 BEOGRAD. U Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" od 2. do 27. marta 2017. biće otvorena izložba "Dole visoko - gore duboko" Stojana Đurića iz Beograda i Miroslava Masina iz Skoplja. Reč je autorima iste generacije koji stvaraju dela gde se sublimiraju prošli i sadašnji trenutak, osluškuju eho vremena u kome su odrasli i onog u kome žive.
Stojan Đurić (1962). Diplomirao je i magistrirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnik više značajnih nagrada i priznanja. Izlaže radove koji su nastali kombinovanom tehnikom na platnu a predstavljeni su uvećani detalji slika iz njegovog ranijeg ciklusa „Hot line”. Detalji lica, glave, ruke i cele figure stavljeni u prvi plan dinamičnim potezom ekspresivnog zamaha, nose snažnu erotsku konotaciju. Njihova pojavnost, više naznaka nego deskripcija, tako se uzdiže do nivoa asocijativne ravni. Ova tematika već godinama zaokuplja Đurićevu pažnju, ali selektovani detalji poznate kompozicije stvaraju novu umetničku realnosti i postaju stvarnost za sebe. Intervencije bojom, olovkom, ugljenom i pastelom preko printa su autorovi novi pikturalni odgovori na lične senzacije, autocitati koji u ponovnom dijalogu sa materijalom i značenjem postaju snažna vizuelna celina. 
Miroslav Masin (1963). Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju. Stvaralački opus Miroslava Masina obuhvata više ciklusa u rasponu od iskazivanja raskošnog talenta klasičnim tehnikama, preko uspešne tranzicije ka novim medijima, performansu, instalaciji, video radovima... do povratka slici. Na izložbi je predstavljen poslednji ciklus "Enchante" koji sublimira čitav autorov dosadašnji piktoralni opus. Masinovska bića "i riba i ptica i devojka", ovaj put su podvrgnuta procesu definitivne i neopozive fragmentacije na mnoštvo detalja (oko, grudi, usne, kljun, stopalo, dlan…) i smelom onirističkom rekonponovanju. Potpuno neočekivane vizuelne arabeske inoviraju i produbljuju komunikacijski kod u kojem se, ipak, sa lakoćom čitaju autorovo iskustvo, imaginacija i intuicija. Dok pojedine kompozicije preciznog crteža i složene metaforike, rađene kombinovanom tehnikom na platnu,odišu principom horror vacui (strah od praznine), na drugima je belina platna izazov u percepciji dela. Segmenti realnog i fantazmagoričnog sveta, stopljeni u Masinov umetnički univerzum, prepun asocijacija i pitanja, koji dionizijski slavi život.
Izvor: Blic |
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Zgrada Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj 37 nedavno je gotovo u potpunosti renovirana, a izlagačka sezona u ovoj ustanovi zvanično je otvorena velikom retrospektivnom izložbom Mire Brtke. Renoviranje je započeto u avgustu, a ukupna vrednost…
