---

Plastički koncept grafikčkog delovanja Jasne Gulan izrazito je analitički. Ova umetnica se bavi problemima štamparskog predloška (linoleum) i otiska (crno, crno-sivo, ahromatska skala), problematikom plastičkog konstituisanja kompozicije  i njenog likovno-vizuelnog dejstva. Pri tome ona se ponaša nekonvencionalno: sam čin štampanja grafika je veoma karakterističan - umesto jedinstvene koherentne »ploče« Jasna Gulan kroz presu "provlači" više identičnih geometrijskih oblikovanih  i različito lociranih matrica, te se, tek nakon nekoliko prolaza, na papiru pojavljuje konačan kompozijski rezultat...

Grafičarka Jasna Gulan je svoju umetnički eksperiment označila intigrantnim naslovom - lab-art. Ona nastoji da svojim plastičkim rešenjima ponudi mogućnost "laboratorijskog" delovanja, mogućnost "isceljenja onih kojima je isceljenje potrebno", mogućnost one vrste percepcije koja će "lekovito" uticati na duhovno stanje posmatrača. Takođe, jedna od početnih premisa ove umetnice podrazumeva da se "lečenje kroz umetnost može sprovesti na dva načina: a) kroz stvaranje umetnosti, i b) kroz konzumiranje umetnost".

Dakle, umetnica nudi grafike koji su deo njene autobiografije. Ona svojim strogim geometrijskim strukturama nastoji da iskaže ravnotežu, sklad i harmoniju koje je, stvarajući, pronašla u vlastitom biću, a potom ih prezentovala kao grafičko-vizuelnu tvorevinu. Takvo grafičko ostvarenje sugestivno deluje na svest posmatrača plastičkim principima, onim načelima koji su bliski idejama "klasičnog" mondrijanovskog neoplasticizma a  kojim je autentičnom umetničkom delu obezbeđeno sociološko dejstvo i značaj. Od tih nastojanja umetnost Jasne Gulan se razlikuje svojim naglašenim subjektivizmom: radi se o sasvim personalnom shvatanju dejstva grafičkog lista, o filozofiji koja umetničko delo shvata kao lekovito sredstvo, o jednom specifičnom shvatanju odnosa umetnik - delo - posmatrač.  Zahvaljujući takvom humanističkom shvatanju stvaralaštva Jasna Gulan je svojim geomertijskim, racionalističkim, čak analitičkim grafikama uspela da ulije puno vlastite osećajnosti i sugestivne "lekovitosti", toliko potrebne čoveku našeg vremena izmorenom dugom, iscrpljujućom i stalnom transformišućom krizom.

Sava Stepanov

---

Posmatrač se teleportuje u zatvoren apstraktni prostor kompozicije (grafike), i za njega i sam protok vremena postaje apstraktan. Uređenost datog prostora, i konzumacija geometrijskih kompozicija stvaraju u posmatraču osećaj opuštenosti, on se oseća sigurno, on jamačno veruje kompoziciji, veruje njenoj uređenosti. U njoj sve deluje logično raspoređeno, i sam učinak ima blagotvorno dejstvo na nerve. Sve na grafici izgleda, i mora da izgleda »da ne poveruješ svojim očima«. Kompozicija nudi obmanu uređenosti, obmanu organizovanosti, obmanu uravnoteženosti kao i osećaj bezbednog lebdenja u apstraktnom prostoru. Dok posmatra tu uređenost i dok se usredsređuje na tu uskraćenost, efekat se teleportuje i na posmatračevu psihu. Posmatrač sam u sebi počinje da se uređuje, da se usklađuje sam sa sobom i kroz sebe (to je pozitivan efekat, koji kompozicija prenosi naposmatrača - posmatrač se harmonizuje), njegove misli polako počinju da se sređuju na podsvesnom nivou...

Jasna Gulan,
Lab-art, diplomski rad na Akademiji umetnosti, Novi Sad, 2007.