Današnji svet je stvoren i vođen od strane ljudi koji preteruju u trošenju resursa svake vrste, kupovini stvari koje ne čine njihove živote suštinski bogatijim, već im je uglavnom predstavljeno da je tako...

Svi mi smo, s vremena na vreme, nesposobni da se odupremo sveprisutnom pritisku potrošačkog društva i njegovih zakona. Ali da li su nam sve te stvari zaista potrebne? Na ovo pitanje je već odgovoreno.
Pitanje koje ja postavljam je gde odlaze sve stvari koje bacimo. Konkretno, gde su stvari koje smo voleli, napravili vezu sa njima, samo da bi ih na kraju bacili...

Da li smo odrasli tako brzo da smo zaboravili sve naše, nekad tako važne igračake? Da li smo zaboravili napore naših roditelja u pokušaju da nas iznenade njima, ili naše stalno dosađivanje za kupovinom istih?

Zato sam odlučio da ih izvadim iz starih ormara i podruma, očistitim ih od prašine i opet se poigram njima... Danas sam odrasla osoba i drugačije se igram sada, ali jedno je sigurno: ove stare igračke se više nikada neće vratiti zaboravu.

Serija radova "Reciklaža igre" je nastavak istraživanja u oblasti ženske figure. Ovaj put sam bio koncentrisan na portret.

Na ovaj način, kao umetnik, želeo sam da proces reciklaže koji je danas tako potreban svim savremenim potrošačkim društvima u koje spada i naše, popularizujem i povežem sa tokovima savremene umetnosti. Ideja je bila da u ceo proces uključim i decu kao nosioce naše budućnosti. Želeo sam da sam proces reciklaže demistifikujem u njihovim očima na jedan jednostavan i zabavan način.

Temu svog umetničkog opusa: portret i figuru, utkao sam u novi vid umetničkog izraza. Igra kao proces kroz koji odrastamo i sazrevamo u samostalne i svesne pojedince, činioce društva, upravo je prikazana u izloženim portretima koji su fizički prikazi naših ličnosti.

Koristeći dečije igračke u procesu izrade asemblaža približio sam proces reciklaže najmlađima. pokušao sam da u njihovom svetu objasnim da sam proces reciklaže ne mora biti monoton i naporan već zabavan i kreativan... da kroz njega nije nužno od odbačenih plastičnih ili staklenih predmeta ne moramo uvek i nužno dobiti samo sirovinu za ponovnu izradu istih takvih predmeta, već neke sasvim nove, drugačije po izgledu i značenju kao što su na primer umetnička dela.

Asemblaži su napravljeni od igračaka i ostalih predmeta koje koristimo i sa kojima gradimo vezu, ali je prekidamo kada odlučimo da nam više nisu od koristi... Ja sam im jednostavno našao novu funkciju.

Istovremena promocija umetnosti i reciklaže je više nego respektabilna i značajna uloga. Kladim se da mnogi od nas sanjaju o takvoj poziciji u našem društvu. Ovi objekti su uspeli to da ostvare.

Ivan Kocić