 Galerija savremene umetnosti, Pančevo. Februar 2007.
Iza blagog lika i likovno uglađenih tehno-printova našeg umetnika krije se jedan od svetski najdoslednijih art-komentatora i oponenata post-deborovskog "društva spektakla" i njegovih globalističkih polit-produžetaka, čija je minimalistički sjajna direktnost u izrazu već izborila pobednički rezultat.
  
Rušenje brendomanskih kultova
Vladimir Kopicl
Od prvih svojih tekstova i prvih iskoraka iz slikarstva, Andrej Tišma medijski raznovrsno, ali uporno svesno, grebe vidljiva lica i nevidljive matrice sveta, ispituje njegov i svoj moralni razlog, umetnički se zadeva u stvarno i njegove medijske proteze ne bi li probudio, tj. produbio i svoju i Drugu svest, na način umetničke akcije. One, dakle, vrste artističkog performativa koja ne računa samo sa svojom artističkom dovršenošću i kakvim-takvim feed backom u svesti pretpostavljane publike, već čak - skoro romantičarski - računa i sa opipljivom posledičnom promenom u poretku fizičkog, biološkog, virtuelnog i političkog tela sveta koji on dotiče i razlaže svojom nepotkupljivom art-mašinerijom. Ta mašinerija, paradoksalno, sastavljena je od samih opozita. Na tehnološko-tehničkom planu ona troši sav glamurozni potencijal planetarno osvešćenog high-techa, ali ga troši minimalistički smerno, u digitalno-partizanskom maniru neautorizovanog, anarho-pirateriji sklonog copy-pastea putem laičkih aparata, od kompjuterskog do fotografskog itd., da bi tehno-izvornik bio niskobudžetno dorađen, a zatim, tako transformisan, vraćen svom para-prirodnom okruženju Mreže i njenih kontrolora. Na sadržinsko-tematskom planu, pak, Tišma barata posvećenim brendomanskim i polit-mitomanskim kultovima globalnog svetskog svakodnevlja, prazneći njihove aure ili ih puneći reskim indikacijama svog ličnog, često i incidentnog kontra-viđenja. Ta umnožena autorska vizura-antivizura, naravno, ima i svoje unutrašnje kontrasmerove, od privatnog ka javnom, globalnom, na primer, ali i taj smer je samo inverzni, možda i pregledniji, jezik umetnika u otporu onoj proizvedenoj, ne-telesnoj i ne-humanoj, manipulaciji podložnoj slici koja nam se nameće kao naš lik i naše mišljenje o nama samima kao pukim prijemnicima, ne i emiterima sa sopstvenim glasom, voljom, erosom pripadanja ili propadanja.
Ukratko, iza blagog lika i likovno uglađenih tehno-printova našeg umetnika krije se jedan od svetski najdoslednijih art-komentatora i oponenata post-deborovskog "društva spektakla" i njegovih globalističkih polit-produžetaka, čija je minimalistički sjajna direktnost u izrazu već izborila, ako ne krajnji, pobednički rezultat u borbi protiv onoga s čim se poduhvatio, a ono bar visoku poziciju i sigurno mesto u svetskim muzejsko-galerijskim hramovima koji službe tog istog "društva spektakla" služe.
Andrej Tišma rođen je 1952. u Novom Sadu, Jugoslavija. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Pragu, Čehoslovačka, 1976. Samostalno izlaže od 1972, a od 1969. je učestvovao na preko 500 zajedničkih izložbi u oko 40 zemalja sveta. Bavi se fotografijom, performansom, videom, kompjuterskom grafikom i internet umetnošću. Samostalne izložbe fotografija: Beograd (1986), Novi Sad (1987), Novo Mesto (1988), Beograd (1992); i digitalnih printova: Niš (1997), Novi Sad (1999, 2005. i 2006), London (2006), Beograd (2006). Ostale odabrane samostalne izložbe: Njujork (1987), Milano (1991), Seul (1992), Napulj (1995), San Francisko (1996). Od 1976. objavljuje likovnu kritiku i teoriju. |
Muzeji i galerije, Novi Sad. 19. maj 2007. 18 - 02 h
Dok pišem ovu "Reč urednika" napolju nema snega. U snegu se najbolje vide tragovi. Lovci klimaju glavom. "Svaka divljač, obavljanjem svojih životnih aktivnosti, ostavlja dokaze svog postojanja. Te dokaze nazivamo tragovima divljači... Tragovi ostavljeni u šumi,…
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
