Nasuprot crno-bele faze u kojima je atmosfera stišana, kontrasti svetlosti i senki odmereni pojavljuje se nova koloristička serija sa primarnim motivom vode, u kojoj iskričave senke obala Sene dominiraju u čudesnoj, bestelesnoj atmosferi.

Umetnikova radoznalost je izražena pažljivim proučavanjem podneblja, beležeći sa lakoćom vlastita sanjarenja i meditacije, naglašavajući istovremeno fluidne aspekte stvarnosti.

U nemom dijalogu sa rekom koji izaziva duboka, poetska osećanja umetnik beleži iskričavo treperenje svetlosti, čaroliju trenutka u nameri da uhvati smisao ili registruje promenjive vizuelne efekte. Pored toga, unutar motiva vode dolazi do stalne trensformacije, od mirne, ritmične igre talasa, do vujugavih senki koje formiraju čas koncentrične krugove, a čas u spirale ili mreže po površini.

Prateći igru lelujavih senki koje sugerišu formu i ritam kao i refleksiju svetlosti na površini talasa nagoveštava uzvišeni imaginarni svet u neprekidnoj promenjivosti. Ako se u impresionizmu naglašavao fenomen svetlosti, pod čijim dejstvom se menjaju vizuelne forme, umetnik je otišao korak dalje modifikujući taj fenomen u sopstevnu kreativnu igru ispunjenu ne samo lirskim osećanjima, nego i mističnim, transcendentalnim segmentima.

Zalazeći u dublju filozofiju čoveka i kosmosa, Slezović nastoji da uhvati smisao, suštinu bivstvovanja postavljajući pitanje večnosti kroz skrivene metafizičke relacije.

Negujući čist likovni jezik i tematsku doslednost Mehmed Slezović istražuje, transponuje stvarnost naglašavajući asocijativne efekte svetlosti, kao delove promena unutar jednog kosmičkog prostora koje se razvijaju dalje u spiritualnoj atmosferi formirajući karakterističan vizuelni govor.

Radmila Kostić