CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
svet digitalne umetnosti 300 programa

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Noć muzeja 2014
Noć muzeja 2013
Videomedeja 16
Terra 17
Dunavski dijalozi 06
Noć muzeja 2020
Videomedeja 22

Sponzor rubrike
Ljubomir Vučinić - Slike i crteži u Galeriji Rajka Mamuzića Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageNOVI SAD. Galerija likovne umetnosti Poklon zbirka Rajka Mamzizća predstavlja od 23. oktobra do 10. novembra 2016. slike i crteže Ljubomira Vučinića (1956). Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završio je osnovne i magistarske studije grafike. Od 2005. godine na istoj instituciji u zvanju vanrednog profesora za oblast crtež. "Slikarev priziv baroka nije nasilan i nelogičan jer proističe iz njegovog postupka slikanja, iz potrebe da se ostvari estetika pikturalnog obilja." (Sava Stepanov)Image

Image

Na novim slikama Ljubomira Vučinića sve je u zamahu; dominiraju dinamična gestualnost, intenzivne boje i uzbudljiv kolorit, vibratno pulsiranje materije... Površina slike je "puna", bogata,  uzbudljiva, povrh svega taktilna. Na prvi pogled te slike su usmerene ka aktiviranju posmatračevih emocija izazvanih aktuelnim zbivanjima... No, umetnikovi rani crteži iz osamdesetih godina proteklog veka (ponovo prezentovani na ovoj izložbi) upozoravaju nas da je taj ekspresionistički senzibilitet već elaboriran u Vučinićevom opusu, te da ga je iz današnje vizure moguće prepoznati kao svojevrsnu inicijativu za nastajanje ciklusa slika prezentovanih u Galeriji savremene likovne umetnosti – poklon zbirci Rajko Mamuzić, oktobra 2016-te. Kako mi danas živimo u okruženju globalne nesigurnosti i neemocionalnosti – te Vučinićeve ekspresionističke ambicije su znatno ozbiljnije: on prevazilazi vlastitu subjektivističku uzbuđenost nastojeći da svesno ovlada slikom i svim njenim karakteristikama – kako bi autentičnim ekspresionističkim načinom dosegao pikturalnu dinamiku koja je "usaglašena" sa modelom današnjeg sveta. A u tom svetu, svedoci smo, bez obzira na sve čovekove progresivne domete, stvari se (pre)često otimaju kontroli te zbog toga dolazi do brojnih turbulentnih zbivanja, do čovekove napetosti, anksioznosti, alijenacije, nesigurnosti... U takvim okolnostima slikar Ljubomir Vučinić ostvaruje jedno potentno slikarstvo apstrakcije, do slike koja funkcioniše svojom plastičkom i duhovnom ukupnošću, te oslobođenom pikturalnom energijom i snažnom estetskom napomenom sa "isceliteljskim" dejstvom.

U Vučinićevoj apstrakciji ispoljena je svest o temeljnim karakteristikama estetike i filozofije slike, o novom položaju i smislu slikarstva koje je, u sistemu aktuelne globalne vizuelnosti, valjda još jedino sposobno da zadovolji humanitatis principia artis,  te da nam predoči moguć modus življenja i delanja. Jasno je da je ovaj ciklus slika konfrontiran aktuelnim i prevladavajućim informacijskim slikama koje nas uveravaju u realnost, ali i u virtuelni karakter sveta na čiju se brutalnost, sve nemoćniji - navikavamo. Svojim novim slikama Ljubomir Vučinić ne želi da podupre ovovremensku instantnu vizuelnost karakterističnu za duh tehnologizirane "ikonosfere" u kojoj egzistiramo tokom ovih još uvek uvodnih decenija XXI veka. Umetnik bi da sačuva zasebnost slike/slikarstva koje poseduje vlastitu ontologiju i filozofiju, estetiku i etiku, što ga promoviše u spontanog nastavljača nekih stavova iz dalje i bliže istorije slikarstva – prvenstveno barokno bogate i dinamične  kompozicije; Moneovih pozno impresionističkih i skoro apstraktnih kompozicija inspirisanih lokvanjima iz jezera na umetnikovom imanju u Živerniju; reskošću najrazličitijih ekspresionizama karakterističnih u umetnosti proteklog XX veka od nordijskog ekspresionističkog obrasca jednog Noldea s početka tog stoleća, preko nemačkih ekspresionističkih koncepata Kirhnera i Šmit-Rotlufa iz vremena Velikog rata, pa sve do konjovićevskog slikarstva "gesta i akcije" iz sedamdesetih godina i subjektivistički oslobođenog (neo)ekspresionizma postmodernističke "nove slike" iz umetnosti osamdesetih u kojoj je i sam bio zapaženi akter... Ta korelacija najnovijih slika iz Vučinićeve radionice sa uglednim primerima iz istorije slikarstva, upućuje nas na činjenicu da ovaj umetnik današnjem svetu pristupa kompleksnom likovnom mišlju, sublimno i sintetički, kako bi u svojoj slici dosegao duh vremena još uvek aktuelne prekretnice vekova, u kojoj sam deluje tokom čitavog dosadašnjeg svog stvaralaštva od početka osamdesetih godina prošlog stoleća do danas. U tom smislu, treba posmatrati i jednu neuobičajenost na ovoj izložbi u Galeriji savremene likovne umetnosti – poklon zbirke Rajko Mamuzić. Naime, Vučinić je jednu svoju sliku uneo u galerijsko-muzejsku stalnu postavku među dela jugoslovenskih umetnika XX veka (Edo Murtić, Petar Omčikus, Boško Petrović...) naglašavajući i proveravajući svoju svest o pripadništvu kontinuitetnom procesu u našoj umetnosti, o čemu uostalom govori i napomena u naslovu izložbe o savremenosti i vanvremenosti (Contemporary – Atemporal).

Vučinićevo shvatanje našeg doba zasnovano je na uočenom stanju kontradiktornosti. U njegovoj slici sve je zasnovano na ritmovanim konfrontacijama bojenih fleka, na promenama pravca rasprostiranja bojenih masa, na neočekivanoj i neuobičajenoj komplementarnosti, na različito usmeravanim i sukobljavanim potezima, na zanemarenim kompozicionim postavkama... Zbog toga je Vučinić u ovoj apstrakciji ostvario određenu delotvornu dihotomnost, sretno iznalazeći delotvorne relacije sa baroknim slikarstvom i džez muzikom. Ta neočekivana veza sa dve vrste umetnosti (likovna umetnost, muzika) iz dve različite vremenske epohe, u ovom slučaju  ima smisla – jer odslikava vreme u kome živimo, odista prepuno kontroverzi.

Slikarev priziv baroka nije nasilan i nelogičan jer proističe iz njegovog postupka slikanja, iz potrebe da se ostvari estetika pikturalnog obilja, da se naglase odnosi svetla i tame, da se snažnom gestikulacijom i dinamikom pokreta ostvari dramatika, das se dospe do svojevrsne patetike. Te osobenosti su, na svoj način, imanentne baroknom slikarstvu iz vremena kraja XVII i prve polovine XVIII veka. Taj istorijski period je moguće uporediti sa našim današnjim svetom – jer je to doba napretka nauke (matematika, astronoimija, fizika) koja tada otkriva da je svet veći i raznovrsniji nego što se do tada zamišljalo. Nastupilo je vreme promena i dinamizma, tako različitog od mirnoće renesanse i nesigurnosti manirizma, što se itekako odrazilo u slikarstvu... S druge strane bliskost Vučinićevog slikarskog koncepta sa džezom, vidljiva je u aproprijaciji i primeni osnovnih muzičkih postupaka (sinkopa, vibrato, karakterističan takt 4/4, improvizacija, varijacija, ritmička struktura) u vlastitoj pikturalnoj koncepciji. Brze i permanentne promene, smenjivanje brojnih karakterističnih elemenata u džez kompozicijama, imaju svoj ekvivalent u Vučinićevoj slici. Inspirisan fenomenom džeza slikar je dospeo do hromatskih i ritmičkih inprovizacija, do zasebne vibrantnosti svakog bojenog polja, do razigranih kompozicijskih rešenja.

Takođe, očigledno je da su Ljubomiru Vučiniću, prilikom slikanja ove ekspresionističke serije velikih slika, odista godile reminiscencije na primere iz istorije umetnosti. Zapravo, svoje intuitivne reakcije na iskustva predhodnika iz različitih perioda svetske istorije Vučinić je – na ovaj ili onaj način – primerio situacijama našeg današnjeg sveta. U tim i takvim okolnostima njegova ekspresionistička i apstrakcijska slika ispoljava jednu zasebnu osećajnost, jedan umetnički personalitet i jedno osbeno viđenje sveta slike.  Određenu specifičnost predstavlja i utisak da u ovim slikama koncipiranim i realizovanim na pricipima apstrakcijske oslobođenosti od motiva - postoji čudna prizornost koja izmiče razložnoj definiciji. Ovde se  niikako ne radi o mimetičkoj interpretaciji viđene stvarnosti. Taj nedefinisan utisak o prizoru egzistira na nivou svojevrsne asocijacije u dobro organizovanoj slici prostora te vizuelno-likovnim sklopovima bliskim predstavama prirode. Tačnije, umetnik do prizora nije dospeo planski, koncepcijski, još manje uobičajenim postupkom redukcije viđenog sveta na putu ka apstrakciji... Utisak prizornosti oformila je slika sama; ona je proistekla iz njene plastičke strukture, iz rasporeda bojenih formi, iz odnosa kontrastnih partija, iz gestualne linearnosti, iz autentične slikarske estetike, etike i kulture; samosazdan je dinamičnim, zbirnim i kružnim kretanjem svih učestvujućih likovnih elemenata. A upravo je ta Vučinićeva pikturalna dinamika prizvala ideju dijalektičkog ustrojstva sveta, pretvarajući sliku u mogući modus vivendi, u sugestivni model čovekove egzistencije danas i ovde.

Sava Stepanov

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost u Srbiji na danasnji dan

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Izložba povodom jubileja, koja je otvorena 22. novembra 2019. u galerijskim prostorima ULUS-a: Umetničkom paviljonu "Cvijeta...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš predstavlja od 5. do 30. marta 2024, u prostoru Oficirski dom, Međunarodno bijenale...
NOVI SAD. 24. Međunarodni video festival Videomedeja u produkciji i organizaciji Udruženja za video umetnost Videomedeja održaće se u periodu od...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš, u prostoru Paviljon u Tvrđavi, predstavlja od 5. do 24. oktobra 2021. izložbu...
NOVI SAD. "Ostati i stvarati bezimen u svojoj enklavi znači živeti jednu vrstu podviga." Mali likovni salon Kulturnog centra Novog Sada...
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog 2021. godine obeležava veliki jubilej, 60 godina od ...
PARRIZ / CACHAN. Specijalno za Art magazin. Izložba srpskog slikara Cileta Marinkovića otvorena je...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Galerija Dina Vierny priredila je izložbu povodom obeležavanja...
Knjige o umetnosti
Milan Djordjevic - Subverzija i isceljenje. Umetnost Andreja Tisme
Milan Đorđević
Subverzija i isceljenje. Umetnost Andreja Tišme
 
Intervju
Milorad Mića Mihajlović, jedan od najzaslužnijih novosadskih slikara, rođen je u Kraljevu 1936....
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija škola arhitekture, dizajna i umetnosti 20. veka. Vasilij Кandinski, Pol Кle, Pit Modrijan, Lajonel Fajninger, Laslo  Moholji Nađ, ...
Knjige i časopisi
Knjiga Nataše Teofilović "Umetnost pokreta u prostoru praznine" višestruko je korisna za studente kompjuterske grafike i animacije i uopšte, ljubitelje digitalne umetnosti. Bez suvišnih reči objašnjeno...
Intervju
Ako želite da upoznate autentičnu umetničku ličnost u Novom Sadu, od srca preporučujemo susret sa Milicom Mrđa Kuzmanov. Kulturnu i likovnu scenu grada Milica nesumnjivo čini raskošnijom i bogatijom, a koliki je njen stvarni doprinos ukupnoj...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom