CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2011
Noć muzeja 2009
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2008
Noć muzeja 2010
Digital Art 06
Terra 25

Sponzor rubrike
Velika retrospektivna izložba Paula Klea u centru Pompidu u Parizu Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageLikovni kritičari tvrde da je veoma teško organizovati retrospektivu Paula Klea. Možda zbog toga što je za sobom ostavio preko deset hiljada raznih dela (skica, crteža, ulja, akvarela, skulptura...), pa je veoma komplikovano napraviti savršen izbor. Pariski kulturni centar Pompidu je prihvatio izazov i organizovao veliku retrospektivu pod nazivom "Ironija na delu", koja traje do 1. avgusta 2016. To je prva kompletna retrospektiva u Francuskoj od 1969. godine gde se nalazi preko 230 dela od kojih neka nikada nisu prikazana francuskoj publici.ImageImage

Image

Neke od Kleovih slika su gotovo svima poznate i bliske, međutim, izložba u Parizu ima jednu potpuno drukčiju dimenziju, a to je tema ironije koja je prisutna u velikom broju njegovih dela. Ovaj pristup je naravno bilo mnogo teže realizovati. Ta nit ironije je pogotovo vidljiva u autoportretima i satiričnim crtežima.

ImageKle je bio nemačkog porekla, a rodio se 1879. godine u Švajcarskoj. Roditelji su mu bili muzičari. U mladosti se dvoumio između muzike (izvanredno je svirao violinu), literature i slikarstva, ali se ipak opredelio za likovnu umetnost. Kleov slikarski život se sporo razvijao. On je 1911. godine upoznao Augusta Makea i Vasilija Kandinskog, koji su se interesovali za nove likovne pravce: fovizam i kubizam. S njima je Kle našao zajednički jezik i delio iste poglede na umetnost. Kandinski je u to doba bio član grupe Plavi jahač (Der Blaue Reiter), koja je radila na almanahu, jednom od najvažnijih dela u savremenoj umetnosti prošlog veka.

Nekoliko godina kasnije Paul Kle posećuje Tunis sa istom grupom slikara. Na ovom putu Kle nalazi specifični pristup boji i zapisuje u svoj dnevnik: "... Ja i boja smo jedno. Ja sam slikar". U svom ranom periodu, Kle je bio pod uticajem impresionizma. On je takođe inspirisan i istraživanjima u muzici. Tako je došao do uverenja da "oblik, boja i linija sadrže elemente koji mogu, slično zvuku, da izraze i izazovu unutrašnja osećanja". Naročito je cenio Baha i Ofenbaha, a kasnije, iako ne krije svoje nerazumevanje za modernu kompoziciju, sklapa prijateljstvo sa Belom Bartokom. Kle u svojim delima povremeno pravi poređenje između naslikanih motiva, poezije i partitura. Posle svoje smrti 1940. godine, on je postao nadahnuće mnogim savremenim kompozitorima.

Kle postaje priznati slikar posle izložbe održane 1920. u Minhenu. Tako je dobio ponudu da predaje slikarstvo u školi Bauhaus koja se borila protiv konzervativnih shvatanja. Kle je na Bauhausu ostao do 1930. godine, a zatim je postao profesor na diseldorfskoj akademiji. Sa dolaskom nacizma je otpušten i proglašen za "degenerisanog umetnika". Uprkos tome, nastavio je sa inovacijama i istraživanjima u slikarstvu i na tome je neumorno radio čitavog života. Posle toga umetnik odlazi u Švajcarsku, gde prolazi kroz jedan anarhični period i okreće se ka antičkoj kulturi. U ovom periodu on se bavi istraživanjem raznih materijala i pravi niz dela pod uticajem mozaika. Tada je isto tako bio opsednut raznim znacima i piktogramima. Po dolasku Hitlera na vlast, Kle odlučuje da ostane u Švajcarskoj i tih poslednjih godina života ostvaruje oko 1.200 dela od kojih se veliki broj može videti na pariskoj izložbi.

Ironija je prikazana na retrospektivi kroz teme koje je slikar koristio kako bi došao do onoga čemu je težio izazivajući svojim posebnim izrazom burne reakcije umetničkih krugova tog vremena. Ove teme su raspoređene na sedam etapa.

Satira i karikatura. U ovom delu izložbe se mogu videti rana Kleova dela posle završenih studija u Minhenu. Tu su uglavnom crteži i grafike u karikaturalnom duhu.

Kubizam. Pravac koji Kle otkriva 1911. godine u Parizu. Iako se inspirisao delima Sezana, Braka i Pikasa, on ih je istovremeno kritikovao zbog njihove zatvorenosti u jednu strukturu.
Mehaničko pozorište. Ovde se mogu videti elementi koje Kle unosi u potpunoj saglasnosti sa dadaistima i nadrealistima. Ptice-avioni, hibridna bića, polu mašine - polu ljudi, automati, marionete... su opšteprisutni i opsedaju Kleovu maštu.

Konstruktivizam (Bauhaus). Cilj je pronaći ravnotežu između intuitivnog prilaza stvarima i modernističkih dogmi. Kle je tada, isto tako, zabeležio da su "zakoni samo baza za nešto što treba posebno razviti".

Pogled unazad se odnosi na tridesete godine posle Kleovog puta u Egipat i tu se jasno vidi uticaj starih civilizacija na njegova dela na kojima upotrebljava razne erozivne tehnike.
Pikaso. Smatra se da je Kle bio inspirisan Pikasovim delima. Te sličnosti su svakako asimetrija lica ili slobodna linearna struktura koje su izvedene na Kleov specifičan način, uz upotrebu zaobljenijih formi.

Krizne godine. Ovaj period se odnosi na poslednje godine Kleovog života kada je patio od teškog oblika sklerodermije. Zbog toga su njegove slike mračne i depresivne. Tehnika je vrlo pojednostavljena, a u delima se oseća njegova lična nesreća kao i tragedija celog čovečanstva pred II svetski rat.

Pored umetnikovih najznačajnijih dela od kojih su neka veoma retko izlagana mogu se videti i ona velikog formata iz tridesetih godina. Ogromnu pažnju izaziva akvarel Angelus Novus koji je prvi put prikazan u Francuskoj, kao i značajan broj skulptura, crteža i nepoznatih dela s početka umetnikove karijere.

Izvor: Danas, Mina Aksentijević

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2018
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) počeo je prodaju ulaznica za retrospektivnu...
NOVI SAD. Đura Jakšić i njegovo umetničko stvaralaštvo povezali su dve nacionalne...
NOVI SAD. Multimedijalni kineski umetnik Žang Šaotao (1970) predstavnik je savremene kineske...
BEOGRAD. Narodni muzej. 7. mart - 26. maj 2019. U 2019. godini kada se navršava 140 godina...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Neprocenjivo vredna kolekcija slika slavnog ruskog kolekcionara...
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam...
Iz arhive art događaja
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 15 - 27. jun 2009.
Formverk je neprofitni izložbeni prostor...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Septembar - oktobar 2006.
Svojim...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. Septembar 2007.
Katarina Zdjelar je...
Galerija SANU, Novi Sad. 12 - 28. jun 2008, MP_art café galerija 12 - 25. jun...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Februar - mart 2006.
Sliku koju...
Mali likovni salon, Novi Sad. 4 - 20. septembar 2008.
Sve na grafikama Stoje Džebrić...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun 2006.
Veliki digitalni print...
Reportaže
  • ImageMuzeji i galerije, Novi Sad. 19. maj 2007. 18 - 02 h
    Tokom prve nacionalne Noći muzeja u Srbiji učestvovaće preko 100 muzejskih i galerijskih prostora iz pet gradova: Novog Sada, Niša, Valjeva, Šapca i Beograda.…
Knjige i časopisi
  • ImageU knjizi "Nova skulptura u Vojvodini 1980‒2000 / New Sculpture in Vojvodina 1989‒2000." istorijsko‒umetnički valorizuju se opusi i delovanje u prostoru i domenu nove skulpture sledećih autora i autorki: Ane Bešlić, Verbumprograma, Ratomira Kulića, Mirjane Kojić,…
Intervjui
  • ImageIzložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće otvorena panel diskusija Art Parlamenta 17. oktobra 2016. u 20:00 u galeriji "Progres" u Beogradu. Umetničke vizije Zorana Grebenarovića, Nikole Žigona, Branka Miškovića, Gale Čaki,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom