“Nacrtaj mi ovcu“, rekao je Mali Princ. Ta divna rečenica predstavlja sponu, savremeni most za prelazak ovaca između književnosti i likovnih umetnosti i obrnuto. Ovca se izborila za lepo mesto i u delima likovnih umetnika, pa i u delima Snežane Josimov Glavić. Njeno malo ali izvanderno keramičko stado neće se razbežati. Ovce su mirne i u prirodi, a i ne boje se ljudi. Stručnjaci kažu: visoki reljef, zidna keramika. Mi laici to ne moramo da znamo, dovoljno je da prepoznamo umetnost. Keramičko oblikovanje blisko je ovčijem karakteru. U pojedinim radovima ovčiji karakter je upečatljivo izražen. Ali umetnika zanima spoljna strana, a to je oblik. Snežana oblikuje cele figure, ali i detalje – glavu, rogove, krzno. Očigledna je privlačnost ovnujskih rogova. A ovčije krzno je još veći izazov za umetničku maštu. Ta, tehnološki rečeno, čista runska vuna, u umetničkoj obradi pojavljuje se u čudesnim varijantama. Umetnik se igra, odstupajući od realnih oblika, stilizuje i svodi figuru na osnovne linije, a onda izmišlja i razvija nove (neverovatne) linije i zamršaje. Jedan opštiji pogled, uz malo drugačiji raspored radova, pokazao bi razvojnu liniju u viđenju ovce, od rekonstruisanog fosilnog oblika (recimo, ovce iz Lepenskog vira) do savremenog ovčijeg oblika i lika.