CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 18
Noć muzeja 2009
Digital Art 05
Terra 26
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2014
Digatal Art 01

Stripolis No. 08 - Časopis koji razbija negativne stereotipe o stripu Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageUčesnici: Gregory Benton, Inne Haine, Sebastian Lörscher, Tillie Walden, Tobias Schalken, Nylso chez Christiane Boy, Pierre Place, Jérôme Anfré, Gwen Tomahavk, Guillaume Trouillard, Olga Posukh, Jelena Vasiljević, Jana Vasiljević, Ivica Stevanović, Ulli Lust, Yannick Corboz, Philippe Gillot.Image

Image

Neosporna je činjenica da se koreni stripa mogu potražiti u crtežima pećina iz praistorije, egipatskim papirusima, grčkim vazama, stubovima u Rimu, grafičkim listovima Viliama Hogarta… ali je on u formi kakvoj ga danas poznajemo nastao krajem devetnaestog veka, trajao kroz čitav dvadeseti i sada u dvadeset prvom veku ponovo počeo da menja svoj taktilno-vizuelni identitet prelazeći iz papirnate formre u možda neku sasvim drugu, o čemu će nam svedočiti neka, ne tako daleka, buduća vremena. U svakom slučaju strip je tokom vremena uobličio svoj sopstveni jezik i sintaksu nametnuvši se kao samobitan, samostalan i potpuno zreo oblik umetničkog izražavanja.

Ipak pogrešan stereotip koji vlada kada se pomene reč strip, prisutan je bez obzira na visoke umetničke domete ovog medija.

Časopis "Stripolis" formiran je sa željom da se jedan ovakav oblik verbo-vizuelnog izražavanja pomeri sa ivice ka središtu umetničkog dešavanja i tako razbije već pomenuti stereotip.

Srbija je imala jaku predratnu i posleratnu scenu stripa, a krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina broj strip revija i njihovi tiraži vrtoglavo su rasli, pa se stoga može reći da je ova vrsta izdavaštva odigrala ogromnu ulogu u formiranju mnogih, danas poznatih umetnika kao i na kolektivnu kulturu nacije. Iz tih razloga "Stripolis" je svojim grafičkim izgledom, koji asocira na ta vremena, na indirektan način odao poštu entuzijazmu i zapaženim rezultatima predhodnih generacija koji su delovali na polju stripa.

Iako je očigledno da je nastanak modernog stripa bio vezan za ekspanziju štampe, krajem devetnaestog veka, svest o tome da "Stripolis" nastaje u periodu njene krize, a možda i njenog budućeg izdisaja, nije skrenula sa puta prvobitnu nameru da se časopis rodi baš u ovakvom, štampanom obliku.

Ipak novo vreme omogućilo je i nove oblike komunikacija kakve ranije nisu bile prisutne i moguće. Jedna od tih mogućnosti je uspostava direktnog kontakta sa autorima širom planete. Njihovi različiti pristupi i poimanja stripa učinili su da stranice "Stripolis-a" budu ispunjene najoriginalnijim i do sada neviđenim (na našem tržištu) eksperimentima u jeziku stripa. Treba pomenuti minuciozni grafizam Toka Feča, dobitnika prestižne nagrade fondacije "Kseriks", apstraktne stripove Andreja Molotjua, profesora na "Indiana Univerzitetu", stripove koji su posvećeni ljudima sa hendikepm autorke Juko Šimizu čije ilustracije krase stranice "Nju Jorkera", "Tajma", "Roling Stonsa" i sličnih publikacija... Posmatrajući ove radove dolazi se do zaključka da široko područje jezika stripa još nije dovoljno istraženo, pogotovo ne u pogledu važnosti koju on ima za same stvaraoce, jer mnogi od njih su ovaj jezik iskoristili da bi ispoljili svoje najintimnije emocije ne osvrćući se mnogo na zahteve koje diktiraju tržište i industrija.

U želji da se predstavi istorijski razvoj i trajanje stripa, nekoliko stranica u časopisu posvećeno je Vinzoru Mek Keju, velikanu devete umetnosti, utemeljitelju oniričkog koncepta stripa i koji je u snoviđenjima kroz strip "Dreams of rarebit fiend" anticipirao načelo "psihičkog automatizma". U svakom broju objavljuju se teorijski tekstovi, intervjui i stripovi autora iz Srbije koji su 80-tih sticali publiku u tadašnjim strip magazinima, da bi zatim izgradili svetske karijere, poput Zorana Janjetova, Darka Perovića, Branislava Kerca, Mladena Đurovića ...

Takođe, jedna od misija "Stripolisa", kao i samog stripa uostalom, je da spaja generacije, pa su zastupljeni i autori stasali nakon 2000-te, na novom talasu stripa kod nas.

Interesantna je znatna zastupljenost žena koje se bave stripom. Radovi Nine Bunjevac, Line Hoven, Nikol Klevlu, Ivete Fedorove, Sonje Oliviere, Eugenije Monti karakterišu poentilistička tehnika, pikturalna lepota i koloristička slojevitost, čime doprinose različitosti likovnih poetika i žanrova autorskog stripa na kojem se insistira prilikom uređivanja ovog časopisa.

Jedan od kurioziteta je svakako to, da su svi stripovi donacije autora koji su želeli da ovim gestom pomognu razvoju stripa u našoj državi i regionu. Nakon štampanja, časopis se šalje autorima i svim relevantnijim ljudima iz sveta stripa i na taj način se šire vesti o pozitivnim dešavanji u kulturi naše zemlje.

Tako je u proteklih pet godina "Stripolis" stizao na adrese strip umetnika u većini zemalja američkog kontinenta, od Kanada do Argentine i Meksika, zatim širom Evrope, a onda i na bliskom istoku kao na primer u Iranu... Ovakav način saradnje je ujedno i jedinstven primer kako iz entuzijazma i ljubavi prema devetoj umetnosti, uz minimalna sredstva, iz jedne male sredine može da se pokrene nešto zaista vredno pažnje. Pod pokroviteljstvom Kulturnog Centra Zrenjanina svako godišnje izdanje prati i festival gde se organizovanjem izložbi, neposrednim susretima autora i publike, promocijama izdavačke delatnosti, radionicama gde se edukuju nove generacije mladih ljudi doprinosi svakom aspektu bavljenja stripom u sredini u kojoj je on i do sada imao dugu tradiciju, pohvalnu i uspešnu sadašnjost i po svemu sudeći dobru budućnost.

Urednik časopisa mr. Branko Đukić

Info i naručivanje časopisa: e-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2017
Iz kalendara art događaja
22.12.2017 - 31.12.2018 | 20.30
Galerija Matice srpske - Nova stalna postavka
12.01.2018 - 12.03.2018 | 19.00
Američki pop art
19.01.2018 - 19.03.2018 | 19.00
Irena Kelečević - Site-specific intervencija
06.02.2018 - 24.02.2018 | 19.00
CO-create - Videti sebe u delu drugoga
08.02.2018 - 26.02.2018 | 19.00
Biserka Petrović i Sonja Šurbatović - Slike

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Izložba Bonjour l’Europe: Primeri intimizma i privatnosti hrvatskog modernizma iz...
BEOGRAD. Galerija PRO3OR predstavlja od 23. maja do 6. juna 2017. slike Jagode Mićović (1984)....
NOVI SAD. Mali likovni salon Kulturnog centra Novog Sada predstavlja od 27. februara do 11. marta...
Fondacija "Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture" u cilju uspostavljanja ...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 15 - 27. septembar 2008.
Borislav Nikolić (1978, Novi Sad)....
Galerija SULUV.a, Novi Sad. 19. april - 1. maj 2010.
Jedan od nekoliko upravo...
Galerija tapiserija "Boško Petrović", Petrovaradinska tvrđava. 14. april - 12....
Mali likovni salon, Novi Sad. 2 - 23. jun 2010.
Na ovoj izložbi, nevelikom serijom...
Narodni muzej, Zrenjanin. 23. jun - 23. jul 2009.
Martin Jonas (1924 - 1996) je jedan...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1998.
Slike Margarete Stanojlović iz ciklusa...
Savremena galerija, Zrenjanin. 25. januar - 5. februar 2010.
Izložbom je obuhvaćen...
Reportaže
  • ImagePančevo. Maj - jul 2004.
    U pravom smislu reči svetska i idejno sveža postavka 11. bijenala vizuelnih umetnosti koja se u Pančevu odvija u deset različitih prostora, okupila je na temu "Vrednosti" preko devedeset umetnika među…
Knjige i časopisi
  • ImageDa li je Staljin bio najznačajniji produkt ruske umetničke avangarde da li su koncentracioni logori dosledni zaključak tradicionalne evropske umet nosti...? U danas već klasičnoj studiji Teorija avangarde, italijanski filozof Renato Pođioli zastupa mišljnje da avangardizam…
Intervjui
  • ImageNovosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i Dunava stvarajući grafike koje su svet za sebe, autonomne, misaone i vizuelne u jedinstvenoj celini. No, iskušavaju našu krhku logiku i…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom