CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 03
Terra 17
Digital Art 02
Digatal Art 01
Terra 28
Terra 23
Terra 26

Gordana Tomić Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
Image

Autor: Gordana Tomić
Osnovna delatnost: slikar
Adresa:
Telefon:
Mobilni:
Faks:
E-mail:
Web:


Reprodukcije

Klikni za vecu sliku
Narandžasti diptih
40 x 80 cm x 2 kom
akrilik i pesak vulkanske lave na platnu
2013
 
Klikni za vecu sliku
Igra vetra i vode
akrilik i pesak vulkanske lave na platnu
2013
 
Klikni za vecu sliku
Beskonačnost, diptih
40 x 80 cm x 2 kom
akrilik i pesak vulkanske lave na platnu
2013
 
Klikni za vecu sliku
Cental park
80 x 100 cm
akrilik na platnu
2014
 
Klikni za vecu sliku
Sunset
100 x 150 cm
akrilik i pesak vulkanske lave na platnu
2013
 
Klikni za vecu sliku
Lepota izazova
80 x 120 cm
akrilik na platnu
2014
 
Klikni za vecu sliku
Sve postaje jedno
R 75 cm
ulje na platnu
2015
Klikni za vecu sliku
Japanski vrt
R 75 cm
akrilik na platnu
2015
Klikni za vecu sliku
Shin-ken
R 100 cm
ulje na platnu
2015

Biografija

Trenutno nema informacija.

Samostalne izložbe

Trenutno nema informacija.

Grupne izložbe

Trenutno nema informacija.

(Spi)rituali Gordane Tomić

Vilijam S. Rabin (William S. Rubin) je na stranicama časopisa Art in America ubedljivo ukazao na početak rađanja apstraktnog slikarstva Džeksona Poloka (Jackson Pollock) u njegovim nadrealističkim istraživanjima iz ranog perioda stvaralaštva. Slično je i sa slikarstvom Aršila Gorkija (Arshile Gorky), kao što bi se mogle pronaći estetske veze između Adolfa Gotliba (Adolph Gottlieb) i Maksa Ernsta (Max Ernst). Njujorška apstrakcija pedesetih godina, slikarstvo apstraktnog ekspresionizma, stvorena je sumiranjem nadrealističkog iskustva prethodne generacije umetnika, francuskih i nemačkih emigranata, koji su na početku Drugog svetskog rata kulturnu sredinu Sjedinjenih Američkih Država bliže upoznali sa avangardnom umetnošću. Na kraju modernizma, u postmoderni, kada „cveta hiljadu cvetova”, uz mitološku figuraciju anahronista, slikara memorije, obnovljeni su ekspresionizam (italijanska transavangarda, nemački neoekspresionizam Neue Wilde i američki bad painting), geometrijska i minimalna apstrakcija u neo geo umetnosti a bilo je naznaka i o povratku nadrealizma. Umetničko stanje sa početaka visokog modernizma i s njegovog kraja, evropsku i severnoameričku likovnu scenu treba imati u vidu kada se razmatra slikarstvo Gordane Tomić (Nikšić, 1979).

Likovna strategija te mlade slikarke nije u kretanju od nadrealizma ka apstrakciji, što je pojedince navelo na ekstremno mišljenje o američkoj apstrakciji kao pravom ostvarenju nadrealističkih ideja, bez neposrednog uticaja mimetičkog i zanatskog. Nasleđe iz prošlosti evropskog slikarstva po Bernardu Dorivalu (Bernard Dorival), Kristijanu Zervosu (Christian Zervos), Andreu Lotu (André Lhote) i Mišelu Karužu (Michel Carouges) kompromitovalo je revolucionarnost nadrealističke teorije, a to je samo deo primedbi koje su ovi kritičari uputili nadrealizmu. Vrednujući delo mlade crnogorske umetnice koja živi u Srbiji i stvara između Beograda i Njujorka, moramo imati u vidu širu scenu evropske i američke umetnosti jer ona češće predstavlja svoje radove u svetu nego u zemlji.

Umesto da nadrealističko vizuelno bogatstvo suzi i svede na elementarnu likovnost, lišenu figure, krenula je drugim putem, ka likovnom svođenju realističkog prikaza. Redukcija telesnog na slici, figurativnih prizora kojima je katkad svojstven snažni erotizam, kod nje je sprovedena logično – od realizma do ekspresionizma i apstrakcije. Od tih prvih težnji za ovladavanjem ljudskom figurom i predstavljanjem nepredstavljivog – žudnje i erosa, od crno-belih i skoro monohromnih slika, postepeno oslobodivši potez, rasvetlevši paletu, stigla je do ekspresije i logikom oduzimanja do apstrakcije. Čak i da ne cenimo domete apstraktne umetnosti, moramo biti svesni da ona nije izum dvadesetog veka. Veliki deo stare, tradicionalne, orijentalne, dalekoistočne i vanevropske umetnosti u znaku je apstrakcije, što je ubedljivo dokazao Vilijam S. Rabin velikom izložbom i pratećom dvotomnom knjigom Primitivizam u 20. veku. Sklonost prema plemenskom i modernom (Primitivism in 20th Century Art. Affinity of the Tribal and the Modern), najvažnijoj za tu problematiku. Sličan je put od realizma i simbolizma do znakovne i potpune apstrakcije prešao Pit Mondrian (Piet Mondriaan).

Pojednostavljenje likovnih elemenata na osnovne, možda tačnije reći na osnove, do prastanja koje najbolje poznaju praistorijski i „primitivni” umetnici, kod ove slikarke nije bio i redukcionizam svojstava. U celokupnom njenom dosadašnjem delu uočljiva je ista vatra, strast slikanja, osećajnost slikarskog čina kao potrage za sobom i za onostranim. Likovno sve bolja što se ogleda na većem formatu, bavi se i vedutom, pre svega izgledima Njujorka kao novog Vavilona, dajući Kipu slobode i muški, agresivni izgled, prikazujući melanholično grad kao planetarnu izvesnost. Zato su njeni gradski prizori obasjani umornom sunčevom svetlošću na zalasku a noćni prepuni kolorita i vibracija, očigledno da je reč o civilizacijski izmenjenom životnom ritmu, ili kako slovi jedno njeno platno Noć ljubi nju.

Bilo šta da slika Gordana Tomić u dela priziva  visoke energetske osobenosti, svaka slika je kao eskplozija, orgazmički dovršena u ritualnom činu slikanja, svojevrsnom transu. Slikarka kao da izvodi ples ispred platna, omađijava ga, kao Aboridžini unosi život i svoj dah u delo, čineći ga živim ma kako apstraktno bilo. Reč je o mitološkoj moći umetnosti, onoj zbog koje toliko cenimo umetnike. Slikarstvo tako postaje neposredni izliv osećanja, pojedina dela nalik su zemljotresu ili plimi, stvaranje je pulsometar, precizni seizmograf unutrašnjeg života. Nesaznatljivo je odakle sve to stiže na platno ne samo kod nje, ne može se objasniti ni teorijom prozora, vizuelne membrane kroz koju s jedne, unutrašnje strane, vizije i sadržaj pretiču  ka drugoj, spoljašnjoj, slikovnoj i materijalnoj strani.

Likovni svet ove umetnice je duhovan, ona i slikarsku tehniku oslobađa materijalnog i ovostranog, nastojeći da dopre do čistih osećanja i vibrantnih slika, time i do arhetipskog. Takvo se slikarstvo iskazuje kao savremeno, blisko grafitima koliko i dostignućima visokog modernizma, humanistički suprotno tehnicizmu i robotskom, na strani snova i poezije. Slikarka kao da otvara zev, hijatus, procep između svetova, ne bi li u sliku prizvala nepoznato i nesaznatljivo, ali i san ima svoju logiku. Njena mera, ono što je vodi u neistraženim svetovima, u kojima su mnogi zalutali su osećajnost i snaga izraza. Možda je za nekog i ovde reč samo o gubitku prirode, naznačenom još u eskpresionizmu, futurizmu i kubizmu, ali je istovremeno i otvaranje drugačijeg poimanja vremena i prostora. Slikarka je isuviše svesna da je samo duhovnost ta koja iskupljuje i preosveštava materijalnost slike, da samo ona ostaje na kraju. Nema umetnosti koja polaže isključivo pravo na spiritualnost već samo pojedinaca koji joj se manje ili više približavaju.

Može se reći da najbolje slike ove umetnice uspostavljaju i ironijsku distancu prema dostignućima prethodnika, ona je svesna da samo stalna borba za sliku a time i za sebe omogućuje opravdanje.  U slikarskom činu koji za neke umetnike postaje sudbinski i u kome ima agresije, koristi se različitim postupcima, od gustog podslikavanja, slikanja al fresco (na živo), do lazurnog, curećeg, drippinga poznatog u nadrealizmu i još više u njujorškoj školi apstraktnog ekspresionizma. Na pojedinim platnima figura je u pejzažu, Central park je poetska posveta prirodi, zelenilu i lepšem, lagodnijem življenju usred urbanog; druge slike kao Marijana su potpuno apstraktni psihoportreti u kojima se sjedinjuju kubistička analiza i slobodna osećajnost. Lepota izazova kao i neka druga platna (posebno Sunset najveća i među najboljim) predstavljaju odškrinute dveri prema visokoenergetskim prizorima, spoljašnje i unutrašnje se prožimaju. Drugačije rečeno, ova umetnica je svojom velikom voljom kod nas pomalo zamrloj estetici čiste apstrakcije dala nov smisao, što je bilo najbolje prepoznato tamo gde je slična umetnost nastala. Ona će moći da se razvija u skladu sa poštovanjem i negovanjem najtajanstvenijeg – ličnog likovnog senzibiliteta.

Sunset Gordane Tomić

Slika iz naslova ovog teksta nastala 2013. godine pripada po formatu najvećem a po kvalitetu najboljim delima mlade umetnice. Možda bi se moglo reći da je u tom stvaralaštvu ona programskog karaktera jer sumira njena istraživanja, nade i htenja. Hajnrih Kloc (Heinrich Klotz) je pisao o „procesu realizacije jednog potencijala”, sadržanog još u prvim apstraktnim kompozicijama Vasilija Kandinskog (Wassily Kandinsky). Ako na počecima modernizma nastaju prve apstraktne slike Čiurlionisa (Czurlanis), Kazimira Maljeviča (Kazimir Malevich) i Pita Mondriana (Piet Mondriaan) onda su na kraju modernizma slikarke poput Gordane Tomić.

Proces razaranja predmetnog na slici vodio je u dva pravca, od Kandinskog do tašizma i apstraktnog ekspresionizma i od kubizma do minimalizma, geometrijske i neo geo apstrakcije devedesetih. Slikarstvo kao i ova ključna slika Gordane Tomić pokazuju da je prvi smer apstraktne umetnosti izazovniji, smeliji i življi. U njemu je radikalnije odbačena predmetnost, ugledanje na prirodu, tačnije, proširen je koncept slike kao izraza mikro i makrokosmosa. Slikom Sunset huje sile, vitlaju energije, struje tokovi, kao i Sunce ona je ispunjena potencijalom i životom, mada melanholičnim, kao naša civilizacija na zalasku. Može se smatrati potpunom apstrakcijom koju tek naziv smešta u realni svet, a nalazi se na sredini između prvih apstrakcija i Polokovih (Jackson Pollock) ukidanja težišta i smisla kompozicije. Slikom Sunset nije odbačena priroda već detaljističko realističko predstavljanje prirode, iz Sunca, atmosfere smiraja, apstrahovani su samo ključni elementi, a to su utisak, impresija i ekspresija umesto bukvalnog oponašanja. Slika ima dve zone, gornju i donju, po čemu je još uvek tradicionalna (nebo i zemlja) ali je sve ostalo oslobođeno, podređeno diktatu umetnice, njenoj slobodi da do kraja progovori i likovno svedoči o svom unutrašnjem doživljaju.

Apstraktna umetnost je u dvadesetom veku imala još na početku krajnje ishode u monohromima, potpuno crnim ili belim slikama (Maljevič, Aleksandar Rodčenko /Alexander Rodchenko/, kasnije Ed Rajnhart /Ad Reinhardt/), slikama koje postaju objekti, stvari bez boje i značenja. Gordana Tomić u apstrakciju vraća sliku kao simbol, koja se odnosi na spoljnji kao i na unutrašnji svet, sliku kao jedinstvo, sintezu viđenog, iskustvenog i izraženog. Zbog toga je Sunset duboko ljudsko delo, neka vrste lične drame, strasne ispovesti ili zadivljenosti silama sveta. Zato nas ta slika toliko vraća onom izazovnom u umetnosti shvaćenoj na (post)moderan način.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanović

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo...
BEOGRAD. Galerija Fakulteta likovnih umetnosti predstavlja od 12. do 30. decembra 2016. izložbu...
ZAGREB. Muzej savremene umetnosti Zagreb u saradnji sa Institutom za istraživanje avangarde i...
ZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 12. decembra 2016. do 19. januara 2017....
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Mali likovni salon, Novi Sad. 25. januar - 1. frebruar 2010.
"Godišnjom...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun 2004.
U...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Oktobar - novembar 2001.
Ovi crteži nose sa...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Povodom Izložbe slika Vere Molnar u galeriji Berthet-Aittouarès na Saint Germaine de Près priređen je katalog sa tekstom Serge Lemoine naslovljenim "1% nereda ili ranjivost pravog ugla". Izložba slika Vere Molnar…
Knjige i časopisi
  • ImageLikovni prilozi u Gradini broj 19 su fotografije slika Sande i Gorana Vuletića, umetnika iz Niša. Korice časopisa i kolori na početku  rubrika proze i teorije i kritike ilustrovane su slikama Gorana Vuletića, a kolori rubrika…
Intervjui
  • ImageJedan od članova "Likovnog kruga", organizacije koja ove godine navršava šest decenija postojanja, je i grafički dizajner Branislav Dobanovački, umetnik koji je, sa još nekoliko kolega, među onima koji su na Tvrđavu doneli "nove medije". U…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Cara Lazara 25
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom