Moje istraživanje se zasniva na posmatranju položaja pojedinca u okviru savremenog društva, provučenog kroz prizmu elementarnih slučajnosti - koncepta koji je nastao u filozofiji kao suprotnost determinizmu. Koncept elementarnih slučajnosti se proteže do danas iz antičke filozofije, od Demokrita i Epikura, i govori o kretanjima na fundamentalnom nivou, na kom egzistiraju atomi i molekuli. Svi fenomeni potiču od ujednačenih i besmislenih kretanja i interakcija atoma u praznom prostoru. Upravo to kretanje utiče na realnost – jedan naizgled mali događaj vodi ka značajnim promenama (teorija haosa). Pojedinac u savremenom društvu je primer ovakvog prostiranja uticaja, gde se on ponaša u skladu sa okolinom, dok opet njegovo ponašanje utiče ponovo na samu sredinu, stvarajući ciklično kretanje iz kog je teško izaći.

Po novijoj teoriji, atome nije moguće svrstati u realne objekte, iako je njihovo postojanje dokazano. Oni grade realnost uz pomoć stabilnih veza iz kojih nastaju sve sekundarne osobine materije, kao što su recimo boja ili čvrstina. Nemoguće je usporiti kretanje atoma, jer u praznom prostoru nema trenja, pa su u večnom podrhtavanju. Svaki fenomen je rezultat njihovog kretanja i spajanja.

U prošlosti, lјudi su posmatrali nebo i druge prirodne fenomene u potrazi za ohrabrenjem i redom koje bi primenili na civilizaciju – recimo, način na koji se planete kreću je primer dobro ogranizovanog sistema. Istorija politike i filozofije je puna pokušaja da se postigne savršen poredak stvari, dok je današnje društvo prezasićeno "opcijama" i nepravdama koje sprečavaju ostvarivanje životnih cilјeva i snova. Jednostavan život je postao komplikovan, u okruženju koje može da hrani ili slomi lični napredak.

Kao odnos između determinizma i slobodne volјe, postavlјam pitanja o tome koliko mi zaista kontrolišemo sopstvene živote, na koji način naša privatna istorija utiče na sadašnjost i koliko društvo utiče na našu percepciju onoga što je važno.

Nataša Kokić