CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 02
Noć muzeja 2012
Digatal Art 01
Noć muzeja 2008
Noć muzeja 2014
Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2009

Vladimir Červenka - Fotografije u Galeriji Artget u Beogradu Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
ImageBEOGRAD. Galerija Artget predstavlja od 12. januara do 2. februara 2017. fotografije mr Vladimira Červenke (1942, Sofija). Diplomirao je na Fakultetu za film i televiziju FAMU u Pragu na katedri umetničke fotografije u klasi doc. Jana Šmoka 1974. Na istom fakultetu je i magistrirao.Image

Image

Od 1974. do 1988. godine je radio kao filmski i TV fotograf  na televiziji Novi Sad, a posle toga do kraja 2007. godine kao fotograf i konzervator u Muzeju grada Novog Sada. Osnivač je i pokretač Foto ateljea i galerije "Čardak" i Seminara fotografije za mlade fotografe u Sremskim Karlovcima, kao i Bijenala fotografije u istom mestu. Saradnik je i član redakcije časopisa "ReFoto".

Vladimir CevenkaMnogi fotografi i teretičari fotografije, tokom stopedeset godina istorije ovog medija, lomili su koplja oko toga da li je fotografija umetnost?
Te rasprave su za mene irelevantne i ne vidim njihovu svrhu. Fotografija je sistem za komunikaciju. Da bi određena fotografija ponela pridev "umetnički" mora da zadovolji određene estetske zahteve, pobudi određena osećanja, misli, doživljaje i maštu. Prema tome, nije svaka fotografija umetničko delo. U stvari, "umetnička" fotografija ne postoji, isto kao što ne postoji "umetničko" slikarstvo, vajarstvo, pozorište..., postoje samo dela, pa i fotografije, koje imaju umetničke vrednosti. Za mene je fotografija pre svega informativno-emotivno saopštenje koje obuhvata celokupnu oblast fotografije: od dokumentarne do tzv. umetničke. Da li će ona biti obična informacija ili umetničko delo zavisi od toga koje komponente pretežu – informativne ili emotivne. Kod kreiranja fotografija čiji je cilj bio da prenesu moju autorsku emotivnu poruku koristio sam iskustva češkog pisca Bohumila Hrabala za koga je umetnost "slobodna igra sa slobodnom maštom koja je manje ili više umrljana stvarnošću." Onaj ko ima ambicije mora da ima na umu da je umetnost društvena kategorija, sa svim pozitivnim i negativnim aspektima koje takva formulacija donosi.
(Intervju: Luka Salapura, Dnevnik, 1. septembar 1990)


Kada je Foks Talbot 1841. patentirao svoj postupak fotografije, učinio je to pod šifrom "kalos" što u prevodu sa grčkog znači lep. Da li fotgrafija ulepšava svet ili, kako Rolan Bart tvrdi, laže?

S jedne strane, fotografija čini svet onoliko lepim koliko jeste, a sa druge fotografja ne sme da uništi lepotu kao dokument, ali može da posvedoči o njenom narušavanju. Velika je odgovornost fotografa prema svetu uhvaćenom u objektiv. To je uvek stvaran svet. Slikar može da "izmisli" stvarnost. Fotograf registruje stvarnost, kakva god da je. Naravo, od niza stvari zavisi kako će tu stvarnost doživeti posmatrači neke foto-poruke. Fotografija sama po sebi ne laže, ali lažu ljudi koji se njom bave i zato su veoma česte i uspešne manipulacije.

Šta čini dobru fotografiju? Da li osvetljenje, ugao posmatranja, kompozicija, uznemiravajuća lakoća kojom se pritiska okidač?
Sve to po malo plus ono što čovek koji pritiska okidač ima u glavi. Svako može da fotografiše, ali nije svaka fotografija izraz onog što čovek vidi kroz objektiv. Do dobre fotografije dolazi se, kao u svim umetničkim disciplinama, savlađivanjem zanata i korišćenjem talenta. Postoje dva prilaza fotografiji. Jedan je obično "škljoc", takozvani "konzerva uspomena" pristup. Drugi zahteva da se steknu odgovarajući uslovi: ideja, svetlosti, oprema... Dobru fotografiju promoviše rukopis njenog autora, njegov lični stav. Ona je njegova misao.

"Pokretne slike" ne bude onu vrstu nostalgije koja je svojstvena požutelim fotografijama. One provociraju sećanje poput "Prustovih kolačića"?
Zato što je kontakt s njima prisniji, nema toliko posrednika između stanja koje je uhvaćeno objektivom i autora. Fotografija obavlja dve funkcije: informativnu i emotivnu. Kako vreme od trenutka snimanja prolazi, raste njena emotivna vrednost. Fotografija je, civilizacijski gledano, prvi dokaz prolaznosti!
(Intervju: Zagorka Radović, Nezavisni, 15. januar 1999)


Glavna tema na vašoj izložbi pod nazivom "Kosmička istraživanja" je prostor bez ljudi. Zašto?

Čovek je neiscrpna inspiracija za svakog fotografa. Ipak čovek često može da smeta. To što se on ne pojavljuje na nekim od mojih fotografija, ne znači da se njime ne bavim. Naprotiv, bavim se upravo čovekom ali pre svega kroz bezljudne prostore. Ja zapravo osvajam prostore da bih ih istraživao, a potom napustio. U tome je glavna razlika između istraživača koji osvajanjem otvara prostor i osvajača koji prostor osvaja da bi ga ogradio i zakatančio.
(Intervju: Duško Domanović, Blic, 15. septembar 2008)

Više informacija na zvaničnom sajtu www.vladimircervenka.com

 

Comments 

 
+2 # Červenkin imenjak 2017-01-17 14:04
Ja sam od onih koji idu na veliku memorijsku karticu i kvantitet :) Pa ispadne poneka "onakva" fotografija kojom se hvalim. Al' dobro, ja nisam fotograf. Nego, zapela mi je za oko ova rečenica o prostoru bez ljudi.

Čudno je to, ali fotografija kao da je blaža prema mestima i prostorima nego prema ljudima. I bolja za njih. Za ljude koje znam uvek mislim da su lepši nego što fotografije pokažu (većina fotografija), umetnički fotografi uvek biraju neke izborane face, a mesta na fotografiji lepa, ali me često pomalo razočaraju kad ih vidim (valjda su fotografi koji rade za turističke agencije previše dobri). I onda, kao da je ljude bolje slikati a mesta, arhitekturu fotografisati. A to je baš nekako skroz asimetrično, jer ljudi su priroda a slika ih izmaštava a arhitektura je izmaštana a fotografija je objektivno konzervira. Samo moj laički utisak.
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+1 # Mr Danilo Vuksanović 2017-01-18 16:48
Gotovo stotinu godina, već, nismo robovi umetničkih ograničenja iako izmi, pravci i raznorazni odeljci dominiraju kritikama koje prate umetnička dela.Ipak, fotografija ima zasebni put, iako pripada od svog nastanka po mom mišljenju, isključivo umetničkom diskursu (mnogi bi nekako da je izdvoje bez nekog osnovanog razloga). Gospodin Červenka opravdava fenomenološku i fenomenalnu pojavnost fotografije kao medija, koja istrajava, transformiše se u formatiranjima, ali suštinski, ne menja se nimalo, za razliku od slikarstva.

Koliko je fotografija sinonim za umetnost najbolje se može i pročitati u jednom eseju Susan Zontag o fotografiji: "U Platonovoj pećini stoji da su fotografije gramatika, i što je još važnije etika viđenja. Najgrandiozniji rezultat fotografskog poduhvata je to što nam pruža osećanje da čitav svet možemo držati u glavi - kao antologiju slika." Sakupljati fotografije znači sakupljati svet. Fotografisati znači prisvojiti fotografsku stvar. Fotografije pribavljaju svedočanstvo.

Podstaknut fotografijama gospodina Červenke,još jednom sam sebi potvrdio da je sveprisutnost fotografije možebiti odredila njen neumetnički prefiks, a zapravo smo sve više svedoci da je savremeni trenutak, realno i virtuelno u njemu, polje digitalne slike gde dominira upravo njeno visočanstvo fotografija. Zahvaljujući umetnicima poput gospodina Červenke moguća je "zaustavnost" sveta oko nas na najbolji mogući/vizuelni način.
Reply | Reply with quote | Quote
 
 
+1 # Saša 2017-01-24 15:54
Gledajućii fotografije ovog zaista nesvakidašnjeg fotografa, ne mogu se oteti utisku kako sa lakoćom prebacuje jedno staro vreme u današnje okvire, a u isto vreme, vraća nas u prošlost (očišćenu od svih negativnosti koje su je pratile) koju smo toliko voleli.

Dok mi, obični laici, bežimo od crno bele fotografije, jer crno-belo otkriva sve moguće nepravilnosti, Vladimir naprotiv svojim fotografijama daje jednu specifičnu boju za koju mislimo da i ne postoji, sve dok ne vidimo njegove fotografije.

Bilo da se radi o aktovima, pejzažima, životinjama, saobraćaju ili životinjama, autor kao da je ove prizore zaustavio u nekom davnom vremenu i ostavio ih, snimljene na fotografijama, da ih čuvamo za generacije koje dolaze.

Kao i svi akteri ovih "novih vremena" i za mene je fotografija postala samo informacija, ali, postoje ljudi kao što je Vladimir Červenka koji nas uvek podsete da je fotografija umetnost. U njegovom slučaju, i te kakva!
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2016
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
PODGORICA. Centar savremene umjetnosti Crne Gore, u izložbenom prostoru Dvorac Petrovića...
NJUJORK. Odbor za fotografiju Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku jednoglasno je odlučio da...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Jesenji period 2016. godine umetničkih postavki u pariskim...
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Podržite Art magazin

Pretplatom / donacijom putem PayPal servisa omogućujete da Art magazin nastavi sa uspešnim radom. Hvala!

Iz arhive art događaja
Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
Izložba je...
Savremena galerija, Zrenjanin. 25. januar - 5. februar 2010.
Izložbom je obuhvaćen...
Galerija savrmene umetnosti, Pančevo. 20. maj – 5. jun 2009.
Prilikom...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageU osunčanom danu jednog utorka, u prestoničkoj glavnoj ulici, sa zgrade / Kuće legata motrili su me crno beli mešoliki brkovi jednog od glavnih protagonista nadrealizma, Salvadora Dalija. Na spratu me je čekala postavljena izložba naslovljena…
Knjige i časopisi
  • ImageJelena Guga je teoretičarka novih medija i umetnosti. Nakon što je doktorirala na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, radila je kao postdoktorand-istraživač na naučnim projektima o kognitivnom unapređivanju čoveka (University of West Bohemia, Češka) i problemu telesnosti…
Intervjui
  • ImageBull.Miletic je naziv umetničkog para koji čine Synne BULL (Norveška) i Dragan MILETIĆ (Srbija). Umetnički par su osnovali u San Francisku 2000. godine. Žive i rade u Oslu i San Francisku. Intervju je nastao nakon art…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Cara Lazara 25
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom