|
|
 |
|
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina
|
 |
|
| Performans 1968 - 1978 |
|
|
 Muzej savremene umetnosti, Novi Sad. Januar - februar 2007.S obzirom na to da se iz jedne fotografske zabeleške i naslova, bez dodatnog objašnjenja, ne može shvatiti smisao i tok nekog performansa ova izložba predstavlja samo puko svedočanstvo o tome da je u Beogradu sedamdesetih godina prošlog veka postojala živa scena tog, tada novog načina umetničkog izražavanja.  S obzirom na to da se iz jedne fotografske zabeleške i naslova, bez dodatnog objašnjenja, ne može shvatiti smisao i tok nekog performansa, izložba "Performans 1968 - 1978" istoričarke umetnosti Jasna Tijardović - Popović u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine predstavlja samo puko svedočanstvo o tome da je u Beogradu sedamdesetih godina prošlog veka postojala živa scena tog, tada novog načina umetničkog izražavanja.  Za one koji su imali sreću da tim istorijskim trenucima za našu savremenu umetnost prisustvuju, ova izložba donosi svakako prijatna podsećanja, no za one koji nisu, naročito mla|oj publici, statične slike pojedinih trenutaka zbivanja malo govore. Izložena je zapravo dokumentacija Studentskog kulturnog centra, mesta najvećeg broja doga|anja performansa, najviše zahvaljujući festivalu "Aprilski susreti", sa fotografijama (prilično skromnih dimenzija i opreme) nastupa takvih imena kao što su Marina Abramović, Era Milivojević, Zoran Popović, Raša Todosijević, Neša Paripović, Gera Urkom, Sanja Iveković, Radomir Damnjanović - Damnjan, Ilija Šoškić, a od stranaca Đina Pejn, Jozef Bojs, Jirgen Klauke, Lui|i Ontani, Ulrike Rozenbah, Ana Mendieta i drugi. Dokumentovani su i nastupi naših umetnika u inostranstvu, tako da je beogradska scena ovom izložbom prilično dobro predstavljena. Ipak, mora se primnetiti da nedostaju neki od tako|e značajnih aktera tadašnje beogradske scene performansa kao Grupa "A3", Tomisalav Gotovac, Grupa "OHO", Braco Dimitrijević, Miroljub Todorović i mnogi drugi, tako da ovaj izbor nosi pečat ličnih afiniteta prire|ivača i nije sasvim objektivan. Andrej Tišma |
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
|
 |
| Najpopularniji sadržaj u 2019. | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Pregledajte video kanal Art magazina |
|---|
 |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2021 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
| Popularno | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Reklama |
|---|
|
| Reportaže | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
| Intervju | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Knjige i časopisi | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Iz arhive art događaja | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija škola arhitekture, dizajna i umetnosti 20. veka. Vasilij Кandinski, Pol Кle, Pit Modrijan, Lajonel Fajninger, Laslo Moholji Nađ, Ludvig Mis…
Autori monografije su Ljubomir Vujaklija i Rosa d ’Amico (Bolonja, Italija).
Vajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila,…
|
