Divljanovo slikarstvo u znaku je bujne ekspresije. Umesto podražavalačke impresionističke pikturalnosti, ili kvazimodernističkog sužavanja komunikativnog polja, ovaj slikar poseže za apstraktnom ekspresijom, ne bi li izrazio sve one gorštačke lepote vrline i podsvesne ponore, snažno psihološki nijansirajući i karakterno definišući svoje savremenike.

On ne zanemaruje likovne predstave koje su izraz čovekovih emocija. Tematizuje i velike istorijsko-političke i mitološke teme, u skladu sa neoekspresionističkom poetikom. Struktura Divljanovih bojenih površina je čvrsta, kompozicija uravnotežena, a likovne predstave u svojoj osobenosti prerastaju u divljanizam. Slike ovoga slikara pomerene su u nadstvarnost, ili da budem sasvim precizan: stvarno su nestvarne.

Tiodor Rosić,
izvod iz teksta kataloga