Sam nazivom izložbe (kovanica od reči retrospektiva i autobiografija) upućuje na njen koncept i karakter. Uz svest da je umetničko delo polje permanente autorefleksije, umetnica izborom dela iz dosadašnjeg opusa gradi svoj umetnički autotortret, ukazujući na neminovnost transformacija i mena usled protoka vremena.

Rani radovi (slike i crteži iz osamdesetih godina) i fotografike (fotografisani kolaži nastali od sopstvenih starih grafika) počivaju na apstraktnoj leksici i predstavljaju niz različitih vizuelnih senzacija izvedenih na osnovu vlastitih misaonih i emotivnih stanja.

Najnovija dela - asamblaži sa svojevrsnom dokumentarnom građom (lični i porodični predmeti, crteži ćerki i unuka...) put su ka konkretnom u likovnom rukopisu umetnice, odraz misaone zagledanosti u neposrednost življenja. Kroz materijalne fragmente sveta koji je okružuje i njihove asocijativne veze, umetnica zapravo tematizuje genetičku, emotivnu i psihološku dimenziju sopstvene egzistencije, istovremeno ispitujući mogućnosti njihovog daljeg komuniciranja u simboličkim potencijalima likovne celine.

Milica Todorović