CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 03
Digital Art 08
Terra 25
Digital Art 04
Noć muzeja 2010
Digital Art 06
Digital Art 05

Rene Magrit - Izložba "Izdaja slika" u Centru Pompidu u Parizu Štampaj E-pošta
(6 glasanja)
ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Jesenji period 2016. godine umetničkih postavki u pariskim muzejima i galerijama obeležila je i velika izložba slavnog belgijskog slikara Renea Magrita pod nazivom "Izdaja slika". Izložba je otvorena u Centru Pompidu 21. septembra 2016. i trajaće do 23. janura 2017. Cele jeseni i nešto zime pariski ljubitelji umetnosti (i turisti) moći će da uživaju u izložbi koja je posvećena jednom od najvećih slikara nadrealizma. Zahvaljujući organizatoru izlozbe Didier Ottinger imaće i specifičan doživljaj umetnika koji se slikarstvom bavio dugi niz godina.ImageImage

Image

Magrit je rođen u gradu Lessiens u Belgiji 28. novembra 1898. godine. Otac Leopold mu je bio krojač, a majka Regina modelista. Imao je dva brata. Kako ga je majka napustila u njegovoj 14-oj godini izvršivši samoubistvo, Magrit nastavlja život sa ocem i braćom uz nadzor guvernanti. Posao roditelja išao je loše, zarad čega su se često selili. Već kao dečak od 12 godina počeo je da se zanima za slikarstvo, pohađa časove slikanja. U 15-oj godini upoznaće devojčicu Georgette Berger sa kojom će zajedno odlaziti do škole i natrag do kuće. Njihov slučajni susret u botaničkoj bašti obnovio je njihovo druženje i završio sklapanjem braka 1922. godine koji će trajati do kraja života.

Školovao se na akademiji Royale des Beaux - Art  u Briselu (1918-1920). Potom dve godine radi u ateljeu Pierre – Louis Flauguet. Tu se upoznaje sa  kubizmom i futurizmom koji ga privlače. Radio je kao dizajner - crtač u fabrici tapeta nekoliko godina a od 1926. sklapa ugovor sa jednom galerijom što mu omogućava da se u potpunosti prepusti slikarsvu.

Vec 1924. godine susreo se i sa dadaizmom, potom sa tzv. metafizickim slikarstvom koji vrši presudan uticaj na njega. Formirao se u slikara nadrealističkog usmerenja sa značajnom originalnošću i doslednošću, jer on je podjednako mislilac - filozof i slikar ili slikar koji svojim platnima filozofira. Upućen je i zainteresovan za razvoj filozofske misli od Platona pa sve do filozofa svog doba. U neprekidnim je raspravama, razmeni mišljenja sa filozofima, u njima traži podršku za svoj stav po kome filozojija ne može da podređuje slikarstvo (tako su mislili mnogi filozofi). Dirnuo ga je spis Merlo-Pontija "Oko i duh" koji čita po preporuci filozofa Alphonse De Vaelhensa uz objašnjenje da Ponti piše o slikarstvu kao o filozofskom delu. Njegov istomišljenik, francuski filozof M. Fuko, biće u kontaktu sa Magritom koga su oduševile stranice Fukoove knjige "Reči i slike"(1966). I Fuko govori o spornom odnosu jezika i objekta. Fuko će docnije objaviti delo inspirisano Magritovom slikom "Varka slike" pod nazivom "Ovo nije lula"(1973).

1926. naslikao je prvu verziju sada već čuvene slike "The lost Jockey" koja je u punom smislu nadrealistična. Prvu veliku izložbu slika napraviće 1926. godine u galeriji L` Epoque u Briselu. Izložba je prošla neslavno. 1927. godine odlazi u Pariz gde se druži sa francuskim nadrealistima (Breton, Dali...), izlaže svoje slike u galeriji Goemans. 1929. objavljuje "Cist smisao" u seriji od pet reprodukcija od kojih je svaka vezana za po jednu Goemans-ovu pesmu. U Francuskoj će objaviti i filozofski tekst "Reči i slike" u časopisu "Revolucija nadrealista".

Iako je bio u okruzenju francuskih nadrealista i učestvovao u njihovim aktivnostima, njihovi stavovi se nisu poklapali. Magrit je razmišljao drugačije te je dolazilo i do verbalnih sukoba. 1930. godine vraća se u Brisel. U Briselu je primoran da radi, kako sam kaže, "imbecilni posao" na pravljenju reklama. Vladala je ekonomska kriza i bilo je teško zaraditi za zivot. 1931. njegov prijatelj Mesens organizovao mu je izložbu. Sledeću izložbu imao je 1933. takođe u Briselu.

1934. njegova slika "Le viol"(Silovanje) će se naći na naslovnoj strani Bretonove knjige "Šta je nadrealizam". 1936. ima izložbu u Njujorku u galeriji "Julien Levy", a 1938 izlaže u Londonu u Galery de Mesens. Od tada počinje njegova svetska slava kao vrsnog i originalnog slikara nadrealiste koju usporava II svetski rat te tek početkom 50-ih XX veka dobija puno priznanje za svoj umetnički rad. Brisel napušta na tri meseca zbog rata (1940). I u ratnim uslovima nastavlja da radi, pomalo se zainteresovao za, kako je govorio, "osunčano" Renoarovo slikarstvo (1943-1945), ali se ipak vraća svom pređašnjem slikarskom izrazu jer u njemu jedino može izraziti svoju misao. Povremeno je sarađivao ili uređivao časopise dajući veliki doprinos analizi slikarskog dela i njegovom odnosu prema filozofiji. Šta je u moći slikarsva, pitanje je koje ga neprekidno okupira...

Živeo je miran porodičan zivot, u javnosti se ponašao kao čovek od mere, bez za slikare uobičajeno ekscesnog karaktera, imao je smisla za humor, oblačio u jednostavna odela. Slikao je u svom salonu a potom brižljivo slagao platna, boje. Rekao je da mrzi strpljenje ali se ponašao kao čovek koji ga poseduje. U neprilikama je radio i kopije slika da bi zaradio za život. Kako bi postigao svoje željene slikarske zahteve morao je i mnogo da čita, ali se može lako predpostaviti da ga je obrazovanost i uvela u njemu svojstven nadrealisticki slikarski izraz.

Umro je u Briselu 15. avgusta 1967. godine.

Organizator izlozbe "Izdaja slika" priredio je zanimljivu izložbu jer je postavku slika "vodio" prateći razvoj Magritovog slikarstva i razmisljanja o mogućnostima i zahtevima slikarskog dela. Izložba nas sistematično okupira celokupnim Magritovim umetničkim životom. Pet sala izdvojeno je za prikaz njegove umetnosti. U svakoj sali prikazan je određeni slikarsko-misaoni rad koji ga okupira u određenom periodu života i koji se  vremenom menja ili bolje reći razvija. Uz slikarska platna, prikazani su i crtezi, mnogobrojne skice koje pokazuju razvoj jedne slike (npr. rasparčani delovi tela)... Izmeđju slika postavljeni su panoi ispisani različitim mislima... U nekoj vrsti vodiča kroz izložbu organizatori su izdvojili i pet radnih naziva za svaku salu kako bi posmatrač prolazio kroz izložbeni prostor imajući i objašnjenje zašto se slike, crtezi... nižu tim nizom ali i kao pomoć u razumevanju Magritovog slikarskog dela: "Portret Magrita kao filozofa: od slučajne lepote do <problema>", "Reči i slike", "Invencija slikarstva", "Alegorija pećine" i "Zavesa i imitacija realnosti... lepota".

Magritove slike otkrivaju svu misterioznost realnosti. Podstiču nas da ne zaboravimo da smo pre svega misleća bića i da shodno tome treba da se ponašamo. Dobro "uhodano" razmišljanje jeste bogatstvo i lepota življenja. Nakon što je pala kiša od ljudi (slika "Golkonda") čovečanstvo treba da bude budno. Na ulazu u izložbeni prostor dočekuje nas Magritova slika "Filozofska lampa" iz 1936. godine. Na slici je njegov autoportret sa nosem poput surle zaronjene u lulu koja dopire do stalka na kojem gori sveća. Svetlost je upaljena, neminovno je zaključiti pri ulasku u galeriju, kao i da se ne gasi pri izlasku iz nje.

Prevod izložbenog materijala: Vera Štulić
Prikaz izložbe: Slavica Štulić

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Iz kalendara art događaja
02.11.2017 - 20.12.2017 | 19.00
Mona Liza i Supermen: Džon Kenedi i Nova granica kulture
06.11.2017 - 31.01.2018 | 19.00
Anastas Jovanović - Pionir primenjene umetnosti i dizajna
16.11.2017 - 24.12.2017 | 18.00
Ignjat Job (1895–1936) - Slike
16.11.2017 - 17.12.2017 | 20.00
Majda Kurnik (1920-1967) - Slike
17.11.2017 - 18.12.2017 | 19.00
Prostor, oblik, dodir - Izložba za slepe i slabovide osobe

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
ZAGREB. Institut za istraživanje avangarde, Kolekcija Marinko Sudac i Valamar Riviera d.d. ...
NOVI SAD. Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića i Nacionalni savet...
KRUŠEVAC. Umetnička galerija Narodnog muzeja Kruševac predstavlja od 27. decembra...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. 100-ta godišnjica smrti slavnog francuskog vajara Ogista...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Zlatno oko, Tebelau, Urban District 16_11, Mali likovni salon,...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. April 2007.
Ovo je Triaškova...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Novembar 2007
Dijalog sa Jovanovićevom slikom...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageKIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare industrijske arhitekture koji je izgrađen 1895. godine. Na simpozijumu "Terra" svake…
Knjige i časopisi
  • ImageNaša civilizacija je na "Čarobnom bregu": bolesna, u haosu, dekadentna... A našu zemlju kao da su zaposele nečastive sile. Nikako da se izvučemo iz blata gluposti i siromaštva... Opsednuti smo već decenijama, stanje se pogoršava iz…
Intervjui
  • ImageOd šest decenija postojanja Likovnog kruga, slikaru Vladislavu Šešliji pripadaju poslednje dve, otkad se naselio na Petrovaradinskoj tvrđavi, najpre u zajedničkom ateljeu grupe «Sedam patuljaka», a nedavno se i osamostalivši u sopstvenom prostoru. Rođen je 1965.…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom