"I ko može nabrojati pohvale krstu", kaže Petar Damaskin, tumačeći različite aspekte i značenje krsta. U ovom pitanju značajno mesto zauzimaju i one ličnosti koje svojim umetničkim izrazom i poetikom učestvuju u stvaranju o krstu. Ali, ovde razmišljamo u granicama ljudskih moći razumevanja i istražujemo slojevitosti značenja simbola krsta, ceo postupak pretvaramo u ispitivanje dubinskih slojeva duha, umetnosti, stvorenog dela.

Autentično preispitivanje i tumačenje srećemo u grafikama i crtežima Nenada Kostića. Krst i njegov odraz u pravoslavnoj umetnosti, Kostić zajedno sa ornamentikom kao celinom obrađuje u svom radu. Ako je simbol krsta u načelu otvoren za tumačenje, onda u njemu nalazimoi ono što u njega unosimo, a Kostić u krst unosi bogatu likovnu aparaturu za njegovo tumačenje. Kostićeve grafike time postaju složeni vizuelni materijal osećanja, koji počiva na crtačkoj strukturi, gde je simbol hrišćanstava temeljni motiv, prožet nizom prepoznatljivih grafičkih kodova i obogaćen suptilno oblikovanim pravoslavnim ornamentalnim šarama i ukrasima. Stvarajući jedinstveni, transparentni dnevnik, on idiom vere svesno integriše u fragmentarno i turbulentno nabacani obris zavičajnog pejzaža, dodajući ornament čime ublažava uzburkanost iskaza. Tvoreći slojevitu i strukturalnu celinu uspostavlja tako gorku vertikalu između krsta i zemlje, odnosno poodneblja na kome je ugrožena njegova egzistentnost.

Postoji trenutak, koji sva vremena spaja u jedno: Golgotu, raspeto Kosovo, i lični krst. Tu se dobija duhovna potka, kao simbol vere, kao metafora stradanja, što pesnik reče "za krst časni i slobodu zlatnu". Njegov krst je udes prognanog, jauk otetog, lelek prokletog, raspeće raspetog... On je transponovani stvaralački otpor besmislu i bezličnosti. Kao takav, Kostićev krst je postavljen protiv vremena, protiv prolaznosti i smrti, kao sredstvo umetnikovog i umetničkog spasenja. Izvan toga i nasuprot tome on ostaje večita tajna, prikazana u svojim neiscrpnim značenjima.

Postoji još jedna dimenzija ove izložbe, i u njoj se ogleda nacionalna sudbina, kao čvrsta veza sa kosovskim zavetom. To su delatnici koji se usuđuju da uz svoj krst uzmu, bez straha, i krst roda svoga noseći ga javno, bez zazora - i kao žigostradalnih, i kao otpor nekrstu i zlu.

Nebojša Jevtić