CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 16
Noć muzeja 2012
Videomedeja 21
Noć muzeja 2013
Videomedeja 24
Terra 17
Videomedeja 18

Sponzor rubrike
Janoš Tarko - Digitalne grafike Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageNOVI SAD. Mali likovni salon Kulturnog centra Novog Sada predstavlja od 6. do 18. juna 2016. digitalne grafike Tarko Janoša (1980, Novi Sad). Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku za grafiku, u klasi profesora Milana Stanojeva.Image

Image

Serija (digitalnih) crteža i slika "Ironeske" Janoša Tarka može se videti kao simptom i/li simbol savremene komunikacije i kulture. Ironija, koja se krije iza igre rečima u naslovu izložbe, u najširem smislu predstavlјa stilsku figuru kojom se prenosi određeno značenje. Proširivanjem fokusa teorije od retorike i književnosti na umetnost i medije, stilska figura ironije postaje vidlјiva i u delima koja komuniciraju likovnim elementima umesto rečima. Proširivanjem studija komunikacije, postaje evidentno da se ironično značenje ne prenosi samim rečima nego intonacijom, gestovima, pogledom i ostalim elementima govora tela. Ali kako su oni vidlјivi u delima vizuelne umetnosti?

Imajući u vidu da je ironija semantički kompleksan proces koji zavisi od odnosa ironičara (umetnika), interpretatora (gledaoca) i kulturnog konteksta u kojem se odvija recepcija umetničkog dela, za savremene vidove ironije nije od presudne važnosti tip umetničkog dela, to jest da li je on vizuelni ili književni. Ono što jeste presudno je kritički odnos i prisustvo ironije u poziciji subjekata (umetnika i gledaoca) umetničkog diskursa u odnosu na posmatrani problem. Iz takve kritičke pozicioniranosti, umetnik može da se izrazi cinično, sarkastično, satirično, nihilistički (da pomenemo samo neke aspekte ironije) i da gledalac prepozna njegovu nameru i iščita poruku koju prenosi umetničko delo.

Ironiju, kako ističe Linda Hutcheon, karakteriše "nočekivana dvojna evokacija i afekta i posrednistva - ili, i emocije i politike" (Irony, Nostalgia and the Postmodern, 1998). Uz masovne medije i popularnu kulturu, ironija je okupirala i počela da dominira savremenom komunikacijom, kao najzastuplјeniji vid kritičnosti. U radovima Janoša Tarka, ona se očitava kroz kontraste komplementarnih i toplo-hladnih boja, adresirajući pitanja pluralnih identiteta, kroz naracije koje su pune lažnih osmeha, mnoštva očiju/lica, novca, simbola nacionalnih identiteta i selebritija. "Ironeske" uklјučuju i odnos prema školama, vestima i "fitnesizam" kulturi/religiji/stilu života.

U Tarkovim radovima nalazimo i metafikcionalni momenat karakterističan za postmodernu umetnost, to jest momenat u kojem umetnik jasno stavlјa do znanja da je on taj koji stvara delo i prenosi poruku. Metafikcija je izrazito prisutna kod postmodernih autora jer oni stvaraju posle "smrti autora", kritički i samo-ironično pristupajući svojoj praksi. Ali "Ironeske" su i nešto više od toga. Osim što ovaj neologizam podseća na "groteske" i "burleske" čije elemente možemo videti u Tarkovim radovima, iz njega se može izvesti i pridev "ironeskno", koji ne bi bio isto što i "ironično", nego bi označavao, poput termina "romaneskno", sve ono što je u duhu ironije, gde se ironija postavlјa kao obeležje duha savremenog doba. U istoj meri u kojoj su freske svojevremeno bile vizuelno komuniciranje kanona, ironeske skreću pažnju na to da je ironija stekla ili je blizu toga da stekne status kanona u savremenoj vizuelnoj umetnosti.

Sonja Jankov

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
ALBORG. Danski umetnik Jens Haning koji je pozajmio od muzeja u Alborgu veliku sumu za dva rada, a onda kao umetnička dela priložio prazne ramove ...
Hoće li ili neće korona odneti život i kulture, promeniti ga, na koji način, zašto je to šansa i za umetnike. Umetnik iz Novog Sada,...
GORNJI MILANOVAC. Jubilarni 15. Međunarodni bijenale umetnosti minijature, najveća i najobuhvatnija izložba malog formata svetskoj javnosti biće ...
NOVI SAD. "Ostati i stvarati bezimen u svojoj enklavi znači živeti jednu vrstu podviga." Mali likovni salon Kulturnog centra Novog Sada...
ZEMUN. Izložba "Zemunska podsećanja" biće otvorena od 17. do 29. decembra 2019. u Umetničkoj galeriji "Stara kapetanija" u...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
Termin umetnička kritika egzistira u nejasnoj odrednici značenja i specifičnom spoju dveju reči -...
Koliko je likovna umetnost sastavni deo pozorišne umetnosti, kao i onog što ...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
Kao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
KIKINDA. Umetnički savet Centra za likovnu i primenjenu umetnost Terra odabrao je umetnike koji će učestvovati na 42. Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti Terra. To su: Ledia Kostandini (Albanija), Nikola Nenadić (Hrvatska), Jorge...
Knjige i časopisi
NOVI SAD. Knjiga "Evropski konteksti umetnosti XX veka u Vojvodini" predstavlja nastavak istraživanja istorije umetnosti u vojvođanskim kulturama XX veka, započetih izložbom i publikacijom Centralnoevropski aspekti vojvođanskih avangardi...
Intervju
Pisac, filmski glumac, crtač, performer, muzičar, avangardist... rečju Branko Andrić, poznat pod nadimkom Andrla, rodom je Novosađanin, možda bi neko insistirao na tome da je Andra Bečlija, mada je istina ta da život provodi u ova dva grada i...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom