CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 04
Terra 18
Digital Art 05
Digital Art 09
Noć muzeja 2011
Digital Art 06
Noć muzeja 2007

Sponzor rubrike
Ljubomir Vučinić - Slike i crteži u Galeriji Rajka Mamuzića Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageNOVI SAD. Galerija likovne umetnosti Poklon zbirka Rajka Mamzizća predstavlja od 23. oktobra do 10. novembra 2016. slike i crteže Ljubomira Vučinića (1956). Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završio je osnovne i magistarske studije grafike. Od 2005. godine na istoj instituciji u zvanju vanrednog profesora za oblast crtež. "Slikarev priziv baroka nije nasilan i nelogičan jer proističe iz njegovog postupka slikanja, iz potrebe da se ostvari estetika pikturalnog obilja." (Sava Stepanov)Image

Image

Na novim slikama Ljubomira Vučinića sve je u zamahu; dominiraju dinamična gestualnost, intenzivne boje i uzbudljiv kolorit, vibratno pulsiranje materije... Površina slike je "puna", bogata,  uzbudljiva, povrh svega taktilna. Na prvi pogled te slike su usmerene ka aktiviranju posmatračevih emocija izazvanih aktuelnim zbivanjima... No, umetnikovi rani crteži iz osamdesetih godina proteklog veka (ponovo prezentovani na ovoj izložbi) upozoravaju nas da je taj ekspresionistički senzibilitet već elaboriran u Vučinićevom opusu, te da ga je iz današnje vizure moguće prepoznati kao svojevrsnu inicijativu za nastajanje ciklusa slika prezentovanih u Galeriji savremene likovne umetnosti – poklon zbirci Rajko Mamuzić, oktobra 2016-te. Kako mi danas živimo u okruženju globalne nesigurnosti i neemocionalnosti – te Vučinićeve ekspresionističke ambicije su znatno ozbiljnije: on prevazilazi vlastitu subjektivističku uzbuđenost nastojeći da svesno ovlada slikom i svim njenim karakteristikama – kako bi autentičnim ekspresionističkim načinom dosegao pikturalnu dinamiku koja je "usaglašena" sa modelom današnjeg sveta. A u tom svetu, svedoci smo, bez obzira na sve čovekove progresivne domete, stvari se (pre)često otimaju kontroli te zbog toga dolazi do brojnih turbulentnih zbivanja, do čovekove napetosti, anksioznosti, alijenacije, nesigurnosti... U takvim okolnostima slikar Ljubomir Vučinić ostvaruje jedno potentno slikarstvo apstrakcije, do slike koja funkcioniše svojom plastičkom i duhovnom ukupnošću, te oslobođenom pikturalnom energijom i snažnom estetskom napomenom sa "isceliteljskim" dejstvom.

U Vučinićevoj apstrakciji ispoljena je svest o temeljnim karakteristikama estetike i filozofije slike, o novom položaju i smislu slikarstva koje je, u sistemu aktuelne globalne vizuelnosti, valjda još jedino sposobno da zadovolji humanitatis principia artis,  te da nam predoči moguć modus življenja i delanja. Jasno je da je ovaj ciklus slika konfrontiran aktuelnim i prevladavajućim informacijskim slikama koje nas uveravaju u realnost, ali i u virtuelni karakter sveta na čiju se brutalnost, sve nemoćniji - navikavamo. Svojim novim slikama Ljubomir Vučinić ne želi da podupre ovovremensku instantnu vizuelnost karakterističnu za duh tehnologizirane "ikonosfere" u kojoj egzistiramo tokom ovih još uvek uvodnih decenija XXI veka. Umetnik bi da sačuva zasebnost slike/slikarstva koje poseduje vlastitu ontologiju i filozofiju, estetiku i etiku, što ga promoviše u spontanog nastavljača nekih stavova iz dalje i bliže istorije slikarstva – prvenstveno barokno bogate i dinamične  kompozicije; Moneovih pozno impresionističkih i skoro apstraktnih kompozicija inspirisanih lokvanjima iz jezera na umetnikovom imanju u Živerniju; reskošću najrazličitijih ekspresionizama karakterističnih u umetnosti proteklog XX veka od nordijskog ekspresionističkog obrasca jednog Noldea s početka tog stoleća, preko nemačkih ekspresionističkih koncepata Kirhnera i Šmit-Rotlufa iz vremena Velikog rata, pa sve do konjovićevskog slikarstva "gesta i akcije" iz sedamdesetih godina i subjektivistički oslobođenog (neo)ekspresionizma postmodernističke "nove slike" iz umetnosti osamdesetih u kojoj je i sam bio zapaženi akter... Ta korelacija najnovijih slika iz Vučinićeve radionice sa uglednim primerima iz istorije slikarstva, upućuje nas na činjenicu da ovaj umetnik današnjem svetu pristupa kompleksnom likovnom mišlju, sublimno i sintetički, kako bi u svojoj slici dosegao duh vremena još uvek aktuelne prekretnice vekova, u kojoj sam deluje tokom čitavog dosadašnjeg svog stvaralaštva od početka osamdesetih godina prošlog stoleća do danas. U tom smislu, treba posmatrati i jednu neuobičajenost na ovoj izložbi u Galeriji savremene likovne umetnosti – poklon zbirke Rajko Mamuzić. Naime, Vučinić je jednu svoju sliku uneo u galerijsko-muzejsku stalnu postavku među dela jugoslovenskih umetnika XX veka (Edo Murtić, Petar Omčikus, Boško Petrović...) naglašavajući i proveravajući svoju svest o pripadništvu kontinuitetnom procesu u našoj umetnosti, o čemu uostalom govori i napomena u naslovu izložbe o savremenosti i vanvremenosti (Contemporary – Atemporal).

Vučinićevo shvatanje našeg doba zasnovano je na uočenom stanju kontradiktornosti. U njegovoj slici sve je zasnovano na ritmovanim konfrontacijama bojenih fleka, na promenama pravca rasprostiranja bojenih masa, na neočekivanoj i neuobičajenoj komplementarnosti, na različito usmeravanim i sukobljavanim potezima, na zanemarenim kompozicionim postavkama... Zbog toga je Vučinić u ovoj apstrakciji ostvario određenu delotvornu dihotomnost, sretno iznalazeći delotvorne relacije sa baroknim slikarstvom i džez muzikom. Ta neočekivana veza sa dve vrste umetnosti (likovna umetnost, muzika) iz dve različite vremenske epohe, u ovom slučaju  ima smisla – jer odslikava vreme u kome živimo, odista prepuno kontroverzi.

Slikarev priziv baroka nije nasilan i nelogičan jer proističe iz njegovog postupka slikanja, iz potrebe da se ostvari estetika pikturalnog obilja, da se naglase odnosi svetla i tame, da se snažnom gestikulacijom i dinamikom pokreta ostvari dramatika, das se dospe do svojevrsne patetike. Te osobenosti su, na svoj način, imanentne baroknom slikarstvu iz vremena kraja XVII i prve polovine XVIII veka. Taj istorijski period je moguće uporediti sa našim današnjim svetom – jer je to doba napretka nauke (matematika, astronoimija, fizika) koja tada otkriva da je svet veći i raznovrsniji nego što se do tada zamišljalo. Nastupilo je vreme promena i dinamizma, tako različitog od mirnoće renesanse i nesigurnosti manirizma, što se itekako odrazilo u slikarstvu... S druge strane bliskost Vučinićevog slikarskog koncepta sa džezom, vidljiva je u aproprijaciji i primeni osnovnih muzičkih postupaka (sinkopa, vibrato, karakterističan takt 4/4, improvizacija, varijacija, ritmička struktura) u vlastitoj pikturalnoj koncepciji. Brze i permanentne promene, smenjivanje brojnih karakterističnih elemenata u džez kompozicijama, imaju svoj ekvivalent u Vučinićevoj slici. Inspirisan fenomenom džeza slikar je dospeo do hromatskih i ritmičkih inprovizacija, do zasebne vibrantnosti svakog bojenog polja, do razigranih kompozicijskih rešenja.

Takođe, očigledno je da su Ljubomiru Vučiniću, prilikom slikanja ove ekspresionističke serije velikih slika, odista godile reminiscencije na primere iz istorije umetnosti. Zapravo, svoje intuitivne reakcije na iskustva predhodnika iz različitih perioda svetske istorije Vučinić je – na ovaj ili onaj način – primerio situacijama našeg današnjeg sveta. U tim i takvim okolnostima njegova ekspresionistička i apstrakcijska slika ispoljava jednu zasebnu osećajnost, jedan umetnički personalitet i jedno osbeno viđenje sveta slike.  Određenu specifičnost predstavlja i utisak da u ovim slikama koncipiranim i realizovanim na pricipima apstrakcijske oslobođenosti od motiva - postoji čudna prizornost koja izmiče razložnoj definiciji. Ovde se  niikako ne radi o mimetičkoj interpretaciji viđene stvarnosti. Taj nedefinisan utisak o prizoru egzistira na nivou svojevrsne asocijacije u dobro organizovanoj slici prostora te vizuelno-likovnim sklopovima bliskim predstavama prirode. Tačnije, umetnik do prizora nije dospeo planski, koncepcijski, još manje uobičajenim postupkom redukcije viđenog sveta na putu ka apstrakciji... Utisak prizornosti oformila je slika sama; ona je proistekla iz njene plastičke strukture, iz rasporeda bojenih formi, iz odnosa kontrastnih partija, iz gestualne linearnosti, iz autentične slikarske estetike, etike i kulture; samosazdan je dinamičnim, zbirnim i kružnim kretanjem svih učestvujućih likovnih elemenata. A upravo je ta Vučinićeva pikturalna dinamika prizvala ideju dijalektičkog ustrojstva sveta, pretvarajući sliku u mogući modus vivendi, u sugestivni model čovekove egzistencije danas i ovde.

Sava Stepanov

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Lepa i specifična izložba pod nazivom "Dega, ples...
KIKINDA. Muzej Terra, autorski projekat Slobodana Kojića, biće svečano otvoren 5. decembra 2017....
BEOGRAD. Tradicionalna manifestacija Noć muzeja će, 15. put, biti održana 19. maja 2018, a ...
NIŠ. Izložba "Mladi 2018" biće odtvorena 30. maja 2018. u Galeriji Filip Moris...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Galerija "Podrum", Novi Sad. 29. april - 15. maj 2009.
Transparentne forme...
Galerija savremene umetnosti (Paviljon u Tvrđavi), Niš. 29. mart - 10. april 2011.
Galerija "Podrum", Novi Sad. Mart 2006.
Izložbom digitalnih printova pod...
Mali likovni salon, Novi Sad. 8 - 27. april 2009.
Najnoviji opus, koji Jelena...
Centar za likovnu i primenjenu umetnost "Terra", Kikinda. 6. jul - 1. avgust...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 6. avgust - 4. septembar 2011.
"Iskorak...
Mali likovni salon, Novi Sad. Jun 2006.
U ovoj izložbenoj postavci Dobrivoj Rajić...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji nude pariski muzeji i galerije izdvojićemo nekoliko izložbi koje ostavljaju dubok i specifičan utisak: Albert Marquet
Knjige i časopisi
  • ImageNarodna biblioteka Srbije u saradnji sa "Plavim jahačem" i "Novim magazinom" objavila je knjigu "Kad Marina Abramović umre" Džejmsa Vestkota, biografiju svetske zvezde performansa. Recenzent srpskog izdanja Miško Šuvaković rekao je da je detaljna biografija nastala…
Intervjui
  • ImageVajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom 35. internacionalnom simpozijumu "Terra" prvi put upustio u rad s glinom. Pariz mu je zanimljiv zato što ljudi tamo…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom