Crteži i sculpture Akire Mavrić rezultat su jednog dugog i neopisivog putovanja, na kojem je stalno bila tu, ali veoma daleko i u velikoj tišini. U povratku, sa sobom je donela, za ovaj naš plastični svet, zaboravljeno znanje o tome kako se misli rukama I oblikuje ritmom. I krenula je da ga koristi, a ono je u monumentalnim formama, postojanim materijalima i teškom fizičkom radu.

Nastao likovni izraz je teško klasifikovati i svrstati. U svojoj suštini je arhaičan, u likovnom jeziku tradicionalan, a u procesu nastajanja meditativan, ali ne i kanonski ograničen. Zbog toga je verovatno, nekako prepoznatljiv, ali opet autentičan bez želje da nam se dopadne ili bude dekorativan, sa snagom da bude isceljujući.

I možda je to i glavna njegova odrednica – isceljujuća snaga. Bilo da ilustruje odgovore u autorkinim razmišljanjima, o svemu i svačemu, ili je samo okvir kreativnog napora, on regeneriše arhetipove i mitološku svest i time pomaže individuaciju i brani od bezimenosti.

Ovu izložbu možemo čitati kao dnevnik putovanja ka višim stanjima svesti. To je lično putovanje, neprestano i svima nama neophodno. Nekome, ko sa svojom dušom komunicira likovnim jezikom, nije lako da razmakne iluziju nastalu pohodom kreativnih industrija i korporativne etike i pogleda svoje pravo biće, ali je jedino moguće. Ovi radovi su to – pogled u sebe – pogled u sve nas.

prof. Nemanja Panić