CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
20 godina Art magazina

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2010
Terra 23
Noć muzeja 2012
Terra 17
Terra 18
Terra 28
Terra 26

Velika retrospektivna izložba Paula Klea u centru Pompidu u Parizu Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageLikovni kritičari tvrde da je veoma teško organizovati retrospektivu Paula Klea. Možda zbog toga što je za sobom ostavio preko deset hiljada raznih dela (skica, crteža, ulja, akvarela, skulptura...), pa je veoma komplikovano napraviti savršen izbor. Pariski kulturni centar Pompidu je prihvatio izazov i organizovao veliku retrospektivu pod nazivom "Ironija na delu", koja traje do 1. avgusta 2016. To je prva kompletna retrospektiva u Francuskoj od 1969. godine gde se nalazi preko 230 dela od kojih neka nikada nisu prikazana francuskoj publici.ImageImage

Image

Neke od Kleovih slika su gotovo svima poznate i bliske, međutim, izložba u Parizu ima jednu potpuno drukčiju dimenziju, a to je tema ironije koja je prisutna u velikom broju njegovih dela. Ovaj pristup je naravno bilo mnogo teže realizovati. Ta nit ironije je pogotovo vidljiva u autoportretima i satiričnim crtežima.

ImageKle je bio nemačkog porekla, a rodio se 1879. godine u Švajcarskoj. Roditelji su mu bili muzičari. U mladosti se dvoumio između muzike (izvanredno je svirao violinu), literature i slikarstva, ali se ipak opredelio za likovnu umetnost. Kleov slikarski život se sporo razvijao. On je 1911. godine upoznao Augusta Makea i Vasilija Kandinskog, koji su se interesovali za nove likovne pravce: fovizam i kubizam. S njima je Kle našao zajednički jezik i delio iste poglede na umetnost. Kandinski je u to doba bio član grupe Plavi jahač (Der Blaue Reiter), koja je radila na almanahu, jednom od najvažnijih dela u savremenoj umetnosti prošlog veka.

Nekoliko godina kasnije Paul Kle posećuje Tunis sa istom grupom slikara. Na ovom putu Kle nalazi specifični pristup boji i zapisuje u svoj dnevnik: "... Ja i boja smo jedno. Ja sam slikar". U svom ranom periodu, Kle je bio pod uticajem impresionizma. On je takođe inspirisan i istraživanjima u muzici. Tako je došao do uverenja da "oblik, boja i linija sadrže elemente koji mogu, slično zvuku, da izraze i izazovu unutrašnja osećanja". Naročito je cenio Baha i Ofenbaha, a kasnije, iako ne krije svoje nerazumevanje za modernu kompoziciju, sklapa prijateljstvo sa Belom Bartokom. Kle u svojim delima povremeno pravi poređenje između naslikanih motiva, poezije i partitura. Posle svoje smrti 1940. godine, on je postao nadahnuće mnogim savremenim kompozitorima.

Kle postaje priznati slikar posle izložbe održane 1920. u Minhenu. Tako je dobio ponudu da predaje slikarstvo u školi Bauhaus koja se borila protiv konzervativnih shvatanja. Kle je na Bauhausu ostao do 1930. godine, a zatim je postao profesor na diseldorfskoj akademiji. Sa dolaskom nacizma je otpušten i proglašen za "degenerisanog umetnika". Uprkos tome, nastavio je sa inovacijama i istraživanjima u slikarstvu i na tome je neumorno radio čitavog života. Posle toga umetnik odlazi u Švajcarsku, gde prolazi kroz jedan anarhični period i okreće se ka antičkoj kulturi. U ovom periodu on se bavi istraživanjem raznih materijala i pravi niz dela pod uticajem mozaika. Tada je isto tako bio opsednut raznim znacima i piktogramima. Po dolasku Hitlera na vlast, Kle odlučuje da ostane u Švajcarskoj i tih poslednjih godina života ostvaruje oko 1.200 dela od kojih se veliki broj može videti na pariskoj izložbi.

Ironija je prikazana na retrospektivi kroz teme koje je slikar koristio kako bi došao do onoga čemu je težio izazivajući svojim posebnim izrazom burne reakcije umetničkih krugova tog vremena. Ove teme su raspoređene na sedam etapa.

Satira i karikatura. U ovom delu izložbe se mogu videti rana Kleova dela posle završenih studija u Minhenu. Tu su uglavnom crteži i grafike u karikaturalnom duhu.

Kubizam. Pravac koji Kle otkriva 1911. godine u Parizu. Iako se inspirisao delima Sezana, Braka i Pikasa, on ih je istovremeno kritikovao zbog njihove zatvorenosti u jednu strukturu.
Mehaničko pozorište. Ovde se mogu videti elementi koje Kle unosi u potpunoj saglasnosti sa dadaistima i nadrealistima. Ptice-avioni, hibridna bića, polu mašine - polu ljudi, automati, marionete... su opšteprisutni i opsedaju Kleovu maštu.

Konstruktivizam (Bauhaus). Cilj je pronaći ravnotežu između intuitivnog prilaza stvarima i modernističkih dogmi. Kle je tada, isto tako, zabeležio da su "zakoni samo baza za nešto što treba posebno razviti".

Pogled unazad se odnosi na tridesete godine posle Kleovog puta u Egipat i tu se jasno vidi uticaj starih civilizacija na njegova dela na kojima upotrebljava razne erozivne tehnike.
Pikaso. Smatra se da je Kle bio inspirisan Pikasovim delima. Te sličnosti su svakako asimetrija lica ili slobodna linearna struktura koje su izvedene na Kleov specifičan način, uz upotrebu zaobljenijih formi.

Krizne godine. Ovaj period se odnosi na poslednje godine Kleovog života kada je patio od teškog oblika sklerodermije. Zbog toga su njegove slike mračne i depresivne. Tehnika je vrlo pojednostavljena, a u delima se oseća njegova lična nesreća kao i tragedija celog čovečanstva pred II svetski rat.

Pored umetnikovih najznačajnijih dela od kojih su neka veoma retko izlagana mogu se videti i ona velikog formata iz tridesetih godina. Ogromnu pažnju izaziva akvarel Angelus Novus koji je prvi put prikazan u Francuskoj, kao i značajan broj skulptura, crteža i nepoznatih dela s početka umetnikove karijere.

Izvor: Danas, Mina Aksentijević

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2016
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Povodom Izložbe slika Vere Molnar u galeriji ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
BEOGRAD. Galerija Fakulteta likovnih umetnosti predstavlja od 12. do 30. decembra 2016. izložbu...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun 2004.
U...
Mali likovni salon, Novi Sad. Oktobar - novembar 2005.
Kao predstavnik mlađe generacije...
Savremena galerija, Zrenjanin. 12 - 31. januar 2009.
Poslednje tri godine Umetnička...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageKIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvuju: Dragan Rajšić (Srbija), Marko Crnobrnja (Srbija), Igor Antić (Francuska), Varol Topač (Turska), Gražina Simala Volinska (Poljska), Yuko Hihara (Japan). Simpozijum skulpture "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od…
Knjige i časopisi
  • ImageKnjigom "Rembrant - slikarski genije iz Lajdena" profesor dr Kamenko M. Marković, predavač opšte istorije umetnosti novog veka na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, simbolično obeležava 410 godina od rođenja Rembranta i četrdeset godina bavljenja životom…
Intervjui
  • ImageIzložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće otvorena panel diskusija Art Parlamenta 17. oktobra 2016. u 20:00 u galeriji "Progres" u Beogradu. Umetničke vizije Zorana Grebenarovića, Nikole Žigona, Branka Miškovića, Gale Čaki,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Cara Lazara 25
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom