CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Noć muzeja 2012
Terra 26
Dunavski dijalozi 05
Videomedeja 15
Videomedeja 12
Noć muzeja 2014
Digital Art 04

Sponzor rubrike
Stripolis No. 07 - Časopis koji razbija negativne stereotipe o stripu Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageUčesnici: Franco Caprioli, Emmanuel Moynot, Meritxell Ribas, Juan Sáenz Valiente, Thomas Gilbert, Søren Mosdal, Jorge González Varela, Jan Cleijne, Nicolas André, JÔ OLIVEIRA, Fran Krause, Charles Nogier, Joan Cornellà, Bethsabée Fournier, Coquillaud Lilian, Mawil, Xulia Vicente Jiménez, José Parrondo.Image

Image

Neosporna je činjenica da se koreni stripa mogu potražiti u crtežima pećina iz praistorije, egipatskim papirusima, grčkim vazama, stubovima u Rimu, grafičkim listovima Viliama Hogarta… ali je on u formi kakvoj ga danas poznajemo nastao krajem devetnaestog veka, trajao kroz čitav dvadeseti i sada u dvadeset prvom veku ponovo počeo da menja svoj taktilno-vizuelni identitet prelazeći iz papirnate formre u možda neku sasvim drugu, o čemu će nam svedočiti neka, ne tako daleka, buduća vremena. U svakom slučaju strip je tokom vremena uobličio svoj sopstveni jezik i sintaksu nametnuvši se kao samobitan, samostalan i potpuno zreo oblik umetničkog izražavanja.

Ipak pogrešan stereotip koji vlada kada se pomene reč strip, prisutan je bez obzira na visoke umetničke domete ovog medija.

Časopis "Stripolis" formiran je sa željom da se jedan ovakav oblik verbo-vizuelnog izražavanja pomeri sa ivice ka središtu umetničkog dešavanja i tako razbije već pomenuti stereotip.

Srbija je imala jaku predratnu i posleratnu scenu stripa, a krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina broj strip revija i njihovi tiraži vrtoglavo su rasli, pa se stoga može reći da je ova vrsta izdavaštva odigrala ogromnu ulogu u formiranju mnogih, danas poznatih umetnika kao i na kolektivnu kulturu nacije. Iz tih razloga "Stripolis" je svojim grafičkim izgledom, koji asocira na ta vremena, na indirektan način odao poštu entuzijazmu i zapaženim rezultatima predhodnih generacija koji su delovali na polju stripa.

Iako je očigledno da je nastanak modernog stripa bio vezan za ekspanziju štampe, krajem devetnaestog veka, svest o tome da "Stripolis" nastaje u periodu njene krize, a možda i njenog budućeg izdisaja, nije skrenula sa puta prvobitnu nameru da se časopis rodi baš u ovakvom, štampanom obliku.

Ipak novo vreme omogućilo je i nove oblike komunikacija kakve ranije nisu bile prisutne i moguće. Jedna od tih mogućnosti je uspostava direktnog kontakta sa autorima širom planete. Njihovi različiti pristupi i poimanja stripa učinili su da stranice "Stripolis-a" budu ispunjene najoriginalnijim i do sada neviđenim (na našem tržištu) eksperimentima u jeziku stripa. Treba pomenuti minuciozni grafizam Toka Feča, dobitnika prestižne nagrade fondacije "Kseriks", apstraktne stripove Andreja Molotjua, profesora na "Indiana Univerzitetu", stripove koji su posvećeni ljudima sa hendikepm autorke Juko Šimizu čije ilustracije krase stranice "Nju Jorkera", "Tajma", "Roling Stonsa" i sličnih publikacija... Posmatrajući ove radove dolazi se do zaključka da široko područje jezika stripa još nije dovoljno istraženo, pogotovo ne u pogledu važnosti koju on ima za same stvaraoce, jer mnogi od njih su ovaj jezik iskoristili da bi ispoljili svoje najintimnije emocije ne osvrćući se mnogo na zahteve koje diktiraju tržište i industrija.

U želji da se predstavi istorijski razvoj i trajanje stripa, nekoliko stranica u časopisu posvećeno je Vinzoru Mek Keju, velikanu devete umetnosti, utemeljitelju oniričkog koncepta stripa i koji je u snoviđenjima kroz strip "Dreams of rarebit fiend" anticipirao načelo "psihičkog automatizma". U svakom broju objavljuju se teorijski tekstovi, intervjui i stripovi autora iz Srbije koji su 80-tih sticali publiku u tadašnjim strip magazinima, da bi zatim izgradili svetske karijere, poput Zorana Janjetova, Darka Perovića, Branislava Kerca, Mladena Đurovića ...

Takođe, jedna od misija "Stripolisa", kao i samog stripa uostalom, je da spaja generacije, pa su zastupljeni i autori stasali nakon 2000-te, na novom talasu stripa kod nas.

Interesantna je znatna zastupljenost žena koje se bave stripom. Radovi Nine Bunjevac, Line Hoven, Nikol Klevlu, Ivete Fedorove, Sonje Oliviere, Eugenije Monti karakterišu poentilistička tehnika, pikturalna lepota i koloristička slojevitost, čime doprinose različitosti likovnih poetika i žanrova autorskog stripa na kojem se insistira prilikom uređivanja ovog časopisa.

Jedan od kurioziteta je svakako to, da su svi stripovi donacije autora koji su želeli da ovim gestom pomognu razvoju stripa u našoj državi i regionu. Nakon štampanja, časopis se šalje autorima i svim relevantnijim ljudima iz sveta stripa i na taj način se šire vesti o pozitivnim dešavanji u kulturi naše zemlje.

Tako je u proteklih pet godina "Stripolis" stizao na adrese strip umetnika u većini zemalja američkog kontinenta, od Kanada do Argentine i Meksika, zatim širom Evrope, a onda i na bliskom istoku kao na primer u Iranu... Ovakav način saradnje je ujedno i jedinstven primer kako iz entuzijazma i ljubavi prema devetoj umetnosti, uz minimalna sredstva, iz jedne male sredine može da se pokrene nešto zaista vredno pažnje. Pod pokroviteljstvom Kulturnog Centra Zrenjanina svako godišnje izdanje prati i festival gde se organizovanjem izložbi, neposrednim susretima autora i publike, promocijama izdavačke delatnosti, radionicama gde se edukuju nove generacije mladih ljudi doprinosi svakom aspektu bavljenja stripom u sredini u kojoj je on i do sada imao dugu tradiciju, pohvalnu i uspešnu sadašnjost i po svemu sudeći dobru budućnost.

Urednik časopisa mr. Branko Đukić

Info i naručivanje časopisa: e-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Iz kalendara art događaja
17.12.2021 - 31.12.2022 | 20.22
Novosađani biraju - Izložba istoimenog projekta
24.06.2022 - 25.09.2022 | 19.00
Sanja Latinović - Priroda i teme autorkinog performansa
08.07.2022 - 08.10.2022 | 10.00
Stavovi i forme - Grupna izložba
30.08.2022 - 31.10.2022 | 19.00
Branislav Radošević - Slike
01.09.2022 - 29.09.2022 | 12.00
Telo-antitelo - Grupna izložba

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Izložba "Nevidljivo nasilje" biće otvorena 14. februara do 10. aprila 2015. u Kunstferajnu u Salcburgu. Izložba je rezultat saradnje...
Retrospektivna izložba Vojina Bakića "Svetlonosne forme" Muzeja savremene umetnosti u Zagrebu gostuje od 23. januara do 22. februara...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U Muzeju Orsay održava se izložba pod nazivom "Izvan zvezda: Mistični pejzaž od Monea do Kandinskog",...
ČAČAK. Nagradu publike likovne izložbe Memorijala Nadežde Petrović, koju svake druge godine organizuje Umetnička galerija u Čačku, dobili su...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. 100-ta godišnjica smrti slavnog francuskog vajara Ogista Rodena obeležena je u Parizu prigodnom izložbom u...
videomedeja
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Art magazin podrzava Ministarstvo kulture Republike Srbije

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U periodu od 21. juna do 23. oktobra 2017. Centar Pompidu...
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
Knjige o umetnosti
Rasko Radovic - Sistemi forme u umetnostima prvih civilizacija i Grcke
Raško Radović
Sistemi forme u umetnostima prvih civilizacija i Grčke
 
Intervju
Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju...
Danijel Babić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePo čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona važna? Koji je karakter ovakvih muzejskih operacija? Zašto su vremenske odrednice izgubile krutu ograničenost u ogledalu ritmovane postavke, po…
Knjige i časopisi
  • ImageJednog jutra začule su se trube i zurle. Bilo je to letnje jutro pre toliko godina da izgleda da se nikad nije ni dogodilo. Zapravo, možda to baš i nisu bile trube i zurle ali sigurno,…
Intervjui
  • ImageKao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati slikar. Tada joj je, kako bi dokazao "ozbiljnost svoje namere", pokazao i školski crtež rađen olovkom u boji. Da majku ne bi…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2022. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom