikalnim umetničkim intervencijama, Petković koroziju i patinu koristi i prisvaja kao već postojeći element i samo konzervira zatečeno stanje.

Iako je autor u svom prosedeu ostao dosledan intutivnom pristupu u istraživanju formalnih mogućnosti i pronalaženju idealnih kompozicionih  rešenja, u prilog pretpostavci da je ova serija radova nastala  kao iskaz o duhu vremena u kome nastaje ide činjenica da se, čak i u prividno najharmoničnijim strukturama ili onima gde jasno dominira simetrija, iščitava unutrašnja napetost. Naglašeni varovi na mestima gde se sečene i potom probijene ploče sastavljaju  podvlače možda pre dramu  prinudnog spajanja nego inicijalnu rascepljenost. Hromatska i taktilna raznorodnost metalnih ploča dodatno naglašava simbolički potencijal ovih dramatičnih i neočekivanih spojeva /šavova, a uprkos krajnje redukovanim odnosima teško je odupreti se asocijativnim poigravanjima koja sežu od pretećeg zatočeništva korseta do probijenih ili rastočenih vojničkih oklopa.

Nužnost za neprekidnim redefinisanjem ili čak preispitivanjem trenutne umetničke pozicije kako u odnosu na nasleđe apstraktne umetnosti, tako i u odnosu na sopstveno delovanje i iskustvo, manifestuje se u kontinuiranom eksperimentu bilo da je reč o reverzibilnom kretanju kroz različite medije ili suštinskom nepriznavanju samo jednog tipičnog, konačnog, prepoznatljivog vizuelnog izraza. U tome se Petković udaljava od nasleđa svojih istorijskih prethodnika i učitelja, a modernističkim postulatima apsolutne autonomije rada, autentičnosti i originalnosti suprotstavlja umetnički rad kao proces struktuiran od mnogih preobražaja jezičkih svojstava i tehničkih postupaka i procedura koje neprekidno usvaja i integriše u svoj rad. Čini se da je baš u vajarskim radovima najeksplicitniji ambivalentni karakter ove  umetničke prakse koja u duhu postmodernizma osvešćeno prisvaja sve raspoložive materijalne i idejne resurse u cilju izražavanja individualnog iskustva, ali i provocira projektovanje mnoštva mogućih interpretacija.

Sanja Todosijević

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost u Srbiji na danasnji dan

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Nakon odlaganja zbog epidemije, galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije predstavlja od 22. maja do 2. juna 2020. zajedničku izložbu...
NOVI SAD. Benžamen Bardu (1981) je francuski vizuelni umetnik i filmski stvaralac koji koristi digitalnu tehnologiju i estetiku, spajajući svoju...
PARIZ. Izložba "Nadežda Petrović u Parizu", priređuje se povodom obeležavanja jubileja sto pedeset godina od rođenja velike srpske...
NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine. 6. novembar - 2. decembar 2020. Izložba predstavlja doktorske umetničke projekte autora Vladana...

NOVI SAD. Osvaldo Sibils rođen je 1961. u Urugvaju, a živi i stvara u Barseloni. Bavi se crtežom, umetnošću zvuka i video-performansima....

Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Umetničke pojave manifestuju se u ogledalu snažnih individua, pojedinaca koji su svojim ...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog 2021. godine obeležava veliki jubilej, 60 godina od ...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpska umetnost u XVIII i XIX veku
Dejan Medaković
Srpska umetnost u XVIII i XIX veku
 
Intervju
Nenad Bračić (1955, Sisak). Diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti Brera u Milanu, Italija....
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Muzeji i galerije, Novi Sad. 17. maj 2008. 18 - 02 h
Druga Noć muzeja u Novom Sadu zabeležila je 100.000 poseta muzejima i galerijama! Novi Sad je drugi put učestvovao u ovoj velikoj muzejskoj zabavi sa više od trideset lokacija....
Knjige i časopisi
Kulturni centar Novog Sada objavio je knjigu Andreja Tišme "Hronografija (spi)rituala - Moji performansi duhovnog zračenja". Broj strana: 116. Knjiga je ilustrovana kolor i crno belo. ISBN 978-86-6192-020-2. Autori recenzija su...
Intervju
Danijela Babića nazivaju "najaktivnijim protagonistom novosadske slikarske scene". Svojim britkim humorom i prepoznatljivim autorskim rukopisom baziranim na pop-art tradiciji, stripu, ilustraciji i uličnoj umjetnosti, ovaj novosadski...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom