 NOVI SAD. Likovni salon Kulturnog centra Novog Sada predstavlja od 13. do 27. februara 2017. grafike Ane Milosavljević (1979, Sokobanja). "Pored igre reči, brojeva i slova, na ovim grafikama igra se odvija i na nivou procesa koji je spontan i sa neizvesnim krajnjim rezultatom, što je naročito karakteristično za kolografiju, tehniku koja umetnici omogućava slobodu nad materijalom." (Mirjana Dragosavljević)
Grafika – umetnost multioriginala, kao uostalom i svaki umetnički medij, ima nekoliko karakterističnih crta koje je izdvajaju pružajući joj posebnu poziciju u odnosu na ostale likovne discipline. Kod ovog umetničkog medija veliki značaj ima sam stvaralački postupak, koji se ponekad poredi sa alhemijom, što je svakako slučaj kada govorimo o otiscima Ane Milosavljević u kojima postupak i istraživanje granica mogućnosti različitih grafičkih tehnika služi istovremeno i kao igra i kao sredstvo artikulacije misli, doživljaja, svakodnevnih utisaka, životnih radosti i dilema.
Fascinacija gradom prisutna je već čitavu deceniju u grafičkom stvaralaštvu Ane Milosavljević, jer prema rečima umetnice: “Izgradnja gradova predstavlja najširu i najsloženiju oblast ne samo u arhitektonskom, već i u umetničkom stvaralaštvu”. Grad predstavlja bazu na osnovu koje umetnica povezuje stvari i doživljaje iz sopstveng okruženja i beleži momente iz svakodnevnog života. U početnim ciklusima dominira arhitektura grada predstavljena u vidu apstraktnih obrisa i površina, dok u novijim grafikama značajno mesto zauzima artikulacija intimnog doživljaja savremenog života kroz beleženje tragova i informacija iz okruženja. U pitanju je pogled savremenog čoveka čiji život diktiraju specifične kulturne i društvene okolnosti, koje Ana Milosavljević artikuliše u vidu vizuelnih znakova. Ove grafike mogu da se čitaju kao dnevnički zapisi svakodnevnice, jer se sastoje od beleženja utisaka, misli, natpisa sa fasada, citata, izreka, fragmenata tekstova iz novina, haiku poezije, datuma, brojeva, pojedinačnih slova.
Pored igre reči, brojeva i slova, na grafikama Ane Milosavljević, igra se odvija i na nivou procesa koji je spontan i sa neizvesnim krajnjim rezultatom, što je naročito karakteristično za kolografiju, tehniku kojoj se umetnica nakon dužeg vremena ponovo okreće, a koja joj omogućava slobodu nad materijalom. Pristup je donekle isti kao ranije, ali je sada ipak zreliji, umetnica više ne polazi od precizne koloristične skice, već se prepušta igri materijalom i bojom, kroz dodavanje i oduzimanje, kombinaciju raznih organskih i neorganskih materija, itd. Zbog ove naglašene teksture, grafike izvedene u ovoj tehnici karakteriše taktilnost koja pojačava opšti utisak koji umetnica želi da postigne.
U kolografiji, kao što i sam naziv tehnike sugeriše, boja ima odlučujuću ulogu, ali tek na kraju procesa, budući da se početna skica radi u olovci, zbog čega je osnovna boja siva. Ana Milosavljević je ovaj proces učinila vidljivim, naročito na grafikama u kojima kombinuje sivu boju kao podlogu i žutu koja predstavlja odlučujuć momenat u ekspresivnom smislu. Na grafikama ove umetnice generalno dominiraju jake boje i izraziti kontrasti, što govori o njenom senzibilitetu, ali istovremeno predstavlja ekspresiju dinamke grada, užurbanog života i konstantne trke sa vremenom. Grad posredno diktira kolor, tako pored pomenute kombinacije sive i žute, dominira i tamno plava boja, kao i narandžasto-crna kombinacija koja je oduvek prisutna u Aninom grafičkom stvaralaštu. Kombinacija jakih i često tamnih tonova je odraz unutrašnjeg stanja umetnice i upućuje na nemir kao proizvod sukoba različitih emocija koje grad budi u umetnici, a koje ona putem svojih grafika prenosi posmatraču.
Ono što je takođe karakteristično za dosadašnji grafički opus Ane Milosavljević jeste izrazita linearnost koja, sa mogućnošću eksprimetnisanja u tehnici kolografije, dobija novu dimenziju. Ranije su to bile precizne i isplanirane linije koje su povezivale grafiku u jedan sklop. One sada nastaju kombinovanjem materijala, lepljenjem i sečenjem, spontanim procesom, a ne predviđenim početnim crtežom, tako da i na ovoj ravni možemo govoriti o oslobođenom stvaralačkom postupku.
Sveprisutna igra na grafikama Ane Milosavljević, iako naizgled infantilna, zapravo predstavlja značajan segment njenog sazrevanja i kao umetnice i kao žene. Ona stvara svoj sopstveni mikrosvet koji je uslovljen širim kulturnim i društvenim okolnostima u kojima umetnica živi i radi, ali ga ne zatvara u svoj privatni prostor, već to iskustvo eksternalizuje na suptilan, ali izrazito čitljiv način.
Mirjana Dragosavljević |
