 PARIZ. Specijalno za Art magazin. Neprocenjivo vredna kolekcija slika slavnog ruskog kolekcionara S. I. Ščukina po prvi put je objedinjeno izložena u impozantnoj galeriji Fondation Louis Vuitton u Parizu (oktobar 2016 - mart 2017). Renome velikog poštovaoca i znalca umetnosti Ščukin je stekao odavno, ali je sticajem okolnosti (revolucija 1918) njegova umetnička ostavština dugo bila nepristupacna javnosti.
Vladimir Tatlin, Akt, 1913. Foto: © Moscow, The State Tretyakov Gallery
Sreća je da su vredna dela poznatih slikara sačuvana i da su nakon višedecenijske "nevidljivosti" polako počela da se otkrivaju javnosti. Izložba koja je održana u Parizu pod nazivom "Ikone moderne umetnosti" jeste svojevrstan omaž Ščukinu jer je izložena samo njegova kolekcija slika i to iz dva ruska muzeja. Time se stiče pun doživljaj i uvid u izbor umetničkih dela kojima je Ščukin dao prednost i izabrao ih za svoju kolekciju, a sa druge strane remek dela slikara impresionizma, postimpresionizma i modernizma fasciniraju sama po sebi. Ovom izložbom dobija se impozantna predstava o modernom slikarsvu Francuske s kraja 19-og i početka 20. veka, ali i predstava o ruskom slikarskom stvaralaštvu tog vremena.
14 velikih prostorija muzeja Fondation Louis Vuitton predstavila su 160 dela najznačajnijih slikara kao što su Mone, Dega, Sezan, Gogen, Van Gog, Renoar, Matis, Pikaso, Derain, Lotrec, Maljevič, Popov, Rodčenko...
Organizator je izložio dela po tematici (portret i autoportret, pejzaž koji je Ščukinu posebno blizak, kompozicija, mrtva priroda, relacija Sutina i Matisa... Pikasova dela pod radnim imenom "Ćelija Pikaso", totem i tabu... prototip novog slikarstva). U jednoj od izložbenih prostorija izložena su platna Matisa "Igra" i "Muzika" (1909-1910). Matis je za Ščukina po narudžbi naslikao dva velika dekorativna platna za dekoraciju stepeništa u njegovoj palati za tzv. Roze salon: "Ples" gde ružičasti aktovi poigravaju na plavičastoj pozadini i "Muzika". Ta dva platna koja su izložena na Jesenjem salonu (1910) izazvala su šokantnu reakciju što je uticalo da Ščukin tek nakon malo dvoumljenja ipak kupi te slike. Decemra 1910. izložena su u njegovoj palati Troubetskoi. Matis će mu biti gost u Moskvi 1910. Tada će u njegovu čast u svom Roze salonu izložiti njegova platna (21)... Podstaknuti njihovim prijateljstvom organizatori su priredili-kreirali vizuelnu (Matisove slike) instalaciju, poetsko slikarski video kojim, koristeći nekoliko ekrana, pokušavaju da predstave Matisovo i Ščukinovo prijateljstvo: plemenitost, toplina i uzvišenost prijateljstva, vreme u kojem su živeli...
 Sergej Ivanovič Ščukin je rođen u Moskvi 27. maja 1854. Rođen je u prodici uspešnog industrijalca i trgovca čiju tradiciju on kao i njegova braća uspešno nastavlja. Sergej Ščukin i neka njegova braća bili su zaljubljenici umetnosti. Sakupljali su dela prema kojima su imali naklonost, međusobno razmenjujući razmišljanja i znanja u tom domenu. Na svojim poslovnim putovanjima Ščukin bi se uvek zaustavljao u Parizu. Preko galerista upoznao se slikarima - savremenicima koji su mu privukli pažnju. Stupio je potom i u direktan kontakt sa umetnicima i od njih kupovao slike po svom izboru. Na taj način oplemenio je sopstveni život druženjem sa vrsnim umetnicima od kojih mu Matis postaje i lični prijatelj.
1898. godine upoznaje se sa prodavcem umetničkih slika Paul Durant-Ruel-om od koga će kupiti brojna platna impresionista. Te godine kupio je prvo Moneovo platno. Od 1902-1904 kupuje svoja prva Degaova platna... Njegov ukus je od tog vremena izgrađen i sam bira platna koja će kupiti. Sreće prodavca Ambroise Vollard-a od koga kupuje Sezanova platna kao i platna Gogena. Od 1912-1914 interesujese za kubiste i tada kupuje oko 30 platana Pikasa... Ščukinova kolekcija je vremenom rasla, imao je dela 64 umetnika (38 platana Matisa, 50 Pikasa, 8 Sezana, 9 Marqueta, 13 Monea, 16 Gogena, 16 Deraina...). Svoju kuću je otvarao subotom za posetioce u tzv. Roze salonu (od 1908).
Nakon Oktobarske revolucije Ščukin odlazi u Nemačku i Švajcarsku da bi se potom nastanio u Francuskoj, najpre u Nici a potom trajno u Parizu gde umire 10. januara 1936. Njegova kolekcija slika je nacionalizovana Lenjinovim dekretom, a nova vlast je pretvorila njegovu palatu u državni "Muzej nove zapadne umetnosti" koji počinje sa radom 1919-e. Tu su izložena i dela koja je sakupio drugi poznati ruski kolekcionar Morozov. Prvi konzervator muzeja bila je Ščukinova ćerka koja će takođe napustiti zemlju (1922). Ščukinova kolekcija biće premeštena 1928-e u Morozovljevu palatu. Muzej je zatvoren 1948-e Staljinovim dekretom. Od 1948. kolekcija se nasumično smešta u dva muzeja, jedan broj dela u Puškinov muzej u Moskvi a drugi u muzej Ermitraž u tadašnjem Lenjingradu (Sant Petrsburg).
Izložba je zabeležila veliku posećenost o čemu svedoči podatak da je u prve dve nedelje izložbu posetilo 600.000 posetilaca. Zbog velikog interesovanja Fondacija i dva ruska muzeja odlučili su da poduže trajanje izložbe za dve nedelje.
Zahvaljujući Sergeju Mihailoviču Ščukinu danas smo u mogućnosti da uživamo u brojnim remek delima više umetnika. Jedna umetnička epoha blista pred nama. Prilika da se na jednom mestu vidi tako veliki broj vrednih dela koja su izložena u velikom prostoru sa velikim brojem prostorija uvlači posetioce u lavirint lepog bez želje da traže izlaz.
Prikaz izložbe: Slavica Štulić
Prevod izložbenog materijala: Vera Štulić
|
