CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vlado rancic

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 08
Digital Art 06
Digital Art 09
Noć muzeja 2008
Digital Art 05
Noć muzeja 2009
Digital Art 02

Sponzor rubrike
Stripolis No. 06 - Časopis koji razbija negativne stereotipe o stripu Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageUčesnici: Jimmy Stepanof, William Henne, Akab, Christoph Niemann, Jon Juarez, Sonny Liew, Steven Dhondt, Marc Lizano, Mikkel Christensen, Evandro Alves, Philippe Marcelé, Eleanor Davis, Benoît Peeters, Giorgio Carpinteri, Leonie Bischof, Santiago Carasso, Bastien Quignon, Asaf Hanuka, Zoran Đukanović.Image

Image

Neosporna je činjenica da se koreni stripa mogu potražiti u crtežima pećina iz praistorije, egipatskim papirusima, grčkim vazama, stubovima u Rimu, grafičkim listovima Viliama Hogarta… ali je on u formi kakvoj ga danas poznajemo nastao krajem devetnaestog veka, trajao kroz čitav dvadeseti i sada u dvadeset prvom veku ponovo počeo da menja svoj taktilno-vizuelni identitet prelazeći iz papirnate formre u možda neku sasvim drugu, o čemu će nam svedočiti neka, ne tako daleka, buduća vremena. U svakom slučaju strip je tokom vremena uobličio svoj sopstveni jezik i sintaksu nametnuvši se kao samobitan, samostalan i potpuno zreo oblik umetničkog izražavanja.

Ipak pogrešan stereotip koji vlada kada se pomene reč strip, prisutan je bez obzira na visoke umetničke domete ovog medija.

Časopis "Stripolis" formiran je sa željom da se jedan ovakav oblik verbo-vizuelnog izražavanja pomeri sa ivice ka središtu umetničkog dešavanja i tako razbije već pomenuti stereotip.

Srbija je imala jaku predratnu i posleratnu scenu stripa, a krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina broj strip revija i njihovi tiraži vrtoglavo su rasli, pa se stoga može reći da je ova vrsta izdavaštva odigrala ogromnu ulogu u formiranju mnogih, danas poznatih umetnika kao i na kolektivnu kulturu nacije. Iz tih razloga "Stripolis" je svojim grafičkim izgledom, koji asocira na ta vremena, na indirektan način odao poštu entuzijazmu i zapaženim rezultatima predhodnih generacija koji su delovali na polju stripa.

Iako je očigledno da je nastanak modernog stripa bio vezan za ekspanziju štampe, krajem devetnaestog veka, svest o tome da "Stripolis" nastaje u periodu njene krize, a možda i njenog budućeg izdisaja, nije skrenula sa puta prvobitnu nameru da se časopis rodi baš u ovakvom, štampanom obliku.

Ipak novo vreme omogućilo je i nove oblike komunikacija kakve ranije nisu bile prisutne i moguće. Jedna od tih mogućnosti je uspostava direktnog kontakta sa autorima širom planete. Njihovi različiti pristupi i poimanja stripa učinili su da stranice "Stripolis-a" budu ispunjene najoriginalnijim i do sada neviđenim (na našem tržištu) eksperimentima u jeziku stripa. Treba pomenuti minuciozni grafizam Toka Feča, dobitnika prestižne nagrade fondacije "Kseriks", apstraktne stripove Andreja Molotjua, profesora na "Indiana Univerzitetu", stripove koji su posvećeni ljudima sa hendikepm autorke Juko Šimizu čije ilustracije krase stranice "Nju Jorkera", "Tajma", "Roling Stonsa" i sličnih publikacija... Posmatrajući ove radove dolazi se do zaključka da široko područje jezika stripa još nije dovoljno istraženo, pogotovo ne u pogledu važnosti koju on ima za same stvaraoce, jer mnogi od njih su ovaj jezik iskoristili da bi ispoljili svoje najintimnije emocije ne osvrćući se mnogo na zahteve koje diktiraju tržište i industrija.

U želji da se predstavi istorijski razvoj i trajanje stripa, nekoliko stranica u časopisu posvećeno je Vinzoru Mek Keju, velikanu devete umetnosti, utemeljitelju oniričkog koncepta stripa i koji je u snoviđenjima kroz strip "Dreams of rarebit fiend" anticipirao načelo "psihičkog automatizma". U svakom broju objavljuju se teorijski tekstovi, intervjui i stripovi autora iz Srbije koji su 80-tih sticali publiku u tadašnjim strip magazinima, da bi zatim izgradili svetske karijere, poput Zorana Janjetova, Darka Perovića, Branislava Kerca, Mladena Đurovića ...

Takođe, jedna od misija "Stripolisa", kao i samog stripa uostalom, je da spaja generacije, pa su zastupljeni i autori stasali nakon 2000-te, na novom talasu stripa kod nas.

Interesantna je znatna zastupljenost žena koje se bave stripom. Radovi Nine Bunjevac, Line Hoven, Nikol Klevlu, Ivete Fedorove, Sonje Oliviere, Eugenije Monti karakterišu poentilistička tehnika, pikturalna lepota i koloristička slojevitost, čime doprinose različitosti likovnih poetika i žanrova autorskog stripa na kojem se insistira prilikom uređivanja ovog časopisa.

Jedan od kurioziteta je svakako to, da su svi stripovi donacije autora koji su želeli da ovim gestom pomognu razvoju stripa u našoj državi i regionu. Nakon štampanja, časopis se šalje autorima i svim relevantnijim ljudima iz sveta stripa i na taj način se šire vesti o pozitivnim dešavanji u kulturi naše zemlje.

Tako je u proteklih pet godina "Stripolis" stizao na adrese strip umetnika u većini zemalja američkog kontinenta, od Kanada do Argentine i Meksika, zatim širom Evrope, a onda i na bliskom istoku kao na primer u Iranu... Ovakav način saradnje je ujedno i jedinstven primer kako iz entuzijazma i ljubavi prema devetoj umetnosti, uz minimalna sredstva, iz jedne male sredine može da se pokrene nešto zaista vredno pažnje. Pod pokroviteljstvom Kulturnog Centra Zrenjanina svako godišnje izdanje prati i festival gde se organizovanjem izložbi, neposrednim susretima autora i publike, promocijama izdavačke delatnosti, radionicama gde se edukuju nove generacije mladih ljudi doprinosi svakom aspektu bavljenja stripom u sredini u kojoj je on i do sada imao dugu tradiciju, pohvalnu i uspešnu sadašnjost i po svemu sudeći dobru budućnost.

Urednik časopisa mr. Branko Đukić

Info i naručivanje časopisa: e-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Iz kalendara art događaja
28.09.2018 - 06.01.2019 | 20.00
Percepcije: Žena po meri društva - Grupna izložba
12.10.2018 - 24.12.2018 | 19.00
Ilija Šoškić - Retrospektiva
13.10.2018 - 24.12.2018 | 19.00
Ilija Šoškić - Retrospektiva
26.10.2018 - 31.12.2018 | 19.00
Slike velikih formata - svedočanstva epoha
16.11.2018 - 15.12.2018 | 19.00
Sanja i Milan Radosavljević - Digitalni otisci na platnu

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Galerija Fakulteta likovnih umetnosti predstavlja od 20. februara do 2. marta 2018. ...
GORNJI MILANOVAC. Bijenale se održava od 21. aprila do 30. juna 2018. Na 14. Međunarodnom...
BEOGRAD. Grafički kolektiv predstavlja od 6. do 17. marta 2018. izložbu Barbare Vasić. ...
BEOGRAD. Galerija Lucida predstavlja od 1. do 14. juna 2018. slike Mione Marte Marković (1979,...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Klub - galerija "Izba", Novi Sad. Novembar - decembar 2006...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 1 - 13. februar 2010.
Bojana Knežević, Milica...
Centralna železnička stanica, Oslo (Norveška). 1. oktobar - 26. novembar 2008.
Mali likovni salon, Novi Sad. April 2006.
Vizuelno normiranje preovlađujućih...
Artmagazin i Galerija OUT/AUT (Toronto, Kanada). Maj - jun 2004.
Ova...
Galerija "Tableau", Novi Sad. Jun 2006.
Svaka životinja ima svoju priču,...
Mali likovni salon, Novi Sad. 2 - 23. jun 2010.
Na ovoj izložbi, nevelikom serijom...
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageUz umetnike Fehima Huskovića i Zvonimira Kostića Palanskog, na tekstualnim raskrsnicama zaustaviće vas likovni prilozi i fotografije Bore Vitorca, Hulije Ehabari, Dušana Mitića Cara, Nenada Mlade­novića i Miomira Cvetkovića. Posebnu pažnju obratite na ilu­straciju koju je,…
Intervjui
  • ImageMartin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom