 BEOGRAD. Salon Muzeja savremene umetnosti u Beogradu predstavlja od 29. juna do 29. avgusta 2016. slike Dragana Zdravkovića (1969, Beograd) pod nazivom "Stanje hibernacije / Hibernation Mode". Diplomirao je i magistrirao na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Trenutno je na doktorskim studijama Akademije likovnih umetnosti u Beogradu kod mentora Vladimira Veličkovića.
Munjevitim napretkom, posebno u kompjuterskoj industriji, koja se uvlači u sve pore ljudskog života, kao neposredni svedok razvoja digitalnih tehnologija identifikujući se s vremenom u kojem živi, Dragan Zdravković stvara svoj lični prostor, koji u skladu sa savremenim tendencijama u društvu i uslovljenošću novim tehnologijama opisuje kao stanje hibernacije kada poput kompjutera "radi" ali nije u punoj snazi jer štedi energiju i prikuplja snagu, kako bi se distancirao od surove društvene realnosti. Simbolički gledano, Zdravković na taj način pokušava da se izmesti iz stvarnosti i društveno-političkog sistema u kojem živi i "štedi" ličnu i kreativnu energiju kako bi, kroz proces umetničkog stvaranja, dao svoj maksimum i stvorio svet doživljaja sopstvene realnosti koja je izolovana od svakodnevnice i samim tim na ivici metafizičkog poimanja.
Predstavlјajući neverbalne zapise prostora, njegove slike asociraju na neku vrstu vremenske kapije za ulazak u imaginarne prazne prostore – mesta druge dimenzije realnosti, izolovane od društvene stvarnosti, u koja svi možemo ući, sresti se i identifikovati, kadrirajući mesta u kojima vreme gubi svoju snagu, usporava svoj tempo, opisujući vidlјivu, spolјašnju manifestaciju, koja ne definiše unutrašnje stanje mentalnih aktivnosti, već stanje lične hibernacije, slično procesima koje koriste tehnološki proizvodi savremenog društva.
Zdravković pokušava da, iza tih naizgled savršenih dekora na svojim slikama bez figura, diskretno ukaže i pokrene na razmišljanje o problemima savremenog čoveka i njegovog otuđenja, usled pritisaka svega onoga što nam brzina življenja i nametanje društvenih-političkih normi danas donosi. Na njegovim platnima vladaju mir i tišina koji podstiču posmatrača na meditaciju o onome šta se zaista dešava iza realističkog prikaza situacije na slici, uvodeći nas na taj način u sopstvena stanja hibernacije. Umetnost je za njega, pored oblika protesta, postala i mesto umetnikovog pribežišta iz haotične i nesigurne stvarnosti u arkadijske svetove "idealnog" reda i usklađenosti i vraćanja dostojanstva čoveku i prirodi. |
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam umetnik. Sledeće pitanje je bilo "A kakav tačno umetnik?" I ja sam tu ućutao. Ljudima obično…
Koliko jada može da stane na površinu 491 × 716 cm? Teodor Žeriko je na vrhunski umetnički način dramatizovao temu večne borbe čoveka s prirodom. Ono što je pokazao ovom slikom (pakao smrti, bolesti, pobune, gladi…
Novosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i Dunava stvarajući grafike koje su svet za sebe, autonomne, misaone i vizuelne u jedinstvenoj celini. No, iskušavaju našu krhku logiku i…
