CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Terra 23
Digital Art 05
Terra 18
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2008
Noć muzeja 2010
Digital Art 06

Sponzor rubrike
Dela bečkih baroknih majstora u Vojvodini Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageZRENJANIN. U Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, od 19. oktobra do 10. decembra 2016. godine, biće otvorena izložba Gradskog muzeja Subotica pod nazivom "Dela bečkih baroknih majstora u Vojvodini". Autor izložbe je dr Žužana Korhec Pap, slikar restaurator subotičkog Muzeja.Image

Image
Povratak iz Egipta

Prva generacija bečkih baroknih majstora dolazi do izražaja početkom 18. veka. Njihova umetnost se razvija pod uticajem italijanskih i holandskih slikara, a od osnivanja Bečke akademije (1692-1714. i od 1726. do danas) pronalazi sopstveni put izražaja. Na izložbi možemo sresti najveća imena bečkog baroknog slikarstva: Martina Altomontea, Petera Štrudela, Paula Trogera, Feliksa Iva Lajhera, Kremsera Šmita i Huberta Maurera.

Slike sakralne tematike koje su prikazane na ovoj izložbi su prvenstveno vlasništvo rimokatoličke crkve, ali ima i dela iz zbirki muzeja.

Izložba predstavlja ukupno 18 slika visokog umetničkog kvaliteta koje su deo našeg zajedničkog evropskog nasleđa. Među njima su i četiri dela u vlasništvu Narodnog muzeja Zrenjanin: "Sveta Ana", "Oplakivanje Hrista", "Povratak iz Egipta" i "Mučenje svetog Erazma", kao i slike u vlasništvu Župne crkve u Ečki, rad Feliksa Iva Lajhera.


Nastanak baroka (Wikipedia). Osnovne karakteristike baroka se već nalaze u renesansnoj umetnosti Evrope jer je on proširenje i završetak ovog umetničkog pokreta i shvatanja i njenih tendencija. U određenom smislu on je negacija renesanse jer u sebi sadrži komponentu koja proizlazi iz srednjovekovnog hrišćanstva. Ova komponenta se naročito pokazala posle Tridentskog koncila u kome se rešavao problem reformacije. Renesansa je počela da se iscrpljuje i oko 1520. godine nastaje manirizam koji je bio groteskan i bavio se optičkim iluzijama. Nastankom baroka ovaj stav je prevaziđen i prenebregnut. Formulisane su jasne i razumljive misli i program na preporod hrišćanstva i zbog toga se često govori o katoličkoj reformaciji. Jasno formulisani ciljevi su stvorili relativno koncizan jezik koji je nazvan barok. Najznačajniji predstavnik umetničkog pravca od renesanse prelaza ka manirizmu i baroku je neosporno Mikelanđelo Buonaroti.

Slikarstvo baroka (Wikipedia). U baroknom slikarstvu su karakteristične jake boje, snažni svetlosni kontrasti i iluzija dubokog prostora koja se dobija primenom radikalnih perspektivnih rešenja. Tematski preovlađuju sakralne i mitološke kompozicije u kojim se prepliću religiozno patetični zanos i senzualnost nagih aktova. Pejzaži i mrtve prirode postaju samostalne slikarske teme, a u nekim se grafikama postiže savršenstvo likovnog izraza.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

15 Bijenale minijature
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
ZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 7. oktobra do 14. novembra 2019. godine...
NOVI SAD. Festival savremene umetnosti "Dunavski dijalozi 2019" održava se u Apatinu,...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti, u Paviljonu u Tvrđavi, predstavlja od 17....
BEOGRAD. Galerija Radio televizije Srbije predstavlja od 13. februara do 15. marta 2020. slike...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. 100-ta godišnjica smrti slavnog francuskog vajara Ogista...
IK Prometej preporučuje
Vladan Desnica - Pronalazak Athanatika
Vladan Desnica
Pronalazak Athanatika
 
Intervju
Kombinovana tehnika, pesak, zemlja, pepeo, kolaž, višeslojnost, strukture koje imitiraju...
Korina Gubik

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageTERRA, Pogon II, Kikinda. Jul 2007.
    Ovogodišnji učesnici: Masanao Honda (Japan), Brandusescu Delia (Rumunija), Tanya Preminger (Izrael), Kolja Milunović (Srbija) i Marko Ladjušić (Srbija). O Internacionalnom Simpozijumu skulpture TERRA Artmagazin je doneo mnogo kritka, reportaža i…
Knjige i časopisi
  • ImageNajveći deo Gradine broj 17 rešili smo da posvetimo kraju koji je svetski poznat po tome što ne razvezuje čvorove, naprotiv, poznat je po umetnosti vezivanja čvorova. Reklo bi se da Pirot i čitav pirotski kraj…
Intervjui
  • ImageVajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom