Izložba autorke Sanje Sremac pod jednostavnim nazivom "Posuda", intrigantna je za savremenog posmatrača i ljubitelja umetnosti iz više razloga, počev od samog značenja reči koja upućuje nasvima dobro znani predmet. Posuda kao činija, čanak, zdela, najčešće je upotrebni predmet koji čeka da bude popunjen, napunjen, ispunjen sadržajem. I ispražnjen. Kroz istoriju i vekove, posuda je prolazila kroz brojne metamorfoze, menjajući oblike i materijale, u skladu sa svojom namenom - svakodnevnom i simboličkom. U daljoj igri značenja, i čovek je posuda, ispunjena životom, ali i sadržajima, iskustvima i znanjima koje uliva u sebe tokom svog trajanja, pre povratka zemlji.

Posuda je i u radu primenjene umetnice Sanje Sremac višeznačna. U likovnom smislu, od upotrebnog predmeta do skulptoralnog oblika, ona evocira forme iz različitih vremenskih perioda i epoha, od praistorije do savremenog doba. U duhovnom poimanju, prisutna je igraznačenjima, osobito na temu posude srednjevekovlja, kojoj hrišćanstvo daje novu dimenziju. Međutim,Sanja Sremac posudi daje brojna savremena čitanja, uvođenjem recikliranog predmeta i naizgled nespojivih elemenata i formi, navodeći nas na bogat asocijativni doživljaj.

Veštinom izrade i oblikovanja, kao i neočekivanim kompozicionim rešenjima, umetnica zaokupljapažnju posmatrača, navodeći ga da se zainteresuje i tumači. Taj glineni svet, nastao od blata, znalački oblikovan, dekorisan veštim likovnim spletom linija, oblika i boja, giba se i diše pred našim očima.

Zorica Atić,
istoričar umetnosti