Rođena je u Budimpešti 1924. godine i tu je pohadđla školu Beaux arts. Nastanjuje se u Parizu 1947. godine. Počela je sa figurativnom umetnošću i vrlo brzo se (zainteresovala) interesuje za apstrakciju. Već od 1950-e angažuje se u pravcu apstraktne umetnosti, jednostavne geometrijske forme postaju glavni elementi u njenom slikarstvu (50-tih godina geometrijska apstrakcija počinje da se razvija u Evropi). Od samih početaka razvija teoretsko razmišljanje o sredstvima kreacije i mehanizmima viđenja. Slikarka Sonia Delaunay je ohrabruje da se približi pravcu "Art Consruit". Međutim, slobodnog duha, ova slikarka ostaje verna sopstvenoj originalnosti, razmišljanju i razvoju te je teško integrisati je u bilo koji pokret. Drži se na distanci u odnosu na sve nove pokrete da bi razvila svoje slikarske ideje na kojima radi i do danas. Dugo odbija da se afirmise kroz galerije kao institucije, što čini da postaje poznata kasnije.

1948-e se udaje za slikara François Milnar, sa kojim deli iste poglede i ideje o umetnosti. Zajedno upoznaju Vasarely-ja i Julio le Parc koji uvode optičku i cinetique (sineticku) umetnost. 1957-e druži se sa brojnim umetnicima među kojima su Brancusi, Herbin, Soto i Sonia Delaunay. Ta godina je i početak velikog prijateljstvasa sa François Morellet. Putuje u Cirih gde sreće Max Bill koji će biti od velikog značaja za njenu karijeru.

1960-e godine učestuje u konceptu "Imaginarna mašina" u Parizu i u konceptu metotologije kreacije slike koja nastaje iz algoritma. Iste godine je i prva izložba grupe Konkrete Kunst koju organizuje Max Bill u Cirihu i na njoj učestvuju François i Vera Molnar. 1967. godine postaje suosnivač grupe "Umetnost i informatika" na Institut Estethique des sciences de l’Art u Parizu.

1974. godine François i Vera Molnar kreiraju numerički program "MOLNART". 1975. godine Vera Molnar postaje član Ateljea za istraživanje naprednih tehnika (ARTA) pri centru Pompidou u Parizu. Predaje na Sorboni od 1985. do 1990-e. Prima nagradu za numeričke umetnosti od strane berlinskog muzeja numeričke umetnosti (Digital Art Museum) 2006. godine. 2012-e prima orden Legije časti od Ministra kulture Francuske Frédéric Mitterrand.

Počev od 1968. postala je jedan od pionira koji upotrebljavaju kompjuter za umetničku kreaciju, sredstvo koje po njoj omogućuje da se oslobodi "klasičnog, sklerotičnog, tradicionalnog slikarstva". Ona kaže: "Upotreba elementarnih formi omogućuje kontolu geneze slike korak po korak kao i da lokalizujemo trenutak gde se rađa 'činiti umetnost'. Da bih uhvatila tu nepoznatu služim se kompjuterom" (katalog izložbe). Neki je smatraju pretečom numeričke i algoritmične umetnosti.

U gotovo svim njenim radovima glavni elementi su linija, prav ugao, kvadrat, pravougaonik i oble geometrijske forme. Primećujemo rad na kontrastu, strukturi a tipično je i ponavljanje. Linija je u raznim formama i debljinama. Interesantna su njena razmišljanja o značaju linije i geometrije u njenim radovima (katalog sa izložbe): "Pravi ugao postaje uzbuđujući kad se pokrece i otvara se ili zatvara neprimetno". Ili vrlo interesantno: "Jedna linija se koristi za prelaz, ujedinjenje... istraživanje... napredovanje, za ići nazad, dvoumiti se, usporiti... promeniti mišljenje, pravac, penjati se, sići... proći pored, ispod, iznad, dalje, puno dalje, odleteti, povući se oprezno... polako, budalasto, na nesiguran način... velikim koracima, malim koracima... Jedna linija, kao CV, slika svih mojih prošlih aktivnosti: suma mog zivota". (Vera Molnar 6. novembar 1997. u vozu)

Ova zaista interesantna razmišljanja i značaj koji Vera Molnar pridaje liniji objašnjavaju njen rad i čine da ga bolje razumemo, ili bar gledamo na neki drugi način.

Izdvajam nekoliko naziva slika sa izložbe koje nas već upućuju na njene dominantne teme ili način da predstavi svoje poglede i razmišljanja: "Perspektive postavljene jedna uz drugu" (1957-2003), "Horizontale u triptihu" (1971-2013), "Kocka isecena u trake", "Ikona" (1962), "Sveta Pobeda" (2001), "Kriva linija Svete Pobede", "Pojava krsta" (1970), "Za mojih 85 godina" (2009).

Primećujemo da na ponekim platnima figuriraju dva datuma i pitamo se zašto. Odgovor Vere Molnar nalazimo u katalogu. "Ideja se pojavljuje po prvi put u formi skice u mom dnevniku. Ideja putuje u mojoj glavi ...Dakle, kad realizujem platno ono može uzeti datum ideje i datum kad je realizovana. Radove između ideje i realzacije volim da zovem 'studije'... 'Studije' - to je ceo moj život. Moje serije su celina nikad zatvorena. Ja 'kuvam' jos uvek"... (jul 2016)

Rad Vere Molnar je interesantan po njenom neprekidnom preispitivanju svog sopstvenog rada ne obazirući se na niz novih tendecija u toku njenog dugog stvaralastva, neka vrsta vernosti svojim sopstvenim pogledima, doslednost. I u  tome je njena originalnost. Različita razmišljanja i preispitivanja u radovima kroz koje pokusava da iskaže svoje poglede na umetnost, ali i na svet često su iskazana sličnim formama. Njeno istraživanje numeričkog približava je današnjem vremenu. Vera Molnar uvek sledi ličnu "liniju" i time nastavlja da bude zanimljiva ličnost u slikarstvu.

Prikaz: Vera Štulić