Kroz preširoku panoramu raznolikih pejzaža, objekti unutar nje lutaju prostorom sve dok se ne probudi jasna perspektiva i izbori se u tom mnoštvu za svoj pravac kretanja. Biram pejzaž gde planovi međusobno razgovaraju tako što poništavaju ili usaglašavaju planove. Forme se rasipaju ili nadvladavaju jedna drugu. Iako polazim od konkretnog, težim ka apstraktnom jeziku putem asocijacija. Na tom putu važan je proces stvaranja, manevrisanje linijom, bojom, oblikom i formom u cilju istraživanja sopstvene svesti i otkrivanja značenja svega onoga što predstavlja jedno likovno delo. Svaki pojedinac treba biti dovoljno hrabar da ostane svoj u trenucima sumnje u samogasebe, jer je njegova stvaralačka moć  ogromnih razmera.

Tamara Branković

Tragajući za čarobnim skrivenim mestom, autorka Tamara Branković u svojim radovima pažljivo kreira autentičnu vizuelnu sintaksu jednog grada. Osluškujući vetar i pulsacije, posmatrajući ulice, fasade, krovove, ona stvara živopisan i personalan urbani pejzaž. Silueta grada postaje osnovno polje istraživanja i eksperimentisanja, tematski okvir u kome se autorkino stečeno scenografsko iskustvo vešto preusmerava u likovno oblikovanje arhitektonskih elemenata.

"Tu negde" druga je u nizu od ukupno četiri planirane izložbe, te kao takva predstavlja samo jedan segment umetničkih istraživanja, započetih prvom autorkinom izložbom "Pogled odavde". Nadovezujući se na ranije osmišljen koncept, umetnica ostaje dosledna temi i sadržaju, permanentno ih idejno i tehnički nadograđujući u novim radovima.

Preklapanjem planova, tonova i boja Brankovićeva artikuliše prostor i stvara veoma razigran i melodičan mizanscen. Kako i sama autorka napominje, „biram pejzaž, gde planovi međusobno razgovaraju.

Kompoziciju rada gradi slobodno i hrabro, bez unapred utvrđene sheme. Njen dobar osećaj za prostornost, omogućuje igranje sa perspektivom, sa plošnim formama, diferentnim teksturama, ali i sa dominantnom upotrebom linije. Monohromna bela pozadina papira postaje integralni deo crteža i njen značajni likovni element. U ovim fragmentiranim predstavama opažaju se kubične forme i polihromija, uz prisustvo detalja  bez prepoznatljivih simbola grada. Prikazani kadrovi kao da streme ka napuštanju limitiranog okvira rada. Aktivno razmišljanje i težnja ka apstrakciji vidljiva je u bojenim površinama i pojedinim formalnim sklopovima. Njeno intuitivno odabiranje snažnog kolorita i gestualno kombinovanje tehnika, akvarela, tuša i olovke, uspostavlja analogiju eklektičnog pristupa delu sa eklektičnim duhom grada.

Prateći svoj subjektivni osećaj i ritam, autorka neprestano modifikuje ovaj vitalni, asocijativni urbani mozaik. Prodirući u samu suštinu, u ovom svojevrsnom likovnom brevijaru, umetnica Tamara Branković veoma čulno beleži svoj intimni dodir sa gradom.

Jelena Gagić,
istoričarka umetnosti