 BEOGRAD. Salon Muzeja savremene umetnosti u Beogradu predstavlja od 29. juna do 29. avgusta 2016. slike Dragana Zdravkovića (1969, Beograd) pod nazivom "Stanje hibernacije / Hibernation Mode". Diplomirao je i magistrirao na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Trenutno je na doktorskim studijama Akademije likovnih umetnosti u Beogradu kod mentora Vladimira Veličkovića.
Munjevitim napretkom, posebno u kompjuterskoj industriji, koja se uvlači u sve pore ljudskog života, kao neposredni svedok razvoja digitalnih tehnologija identifikujući se s vremenom u kojem živi, Dragan Zdravković stvara svoj lični prostor, koji u skladu sa savremenim tendencijama u društvu i uslovljenošću novim tehnologijama opisuje kao stanje hibernacije kada poput kompjutera "radi" ali nije u punoj snazi jer štedi energiju i prikuplja snagu, kako bi se distancirao od surove društvene realnosti. Simbolički gledano, Zdravković na taj način pokušava da se izmesti iz stvarnosti i društveno-političkog sistema u kojem živi i "štedi" ličnu i kreativnu energiju kako bi, kroz proces umetničkog stvaranja, dao svoj maksimum i stvorio svet doživljaja sopstvene realnosti koja je izolovana od svakodnevnice i samim tim na ivici metafizičkog poimanja.
Predstavlјajući neverbalne zapise prostora, njegove slike asociraju na neku vrstu vremenske kapije za ulazak u imaginarne prazne prostore – mesta druge dimenzije realnosti, izolovane od društvene stvarnosti, u koja svi možemo ući, sresti se i identifikovati, kadrirajući mesta u kojima vreme gubi svoju snagu, usporava svoj tempo, opisujući vidlјivu, spolјašnju manifestaciju, koja ne definiše unutrašnje stanje mentalnih aktivnosti, već stanje lične hibernacije, slično procesima koje koriste tehnološki proizvodi savremenog društva.
Zdravković pokušava da, iza tih naizgled savršenih dekora na svojim slikama bez figura, diskretno ukaže i pokrene na razmišljanje o problemima savremenog čoveka i njegovog otuđenja, usled pritisaka svega onoga što nam brzina življenja i nametanje društvenih-političkih normi danas donosi. Na njegovim platnima vladaju mir i tišina koji podstiču posmatrača na meditaciju o onome šta se zaista dešava iza realističkog prikaza situacije na slici, uvodeći nas na taj način u sopstvena stanja hibernacije. Umetnost je za njega, pored oblika protesta, postala i mesto umetnikovog pribežišta iz haotične i nesigurne stvarnosti u arkadijske svetove "idealnog" reda i usklađenosti i vraćanja dostojanstva čoveku i prirodi. |
NOVI SAD. Treća Noć muzeja u Novom Sadu održaće se na 40 lokacija u gradu i na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde će, za samo osam sati, biti predstavljeno više od 60 različitih sadržaja. Ovogodišnji program pripremile su…
Štampan dvojezično na srpskom i engleskom jeziku, kako sadržajem, tako i zastupljenim autorima, ovaj put časopis je nešto šire, regionalno pozicioniran. U drugom broju možete da čitate tekstove Marine Gržinić, Tule Karlainen, Ješe Denegrija, Lazara Trifunovića, Stevana…
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
