U jednom od tekstova za katalog ove izložbe Ljiljana Ćinkul kaže: "Kako je reč o grafičaru koji je 60-ih, 70-ih pa i 80-ih godina 20. veka predstavljao markantnu umetničku pojavu bez koje danas nije moguće pisati istoriju savremene grafike u Srbiji i eks Jugoslaviji, ovom postavkom se, isto tako, podseća javnost na jedan nezaobilazan stvaralački opus. [...] Ovom novom postavkom nastavlja se rezimiranje njegovih različitih vremenskih i poetskih segmenata. Likovni fokus Halila Tikveše obeležen je estetikom erotskog i senzualnog koje potencira dominantnu čulnost ženske telesnosti u svetu nalik čudesnom Vrtu uživanja. U aluzivnoj antropomorfnosti trabakule, čestom motivu Tikvešinih grafika, koncentrisana je energija i strast, nostalgija i melanholija, iskrena emocija i tišina muzičke fraze, atmosfera tajne ljubavne pustolovine i hedonizam putenog tela, iskonska čežnja i nepatvorenost uzvišenog, meditativna usamljenost i ćutanje, senke stvari i bića u njihovoj tišini i polifoniji senzacija, prisno i udobno raspolaganje Pustinjom vremena, stanje Pejzaža i fokus Utočišta, pojam Naročitog vremena i esencija Svečanog trenutka ..."

Halil Tikveša je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1961. i magistrirao 1964. godine. Od 1976. do odlaska u penziju (2000. godine) radio je kao profesor za predmet grafika-crtanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2013. godine je u statusu profesora emeritusa Univerziteta u Novom Sadu.

Izlaže od 1962. crteže, slike, grafike, kolaže, asamblaže i objekte. Samostalno je izlagao više od 100 puta. Učestvovao na međunarodnim izložbama i bijenalima: Krakov (1966. i 1968.), Bradford (1968. i 1982.), Lugano (1968), Pariz (1968), Sao Paolo (1969), Berlin (1970), Aleksandrija (1970), Fredrikstad (1980. i 1982.), Biela (1973. i 1983.), Ivaskila (1975), Hajdelberg (1979), Bon Skur (1982), Citadela (1979), Ljubljana (1971, 1973, 1975, 1977, 1981, 1985, 1987.), Ankara (1986), Kjoto (1987), Nju Delhi (1988)... Dobitnik je više od 25 nagrada. Živi i radi u Beogradu, Sarajevu i Blacama.