"Veliki prostor i dovoljno lepa lokacija izvesno je potrebna da se ovaj koncept izloži široj javnosti i da onaj poslovni svet kome uputimo pozivnice, opet uđe u galerije. Naravno, dobrodošli su i poštovaoci domaće savremene umetnosti, i oni koje postavka slučajno privuče šetajući kroz Knez Mihailovu, da vide kako se to umetnici uspešno predstavljaju i korporativnom, kompanijskom okruženju" istakla je Gordana Tomić, slikarka i direktorka Art Parlamenta i dodala da "Art Parlament pozicionira umetnost u kompanije, na nekoliko nivoa, a uglavnom kroz programe kreativne motivacije za zaposlene, jer se pronalazi da ona treba da bude u vidiku i polju delovanja savremenog, kreativnog i radno produktivnog čoveka upravo i na njegovom radnom mestu."

Prijem povodom otvaranja izložbe "Share Art", pratiće panel diskusija "Ride the Wave", simbolično nazvana surferskim terminom, što se može prevesti kao "Uhvati talas", a upravo se odnosi na ovaj novi talas u ekonomiji, gde se dobra ne moraju posedovati da bismo ih koristili, već ih možemo deliti uz nadoknadu za upotrebu. Nama su najpoznatiji globalni primeri Uber i AirBnB. Art Parlament je jedan od entiteta koji primenjuje ovaj vid poslovanja u našem ambijentu i to na način koji fino prepliće oblasti umetnosti i ljudskih resursa, kreirajući ambijent kojim se daje podrška poslovanju sa jedne strane, ali istovremeno i personalizovano zadovoljavaju savremene potrebe zaposlenih. Ovo je primer trenda sharing ekonomije, u domaćem okruženju, i to na bazi konsaltinga i usluge rentiranja umetničkih dela iz poslovne Artoteke Art Parlamenta.

P: Zašto kompanije treba da ojačaju sponu sa umetnošću?

O: Samo motivisan radnik je dobar radnik, a pravljenje okruženja za samomotivaciju je maksimalna mera lidera kompanije. Čoveka je moguće motivisati samo onim što predstavlja vrednost za njega. Otuda se savremene kompanije odlučuju za stvarna umetnička dela na radnom mestu, kroz programe za podršku poslovanju i razvijanje kreativne motivacije. Pored toga, elementi vizuelne umetnosti, boje, motivi, kontrasti, ritam i kompozicija dela, generišu podsvesne i svesne motivišuće efekte na posmatrača i proizvode osećaj prijatnosti, povezanosti i personalizacije okruženja. Koji vizuelni efekti imaju lična i timska značenja za zaposlene i bude osećaj zajedničke vrednosti, sreće i bolje efikasnosti saznajemo kroz intervjue sa zaposlenima, putem upitnika psihološkog koncepta koji pokazuje karakterni senzibilitet.

P: Kako se umetnost može odraziti na menadžment kompanije?

O: Slika u radnom prostoru, kao umetničko delo je svojevrsan komunikacioni kanal sa posmatračem, kompanijska komunikacija sa vlastitim timom, ali i posetiocima, partnerima i klijentima. U segmentu uređenja prostora ona može biti postavljena da pošalje određenu poruku o imidžu, stilu, vrednostima, motivima, solventnosti, luksuzu ili tradicionalnosti, toplini i dobrodošlici, liderstvu ili savremenosti; svakako jednoj o kompanijskoj kulturi. Domaći menadžeri korporativnog sektora nisu neupućeni, naprotiv. Reč je o obrazovanom i kosmopolitskom kadru, koji je slične primere video u inostranstvu. Neretko, posete njihovim kancelarijama, nakon implementacije naših programa, započinju upravo impresijama o prostoru, odabiru slika i pozitivnim utiscima koji dovode do efikasnosti u daljim temama.

P: Koja dela velikih umetnika, iz vašeg iskustva, mogu najbolje da utiču na posmatrače?

O: U Artoteci namenjenoj korporativnom biznisu pričamo o delima savremene umetnosti, mada osim pitanja dostupnosti ne postoji dilema o mogućnosti primene klasičnih dela u našim programima. Reč je o delima koja se direktno predstavljaju tržištu sharing ekonomije, a u biti su ta dela već pozicionirana na internacionalnom umetničkom tržištu i naravno, radi se o autorima koje predstavljaju zvanične galerije, čija dela se nalaze u internacionalnim kolekcijama ili su na neki način pogodan primer za razvoj lokalnog tržišta usled primene karijernog iskustva iz inostranstva. Izvesno je da će u nekom trenutku, poslovna Artoteka uticati na tržičnu inkorporaciju i novih dela i umetnika, što je takođe jedan od gorućih problema lokalnog ambijenta.

P: Šta umetnost može da nauči od biznisa, a biznis od umetnosti?

O: Iskustveno gledano, ljudi iz sveta biznisa mnogo bolje razumeju umetnost i više ih interesuje, nego što umetnici razumeju biznis. Kod nas je prepoznatljivo insitucionalno bavljenje umetnošću, ali sem svetlih pojedinačnih primera, ne vidim neke sistemske iskorake o nadogradnji menadžment znanja i veština u ovoj oblasti. Iz timskog ili individualnog sporta, možemo primeniti neke principe na vođstvo, timski duh, strategiju, a možemo i iz umetnosti. Razvoj umetnosti ili umetničke karijere, može da se unapredi bazičnom primenom konkretnih poslovnih postulata o diversifikaciji, konkurentnosti, partnerkom nastupu, pozicioniranju cene, kanalima plasmana, ali i o upravljanju resursima, pa i talentima i kadrovima. Programi Art Parlamenta se tiču kreativne motivacije, sa zadacima buđenja krativnosti i inovativnosti, ali tu su i učenja prenesena iz procesa nastanka nekog dela, o koncentraciji, komunikaciji, poentiranju. Neretko se filozofija uspeha sastoji od smišljenog upravljanja porukama, rizicima ali i kontrastima, a našim prefinjenim umetničkim metodama mogu doprineti i rešavanju konfikata zasnovanom na podsvesnim vizuelnim efektima.

P: Koji su ciljevi Art Parlamenta i koga okuplja ova inicijativa u Srbiji i u svetu?

O: Obim saradnika Art Parlamenta je širok i, na naše zadovoljstvo, stalno rastući. Naš cilj je dvojak, sa jedne strane da okrepimo lokalno umetničko tržište, a sa druge strane da savremnom umetnošću pomognemo savremnom biznisu. A da bi umetnost i biznis bili parlamentarni u životu korporativnih ljudi, često je potrebno uvesti arbitre drugih profesija kako bi ta dva sveta mogla da ostvare neutralnije spone i argumente. Moji najbliži saradnici su HR i top menadžeri, psiholozi naučnici, nekada dizajneri okruženja, a nekada i feng-šui majstori, dok su sa izvršne strane umetnici, uglavnom slikari i vajari.