 BEOGRAD. U Kući legata, od 6. decembra 2016. do 5. januara 2017, može da se pogleda izložba skulptura i crteža Zdravka Joksimovića (1960, Buče). Diplomirao je i magistrirao na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Nikole Jankovića. Dobitnik je više nagrada iz oblasti likovne umetnosti. Predstavljene su 22 skulpture i oko 40 crteža a postavka izložbe je organizovana u nekoliko, uslovno rečeno, zasebnih celina.
U tri od četiri veće prostorije, Joksimović izlaže telesne "parove" a telesnost, to jest, problematika tela je ključni segment njegove poetike. Najnoviji Joksimovićevi radovi, međutim, otvaraju nova poglavlja u njegovom opusu. Slika skulpture pod naslovom "Gde se ovde predaje cveće" koja poziva na ovu izložbu može biti ukazuje na to da autor uvođenjem narativnog diskursa nastoji da rekapitulira vrednosti socijalističkog perioda, kao i da problematizuje njegove posledice.
U sklopu izložbe su posebno zanimljiva dva veoma slična rada sa sumo rvačem gde se promenom "scenografskog ambijenta" menjaju i njihove semantičke pozicije. U većini slučajeva posmatrač koji se suočava se Joksimovićevim skulpturama doživljava ih istodobno kao jednostavne i kompleksne, ali uvek sa intrigom unutar njih. Što se tiče sumo rvača, oni otvaraju pitanje osetljivih muško-ženskih odnosa. O tome govori i tekst "Dinamika empatije i smeha" istoričara umetnosti Slavka Timotijevića u kojem on kaže da "dva rada na temu palog sumo rvača razmatraju uhvaćeni momenat (decisive moment) kada se ogromna, dinamički nestabilna masa rvača izbacuje iz svoje ose, de facto iz prostora borilišta, i smešta u kontekstualizovani prostor umetnosti kako bi ukazao na ono što se u samom meču ne da videti. Sve ono što je na borilačkoj areni dominantno - snaga, znoj, grubost i sila u tom tužno-smešnom momentu pada nestaje i ustupa mesto ženski obojenoj nežnosti, čistoti i empatiji. Trenutak poraza je istovremeno početak neke nove dinamike", zaključuje Timotijević.
U trećoj prostoriji Zdravković predstavlja skulptorski par "Pamtim" i "Pustiti da prostruji". Uz klasično osmišljenu, konzistentnu formu, uvodi novi neskulptorski materijal, mašinsko ulje, koje svojom pokretljivošću pruža nove mogućnosti da se otkriju i neke nove telesne karakteristike. Vizuelno nevidljiva fiziološka dimenzija tela, u skulpturama Joksimovića, ima poseban metaforički potencijal. Namernom rekonstektualizacijom nekih starijih radova reaktivira se i njihova aktuelnost. U četvrtom prostoru izloženi su crteži. Najveći deo pripada najnovijoj celini "Sex friendly".
Postavka u Kući legata ukazuje na svu kompleksnost Joksimovićeve poetike koja se još uvek zasniva na bezgraničnoj slobodi, znatiželji i otvorenosti.
Izvor: Danas, Aleksandra Ćuk |
IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2005.
Knjiga "Prolazim kroz zidove" u izdanju Samizdata B92 predstavlja jedinstveno životno iskustvo jedne od najpoznatijih svetskih umetnica Marine Abramović. "Iskusila sam apsolutnu slobodu, osetila sam da mi je telo neograničeno, bezmerno; bol je bio nevažan, apsolutno…
Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju manje od njih, i to bez mnogo koristi, samo sa svešću da time grade slušaočev novi lični svet, nečega od…
