Vojin Bakić. Ležeći torzo. 1958.

Ideja se predstavlja kroz tri celine. Prva celina pod nazivom "Zemlja / kamen / tlo" ukazuje na kamen kao mogućnost oblikovanja tla; drugom "Telo / čovek / dvoje" ističe se suštinsko svojstvo kamena – jezgrovitost i kompaktnost; dok se trećom celinom nazvanom "Lice / ličnost / lik" daje uvid u mogućnosti prikaza čoveka na tri načina, kroz ličenje, karakter i tip ličnosti – u materijalu kamena.

Idejom "ćutanja kamena“ ukazuje se na bitno svojstvo kamena u odnosu na govor bronze, živopisnost drveta, bezobličnost zemlje. Raspričanošću svojih razmahnutih oblika, bronza nema duboki mir spokojstva koji nudi kamen. Suviše živopisno, plahovito i propadljivo, drvo nema tu dimenziju pročišćenosti površine i mogućnosti svođenja do same biti ideje kao kamen. Glina, svojom nestalnošću, odnosno pečena zemlja svojom lomljivošću i ja(r)kom bojom, koja unosi dimenziju čulnosti i ovozemaljske propadljivosti, ne može u punoj meri dostići stanje izraza večnosti koje omogućava trajnost, nepromenljivost i postojanost kamena.

Skrivenim dubinama i tajnovitošću, kamen progovara "rečitošću" ćutnje.

Utišanost, zagonetnost, vanvremenost. Jezgrovitost, celovitost, objedinjenost. Kamen ne trpi izrazite pokrete koji ne odgovaraju njegovoj težini, on zahteva kompaktnost, "prizivajući" upravo ove osobine. U jezgrovitosti kamena, savremeni umetnik, podjednako kao i umetnik praistorije, (pro)nalazi nevidljive sile; obelodanjuje energiju kamena; otkriva duh kamena nataloženih milenijuma; nevidljivim silama daje vidljivi oblik.

Kamen, kao i umetnost, uprkos svim tendencijama proglašavanja "kraja umetnosti", ere novih materijala i odbacivanja onih tradicionalnih, neprikosnoveno opstaje i ostaje (za)uvek svedočanstvo čežnje ljudskog bića da ostavi trag – i u prostoru, i u vremenu.

Ne samo umetničko oblikovanje i sagledavanje skulptura nego i strpljivo i posvećeno posmatranje kamena čuva ljudsko biće od "fatalne ravnodušnosti" savremenog doba, jer kamen, iskonskom jednostavnošću ali i raskošnom i neočekivanom strukturom, teksturom i obojenošću, uvek nanovo otkriva neotkriveno.

Na izložbi se predstavljaju dela nekih od najznačajnijih srpskih vajara 20 veka, kao i vajara bivših jugoslovenskih republika, kao što su Dušan Jovanović Đukin, Sreten Stojanović, Risto Stijović, Vojin Bakić, Olga Jančić, Vida Jocić, Jovan Kratohvil, Đorđije Crnčević, Aleksandar Zarin, Milun Vidić, Momčilo Krković, Angelina Gatalica, Radivoj Subotički, Nandor Glid, Jelena Jovanović, Nebojša Mitrić, Kolja Milunović, Milica Ribnikar, Miodrag Damnjanović, Sava Sandić, Frano Kršinić, Lojze Dolinar i Pavle Pavao Perić.

U okviru izložbe biće održan stručni skup "O kamenu", 1. marta 2017. godine, na kome će stručnjaci iz različitih oblasti, pre svega istorije i teorije umetnosti, likovne i primenjenih umetnosti, ali i arheologije, geologije, petrologije, geomorfologije, konzervacije i etnologije, govoriti o vrednosti kamena u prirodi, svakodnevnom životu i umetnosti, i o njegovom značaju u ljudskom postojanju od kamenog doba do danas.